Vučić o protestima 2008. godine: Imao sam modrice od pendreka po leđima i bubrezima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje na Radio Beogradu.

Vučić prvi put gostuje na Radio Beogradu posle skoro 18 godina, a pre gostovanja se prisetio šta je tog 11. novembra 2008. godine govorio kao potpredsednik SNS-a.

Na samom početku pušten je snimak poslednjeg Vučićevog gostovanja koje je bilo pre skoro 18 godina.

– Ovo je višeslojno, govorio sam ono što mislim i što je bila politika SNS i ponosan sam na to. Drugačije je vreme danas i moramo da razumemo i naše protivnike. Danas ćemo pričati, verujem, otvorenije. Danas u eri društvenih mreža ako vas protivnici ne opsuju ne mogu da privuku pažnju – rekao je Vučić na početku.

– Svi ti ljudi žele da vide nešto kratko i atraktivno, žele da to bude površno i površinski, mali broj ljudi čita knjige. Čak neće da je čita, da se ne lažemo, ni na ajpedu, ni na laptopu, računaru, telefonu. Neće. Pročitaće neki dajdžest od pet rečenica i to će da kažu nastavniku ili profesoru. Veoma je teško u takvim uslovima zameriti političkim protivnicima to što nekad idu sa snažnijom retorikom, sa nečim ekspanzivnim i nečim, uh, snažnim, jakim, intenzivnim. Dakle, umesto da se ponašaju na ozbiljan i odgovoran način, lakše im je ovo. I čini im se da donosi bolje rezultate jer dobiju više lajkova ili više pregleda. Ali to nije politika. I to sam pokušao da mojim nekim nekadašnjim drugovima, nekadašnjim ili svakako i današnjim poznanicima, da objasnim to bezbroj puta na iskren način. Nećete tako pobediti na izborima – dodao je.

– Ljudi traže ozbiljnost, ljudi traže posvećenost, rad. Ja sam rekao ono što sam mislio i, kao što vidite, niko nikada nije dirao – rekao je on.

Na pitanje voditelja da li zna kako se zovu deca Borisa Tadića, Vučić je rekao da ne zna, ali ne zna ni imena dece drugih protivnika, dok imena njegove dece svi znaju.

– I to ne zato što su se moja deca dobrovoljno pojavljivala ili ne znam šta već, zato što su bila meta najtežih i najžešćih napada. Ali promenila su se vremena i mogu da razumem sve, ali ne mogu baš da razumem kad kažu da neko dete treba tuširati, ili čoveka, ili bilo koga, tuširati osiromašenim uranijumom, ili i posle toga pravdati. Ili radi u rudniku. Ili posle toga pravdati. Ma nije problem da radi u rudniku, znate. To je pristojan, to je težak rad, ali to je za pristojne i dobre ljude. I dobra je i zarada. Ali nisu oni na to mislili, nego su oni mislili na prinudni rad. Pa mislili su i na, podsetiću vas, i na to da ću kao Gadafi, zajedno sa starijim detetom i bratom, da završim u šahtu, ili šahti, kako kažu. Da plivamo Savom i Dunavom svakog dana. Tako da to je sve nekako, čini mi se, uobičajeno, ali ni ne mislim ja da je to poruka samo meni – rekao je predsednik.

O napadu na novinara u Frankfurtu

On je prokomentarisao i incident u Frankfurtu gde je tokom tribine Proglasa novinara obezbeđenje čupalo i izbacilo napolje zbog pitanja “koji je vaš program”.

– Pozvao sam ga, izvinio mu se i rekao da mi je strašno žao. Postavio je pitanje: “Imate li neki program? Šta je vaš plan? ” Zašto mu se to desilo? A on ima tu mnogo više od toga. Ali pitala me Ana i ja sam joj rekao: “Ana, nisi zapazila jednu sitnicu, dve. ” Najpre, niko nije iz sale reagovao. Niko nije ustao da zaštiti tog čoveka. Možete li da zamislite da neko dođe meni da postavi pitanje? Niko ni sa bine, ni iz gledališta, nije u pozitivnom svetlu reagovao da kaže: “Molim vas, pustite čoveka, ne smemo ovo da radimo, ovo nije dobro, ima pravo da pita” i tako dalje. Niko nije reagovao. To je prva šokantna stvar. Objasniću posle zašto je to šokantna stvar, iako vam deluje kao normalna – navodi Vučić.

Kako kaže, još je gore to što gotovo niko nije osudio taj napad.

– Nije to stvar da li ste mu naneli teške ili lake povrede. To je stvar u pokušaju da vi unizite čoveka. Zamislite, ja ne znam da li je taj čovek otac ili nije. Zamislite, ima roditelje ili ima decu, ili dete, ili ima suprugu, nekoga ima. Zamislite kako se oni osećaju kada vide da im neko oca, supruga ili dete na takav način ponižava. Kako bi se osećao da to neko vama uradi? Kako bi se bilo ko od onih ljudi osećao da to neko njima uradi? Kako niste, ljudi, pošli od toga? Kako se niste ni na sekund stavili u cipele tog čoveka koji vam ništa nije uradio? Nije vas ni psovao. I da vas je psovao, nemojte ga bijete, nemojte ga tučete. Kažite: “Molim vas, izađite napolje. ” Dakle, mi ni posle toga nismo dobili reakciju. Dobili smo reakciju kao da ga je vlast ubacila – rekao je.

– Objašnjenje je išlo od toga: najpre to je vlast ubacila, onda su rekli, a izgleda da nije vlast ubacila, ali problem je u dodatnom objašnjenju. To su te, ne dve, već dve plus jedna stvari koje su me zabezeknule i koje mnogo govore o našem društvu i koje mnogo govore o političkoj sceni Srbije. Oni su rekli: “A što bi nama to bilo potrebno? Što je to nama trebalo? ” Sad, umesto da se priča o izvanrednoj tribini, priča se o ovom incidentu. Niko od njih nije rekao: “Žao mi je tog čoveka. Žao mi je članova njegove porodice, njegovih prijatelja. Žao mi je, moramo njemu da se izvinimo najpre, da kažemo: ‘Oprosti, dođi na sledeću tribinu, Minhen, Drezden, Štutgart, koliko znam gde držite, pitaj šta hoćeš da pokažemo. ‘” Ma ne, njima nije žao. Njima oni žale sebe. Oni ne žale tog čoveka. Oni žale sebe zato što nekome sad moraju da objašnjavaju zašto se to dogodilo – dodao je Vučić.

– A onda dokle su došli? Da vidite tu vrstu licemerja, jedno je licemerje u jednoj kako se stvarno ponašate, gde tučete, udarate čoveka, a drugo je pred kamerom: “E, izvinite, imate li neko pitanje? Pa bio je neki incident. Da, čuo sam da je bio neki incident”. To se desilo pre 10 minuta. On… Snimljen. On učestvuje u incidentu, on se pravi kao da ništa se nije dogodilo i kao da nema veze s tim. Ali vidite kako se u šta kako se to upakovalo On kaže: “Nije taj čovek ništa pogrešno pitao, nije ništa zgrešio. ” Osim što je došao da provocira. Osim što je došao da provocira i, naravno, nama pokvario i nama pokvario ono što je trebalo da bude – kaže predsednik.

Predsednik kaže da je “po nalogu Marije Vasić izmišljena reč ćaci umesto đaci kako bi se pristalice SNS predstavile kao nepismene”.

– Onda da to pokažemo, da to predstavimo njih kao nepismene, a nas kao elitu, na jednoj, na vratima neke novosadske škole, na kapiji, nekom zidu ili tako nešto – rekao je.

– Nije neko drugi provodio nasilje 28., nije neko drugi u Valjevu spaljivao nečije prostorije. Oni su. Nije neko drugi zamalo poubijao stotine ljudi u novosadskim prostorijama SNS-a, nego oni. Pa i ranili čoveka u Pionirskom parku. Oni su vatrenim oružjem ranili čoveka u Pionirskom parku, neko od njih. Ali taj neko, opet ćete reći, on je takav i takav. Neko je njemu rekao da je to normalno, da je to nešto što je poželjno u društvu. Zato što su to ljudi niže vrste, zapravo. Zato što smo mi ljudi niže vrste. Zato što smo mi, to jest, ja sam vrhovno zlo, a mi smo ćaciji, mi smo ljudi niže vrste – kaže Vučić.

O protestima 2008. godine

Vučić se i prisetio protesta 2008. godine na kojima je sam učestvovao kada je bio deo opozicije.

– Dakle, tada je bio skup. Mi smo najavili, kao i obično, skup i sve prijavili policiji. I naša je želja bila da, kad održimo skup na Trgu Republike, da prođemo ovde Makedonskom, Svetogorskom, izađemo na RTS i da završimo kod predsedništva. To je bio naš plan i to smo upisali policiji i sve. Dakle, mi smo sve prijavili. Oni su znali da mi želimo mir i sve drugo. Međutim, kada smo krenuli u šetnju, oni su nam rekli: “Zaustavite se. ” I ja sam tada, setiće se toga Dragan Todorović, mi smo tu na Trgu Republike, imali smo problema sa nekim skupinama ljudi koji su želeli incidente, zaista, koji nisu imali veze sa skupom i tako dalje. Navlačili su kapuljače. I ja sam se posvađao sa jednim od njih, koji je meni kao: “Šta je bilo, nećeš na kerove? ” i tako dalje. Ja sam rekao, Todorović je rekao: “Daj bre, čoveče, šta radite, da budem fer sa svima.” Ja sam mu rekao: “Šta je bilo, bre, šta hoćeš ti? ” I onda su oni otišli i nosili su kamenice. Policija je već krenula prema nama. Nije imalo to veze sa njihovom intervencijom u tom delu. Ovo je bilo tamo bliže Ruskom caru. Kako god, znate na šta mislim, tu između bioskopa Jadran i ruskog cara. I onda su mi rekli da policija dolazi i da hoće da napada ljude. I video sam kako svi počinju da beže. I ja sam u tom trenutku otišao, potrčao napred. I prišli smo tu, nedaleko od Doma omladine, na nekih 40 m od Doma omladine. Bilo nas je nekoliko. Bio je žestok napad, brigada je bila. Žestoko su nas napali. I ostao je uz mene, bio, sećam se, Slaviša Kokeza. Svi ostali su pobegli, sklonili se, da budem fer. On se nije uplašio i onako me je zagrlio i primio dobar deo udaraca na svoja leđa, dok ga nisu odvojili. Onda su udarali mene. Ja sam imao šest masnica od pendreka po leđima i po bubrezima, ali ništa to sad ja da idem da se skidam pa da sada pokazujem. Ali ja sam bio bezobrazan. I rekao sam to jedanput, ali niko nije obratio pažnju. Kad su me udarili prvi put ili drugi put, nisam ni siguran da li su baš tačno videli koga udaraju, obnevideli u svom onom trku. I kada su i gospodina Pelevića, podsetiću vas, gumenim metkom pogodili u glavu i tako dalje. Kao da su dobili nalog. Dačić je bio ministar unutrašnjih poslova, ali kao što znate, nije Dačić upravljao tom akcijom, što ga ne ekskulpira za to što se dogodilo. Ali govorim, nije on bio taj koji je donosio odluku, znamo ko je bio i odakle je to bilo upravljano, sa Andrićevog venca. Ali ja sam bio drzak i odgovarao sam brutalno policajcima – prepričava Vučić.

– Dakle, svašta sam im izgovorio što nisam smeo da radim i što ne smem… Jesu oni mene prvi udarili, svejedno to što sam ja njima govorio, mislim pozivao do toga, rekao: “Ajde, skini uniformu”, pa vređao i govorio sve i svašta. Oni su nastavili da me udaraju, tako da nije da tu nema makar malim delom i moje krivice. Ali je njihova apsolutno – rekao je.

Na pitanje voditelja da li je on napadao policiju tada Vučić je rekao: “Nisam ih dodirnuo, vodio sam računa o tome”.

-Nisam podigao ruku uopšte, osim što sam stavio takozvani. .. Bolele su me druge stvari mnogo više u životu nego to. Dakle, nije, nije pitanje fizičkih batina. Problem je bio u tome što oni nama nisu hteli da dozvole jednu jedinu šetnju. Ja nisam mogao da verujem posle toga kad je došla Smilja Panić, nedavno preminula, majka Ranka, u stranku, i kada je počela da nam govori za svoje dete. I tek kada smo ustanovili da se to zaista desilo, tada smo krenuli da izlazimo u javnost – navodi predsednik.

– Važno je da imaš većinu u narodu. Važno je da imaš većinu u narodu, a ne da li ćeš da imaš jednog ili dva poslanika više ili ne znam šta sve. To pokazuje razliku u željama, u snovima, u viziji Srbije. U tome je suština. Ja sam zato pokušao, sećate se kada su oni mladi ljudi ispred Elektrotehničkog fakulteta, kada je krenula revolucija obojena u Srbiji, kada su neki vrlo loš performans, neću da kažem jeziv performans, napravili. Ja sam stao na njihovu stranu. Jeste, i toga se sećam. Neko od tih ljudi će biti veliki čovek jednog dana. Stao sam jer ti ljudi su pokazali ogromnu strast i bili su spremni da urade nešto što očigledno se čak ni njihovim pristašama nije dopalo. Umem da to procenjujem, umem da gledam, umem da vidim, ali ne mogu da pobede – rekao je Vučić.

O skupu uoči Vidovdana

– Svejedno, ne možete mržnjom da dobijete većinu. Dakle, i mi ćemo sada imati u narednom periodu suštinsku razliku. Ja ću se boriti da ovaj skup 27. mi ćemo da dovodimo decu na taj skup. Mi ćemo da napravimo oni da mogu da se igraju u onim tvrđavama ili, kako se to kaže, zamak, šta god da je, da mogu onim balonima. I rekviziti za decu. Da vidimo da im nekog ponija dovedemo ako bude dozvoljeno u skladu sa zakonom, ako ne, nećemo. Dakle, hoću da vam kažem da pozovemo svakoga da dođe da čuje jednu lepu poruku. Mi na tom skupu 27. nećemo da pljujemo nikoga. Nećemo da govorimo loše ni onima koji su terorisali ovu zemlju godinu i po dana. Nećemo da govorimo loše ni onima koji najgore stvari govore o našoj deci. Zato što hoćemo da pokažemo razliku između ljubavi i mržnje. Hoćemo da pokažemo razliku između ljubavi prema otadžbini, ljubavi prema, dakle, svojoj zemlji, prema svom narodu. Nema ništa svetije i lepše od toga. I mržnje koju oni sipaju svakoga dana. I naravno, hoćemo da iznesemo plan i program – kaže on.

On je rekao da će za Vidovdan objaviti ime izborne liste.

– Na Vidovdan se uvek sve videlo, kao i na prošlogodišnji Vidovdan, kada smo videli njihov nasilni pristup i siledžijsku politiku. Ona je neretko izraz nemoći, ili najčešći izraz nemoći. E, mi smo vam dali zeleno svetlo, šta? Da tučete ljude, da napadate policajce, da udarate nekoga. Uništili ste 120 traktora dobrih domaćina. To nisu oni veliki Fergusoni, to nisu domaćini tajkuni, to su obični ljudi. Ali meni je bila porazna strast sa kojom su oni njih uništavali. Znate, ta strast se pojavljuje, obratite pažnju – kaže Vučić.