Vučić: Ljudi danas traže ozbiljnost, posvećenost, rad

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje na Radio Beogradu.

Vučić prvi put gostuje na Radio Beogradu posle skoro 18 godina, a pre gostovanja se prisetio šta je tog 11. novembra 2008. godine govorio kao potpredsednik SNS-a.

Na samom početku pušten je snimak poslednjeg Vučićevog gostovanja koje je bilo pre skoro 18 godina.

– Ovo je višeslojno, govorio sam ono što mislim i što je bila politika SNS i ponosan sam na to. Drugačije je vreme danas i moramo da razumemo i naše protivnike. Danas ćemo pričati, verujem, otvorenije. Danas u eri društvenih mreža ako vas protivnici ne opsuju ne mogu da privuku pažnju – rekao je Vučić na početku.

– Svi ti ljudi žele da vide nešto kratko i atraktivno, žele da to bude površno i površinski, mali broj ljudi čita knjige. Čak neće da je čita, da se ne lažemo, ni na ajpedu, ni na laptopu, računaru, telefonu. Neće. Pročitaće neki dajdžest od pet rečenica i to će da kažu nastavniku ili profesoru. Veoma je teško u takvim uslovima zameriti političkim protivnicima to što nekad idu sa snažnijom retorikom, sa nečim ekspanzivnim i nečim, uh, snažnim, jakim, intenzivnim. Dakle, umesto da se ponašaju na ozbiljan i odgovoran način, lakše im je ovo. I čini im se da donosi bolje rezultate jer dobiju više lajkova ili više pregleda. Ali to nije politika. I to sam pokušao da mojim nekim nekadašnjim drugovima, nekadašnjim ili svakako i današnjim poznanicima, da objasnim to bezbroj puta na iskren način. Nećete tako pobediti na izborima – dodao je.

– Ljudi traže ozbiljnost, ljudi traže posvećenost, rad. Ja sam rekao ono što sam mislio i, kao što vidite, niko nikada nije dirao – rekao je on.

Na pitanje voditelja da li zna kako se zovu deca Borisa Tadića, Vučić je rekao da ne zna, ali ne zna ni imena dece drugih protivnika, dok imena njegove dece svi znaju.

– I to ne zato što su se moja deca dobrovoljno pojavljivala ili ne znam šta već, zato što su bila meta najtežih i najžešćih napada. Ali promenila su se vremena i mogu da razumem sve, ali ne mogu baš da razumem kad kažu da neko dete treba tuširati, ili čoveka, ili bilo koga, tuširati osiromašenim uranijumom, ili i posle toga pravdati. Ili radi u rudniku. Ili posle toga pravdati. Ma nije problem da radi u rudniku, znate. To je pristojan, to je težak rad, ali to je za pristojne i dobre ljude. I dobra je i zarada. Ali nisu oni na to mislili, nego su oni mislili na prinudni rad. Pa mislili su i na, podsetiću vas, i na to da ću kao Gadafi, zajedno sa starijim detetom i bratom, da završim u šahtu, ili šahti, kako kažu. Da plivamo Savom i Dunavom svakog dana. Tako da to je sve nekako, čini mi se, uobičajeno, ali ni ne mislim ja da je to poruka samo meni – rekao je predsednik.

O napadu na novinara u Frankfurtu

On je prokomentarisao i incident u Frankfurtu gde je tokom tribine Proglasa novinara obezbeđenje čupalo i izbacilo napolje zbog pitanja “koji je vaš program”.

– Pozvao sam ga, izvinio mu se i rekao da mi je strašno žao. Postavio je pitanje: “Imate li neki program? Šta je vaš plan? ” Zašto mu se to desilo? A on ima tu mnogo više od toga. Ali pitala me Ana i ja sam joj rekao: “Ana, nisi zapazila jednu sitnicu, dve. ” Najpre, niko nije iz sale reagovao. Niko nije ustao da zaštiti tog čoveka. Možete li da zamislite da neko dođe meni da postavi pitanje? Niko ni sa bine, ni iz gledališta, nije u pozitivnom svetlu reagovao da kaže: “Molim vas, pustite čoveka, ne smemo ovo da radimo, ovo nije dobro, ima pravo da pita” i tako dalje. Niko nije reagovao. To je prva šokantna stvar. Objasniću posle zašto je to šokantna stvar, iako vam deluje kao normalna – navodi Vučić.

Kako kaže, još je gore to što gotovo niko nije osudio taj napad.

– Nije to stvar da li ste mu naneli teške ili lake povrede. To je stvar u pokušaju da vi unizite čoveka. Zamislite, ja ne znam da li je taj čovek otac ili nije. Zamislite, ima roditelje ili ima decu, ili dete, ili ima suprugu, nekoga ima. Zamislite kako se oni osećaju kada vide da im neko oca, supruga ili dete na takav način ponižava. Kako bi se osećao da to neko vama uradi? Kako bi se bilo ko od onih ljudi osećao da to neko njima uradi? Kako niste, ljudi, pošli od toga? Kako se niste ni na sekund stavili u cipele tog čoveka koji vam ništa nije uradio? Nije vas ni psovao. I da vas je psovao, nemojte ga bijete, nemojte ga tučete. Kažite: “Molim vas, izađite napolje. ” Dakle, mi ni posle toga nismo dobili reakciju. Dobili smo reakciju kao da ga je vlast ubacila – rekao je.

– Objašnjenje je išlo od toga: najpre to je vlast ubacila, onda su rekli, a izgleda da nije vlast ubacila, ali problem je u dodatnom objašnjenju. To su te, ne dve, već dve plus jedna stvari koje su me zabezeknule i koje mnogo govore o našem društvu i koje mnogo govore o političkoj sceni Srbije. Oni su rekli: “A što bi nama to bilo potrebno? Što je to nama trebalo? ” Sad, umesto da se priča o izvanrednoj tribini, priča se o ovom incidentu. Niko od njih nije rekao: “Žao mi je tog čoveka. Žao mi je članova njegove porodice, njegovih prijatelja. Žao mi je, moramo njemu da se izvinimo najpre, da kažemo: ‘Oprosti, dođi na sledeću tribinu, Minhen, Drezden, Štutgart, koliko znam gde držite, pitaj šta hoćeš da pokažemo. ‘” Ma ne, njima nije žao. Njima oni žale sebe. Oni ne žale tog čoveka. Oni žale sebe zato što nekome sad moraju da objašnjavaju zašto se to dogodilo – dodao je Vučić.