Ministarstvo pravde: Pravo na pomilovanje je izričito ustavno ovlašćenje predsednika

Korišćenje pomilovanja nije novina, a svi predsednici od 2006. godine su koristili ovo pravo.

Odluke o pomilovanju, kao ni lični podaci, nisu objavljivani javno pre dostave pravosudnim organima.

Ministarstvo pravde, povodom navoda iznetih u javnosti kojima se osporava ustavnost odluka o pomilovanju koje je doneo bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podseća da pravo pomilovanja predstavlja izričito ustavno ovlašćenje predsednika Republike, propisano članom 112 stav 1 tačka 7 Ustava Republike Srbije iz 2006. godine.

U saopštenju Ministarstvo pravde ističe da je reč o ustavnopravnom institutu čija priroda podrazumeva mogućnost da predsednik Republike donese odluku o pomilovanju, uključujući i oslobođenje od krivičnog gonjenja, koje je izričito predviđeno članom 110. Krivičnog zakonika.

Podsećaju da korišćenje instituta pomilovanja nije novina u ustavnopravnoj praksi Republike Srbije.

Ministarstvo pravde precizira da su od stupanja na snagu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, predsednici Republike Boris Tadić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić koristili ustavno ovlašćenje za davanje pomilovanja, propisano članom 112 stav 1 tačka 7 Ustava i važećim zakonima, a odluke o pomilovanju, kao ni lični i drugi podaci nikada nisu objavljivani u Službenom glasniku, niti na sajtu predsednika Republike i Ministarstva pravde pre dostavljanja odluka o pomilovanju nadležnim pravosudnim organima.

Tadić doneo 197 odluka o pomilovanju, Nikolić 105, a Vučić 78

Predsednik Republike Boris Tadić, kako dodaju, je u vreme svog mandata doneo je 197 odluka o pomilovanju, predsednik Republike Tomislav Nikolić 105, a predsednik Republike Aleksandar Vučić ukupno 78 tokom dva mandata.

Iz Ministarstva dodaju da ustavno ovlašćenje predsednika Republike postoji nezavisno od toga koji predsednik Republike ga vrši.

– Predlaganje izmene Ustava ili zakonskog okvira predstavlja legitimno pravo svakog učesnika u javnoj i stručnoj raspravi. Međutim, predlog za drugačije buduće normativno uređenje samo po sebi ne znači da je važeći pravni okvir neustavan ili da su odluke donete na osnovu njega nezakonite – navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo pravde naglašava da se ustavnost i zakonitost odluka ocenjuju na osnovu Ustava, zakona i konkretnih činjenica.

(Tanjug)