Glasanje u dijaspori: Ko je i zbog čega od ovoga napravio glavnu temu kampanje

Broj birača iz dijaspore koji su se prijavili za glasanje na predstojećim izborima znatno je veći nego na prethodnim izborima, ali su odluke o otvaranju biračkih mesta, njihovom rasporedu i vremenu glasanja pokrenule raspravu o tome da li svi državljani Srbije koji žive u inostranstvu imaju jednake uslove da ostvare svoje biračko pravo.

Dok predstavnici opozicije ukazuju na, kako navode, nejednak tretman birača u različitim zemljama i nedovoljno transparentne odluke o otvaranju biračkih mesta, predstavnici vlasti tvrde da je potrebno “razgovarati o sistemskim promenama izbornog procesa”, piše “Euronews Srbija”.

Rapajić Moran: Izborni proces u inostranstvu je nezgrapan i neravnopravan

Ivana Rapajić Moran, predsednica Odbora za dijasporu stranke Srbija centar (SRCE), ocenila je da je dosadašnji izborni proces pokazao da ima mnogo prostora za unapređenje, kako kada je reč o biračkom spisku, tako i o načinu na koji građani Srbije u inostranstvu ostvaruju pravo glasa.

Kako je rekla, državljani Srbije u inostranstvu imaju Ustavom zagarantovano pravo glasa, bez obzira na to u kojoj zemlji žive, ali da je “broj prijavljenih birača i dalje mali u odnosu na procene o veličini dijaspore”.

Kritikovala je i odluku da se glasanje u inostranstvu organizuje u vremenskim terminima koji prate vreme u Srbiji, umesto lokalnog vremena, ocenjujući da to dodatno otežava izlazak na birališta građanima u udaljenim delovima sveta.

Kao jedno od rešenja za unapređenje izbornog procesa navela je uvođenje elektronskog glasanja i glasanja putem pošte.

Karličić: Potrebna je reforma izbornog sistema

Miljkan Karličić, član RIK-a iz Socijalističke partije Srbije, ocenio je da su pojedine tvrdnje o biračima iz dijaspore i obavezama države u vezi sa organizovanjem glasanja netačne. Naglasio je da pravo glasa pripada punoletnim državljanima koji ispunjavaju zakonske uslove, ali da to, prema njegovom tumačenju, ne znači da država mora po svaku cenu da obezbedi biračko mesto u svakom mestu u kojem oni borave.

– Ukoliko je toliki patriota, ukoliko može, neka dođe u svoje mesto prebivališta, neka glasa. Inače, intimno, zalažem se, kao patriota, da što veći broj državljana Republike Srbije glasa i učestvuje u ovim izborima – rekao je Karličić za “Euronews Srbija”.

Kako je naveo, odluke o organizovanju glasanja u inostranstvu donose se u skladu sa tehničkim, kadrovskim, bezbednosnim i finansijskim mogućnostima, ali je dodao da smatra da bi nadležni organi trebalo da obrazlože svoje odluke.

Dodao je da Republička izborna komisija nema ovlašćenja da govori u ime Ministarstva spoljnih poslova, koje učestvuje u organizovanju glasanja u inostranstvu.

Kao dugoročno rešenje za probleme sa kojima se suočavaju birači iz dijaspore naveo je reformu izbornog sistema, uključujući mogućnost glasanja putem pošte i izmene propisa koji uređuju prijavljivanje birača.

Dušan Dinčić, član Republičke izborne komisije iz poslaničke grupe “Poslanici uz studente”, ocenio je da povećanje broja prijavljenih birača u inostranstvu nije praćeno odgovarajućim povećanjem broja biračkih mesta u svim zemljama. Kako je rekao, na prethodnim izborima za glasanje se prijavilo oko 30.000 ljudi, dok ih je sada oko 100.000.

Gajić: Problem dijaspore nije rešen decenijama

Vladimir Gajić, nosilac liste “Alternativa za Srbiju”, ocenio je da je tema glasanja dijaspore u aktuelnoj kampanji dobila preveliku pažnju u odnosu na broj birača koji na taj način učestvuju na izborima. Ipak, naglasio je da pitanje njihovog učešća u političkom životu Srbije nije novo i da nijedna vlast u prethodnih nekoliko decenija nije sprovela sistemsko rešenje.

– Ona je isuviše prenaglašena iz nekoliko razloga. Mislim da, prema nekim podacima Ujedinjenih nacija, srpskih građana koji bi mogli da imaju pravo da glasaju na izborima u Srbiji ima nešto manje od milion. Nema ih ni slučajno četiri ili pet miliona – rekao je Gajić.

Kako je naveo, pitanje glasanja dijaspore nije rešeno ni tokom vlasti Socijalističke partije Srbije, ni u periodu vlasti Demokratske opozicije Srbije, niti u periodu nakon 2012. godine.

Gajić smatra da bi jedno od rešenja bilo da se u Narodnoj skupštini obezbedi određeni broj poslaničkih mesta za predstavnike dijaspore, po uzoru na Hrvatsku, gde dijaspora ima zagarantovana mesta u parlamentu.

– Ta stvar bi mogla da se reši prilično lako kada bismo promenili izborne zakone i kada bi, pre svega, omogućili da u skupštinskom sazivu jedan određen broj poslanika pripada dijaspori. To je način na koji je Hrvatska integrisala svoju emigraciju – naveo je Gajić.

Kao druga moguća rešenja pomenuo je glasanje putem pošte i elektronsko glasanje, navodeći Estoniju kao primer zemlje koja je uvela elektronsko glasanje.

Vučić: Kada dođu glasovi iz Pambukovice, to se deset puta nadoknadi

Nosilac liste “Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić” komentarisao je činjenicu da se u ovom izborskom ciklusu toliko priča o glasanju dijaspore.

– Znate za šta se oni bune, oni se bune za nešto drugo… Ako je 12 sati kod nas, u Tokiju je pet ili šest sati više, dakle kod njih je 5 popodne. Dakle glasaće se u vremenu koje je u Srbiji od 7 do 20 časova. Da shvatite da nije reč o mahinaciji. Mi smo svih prethodnih godina uvek dobijali prvo rezultate jer se ide u subotu na izbore u Njujorku, Vašingtonu, Čikagu, Tokiju. I onda vam se pojavi tokom izbornog dana u 1, 2 popodne što je direktno i brutalno kršenje izborne tišine: “Evo pobedili smo ove krezube kretene u Vašingtonu sa 61:32, uspeli smo pobeđujemo u Srbiji, evo pobedili smo ih u Lisabonu 91, prema 1” – rekao je Vučić.

Ipak dodao je, “kada dođu glasovi iz Pambukovice, to se deset puta nadoknadi”.

– Oni su tako hteli da motivišu svoje. Ta promena vremenske zone odnosi se samo na SAD i Kanadu i odnosi se na tamo Peking, Tokio, Novi Zeland i Australiju i ni na šta drugo – rekao je on dodavši da je “priča o dijaspori priča za malu decu”.

(Euronews)