Amerika rekla ne Kurtiju, a razlog ima veze sa Srbima

Ukoliko Priština i tamošnji premijer Aljbin Kurti žele da nastave strateški dijalog sa Amerikom, moraće da ispune obaveze prema Srbima na Kosovu i Metohiji, odnosno da se konačno formira Zajednica srpski opština (ZSO). To je praktično potvrdio Stejt department, a analitičari ocenjuju da bez strateškog dijaloga sa Vašingtonom Priština “gubi mogućnost da sistematski produbljuje ekonomsku saradnju, trgovinu, olakša investicije i proširi diplomatsku koordinaciju sa SAD”.

Strateški dijalog Prištine sa SAD je suspendovan u septembru prošle godine zbog, kako je tada navedeno, zabrinutosti zbog postupaka Kurtijeve vlade koji su “povećali tenzije i nestabilnost i ograničili mogućnost Vašingtona da produktivno radi sa Prištinom na zajedničkim prioritetima”. Tada je Priština nastavila da zatvara srpske institucije na Kosovu i Metohiji.

– Trenutno, stav ostaje isti, jer je Kosovo ostalo u mestu u mnogim aspektima skoro dve godine. Bez konkretnih i brzih koraka za stvaranje odgovarajućih okolnosti, rešavanje zahteva SAD i ispunjavanje ranije preuzetih obaveza, ne smatram realnim očekivanje da će strateški dijalog biti nastavljen – rekao je Adrijan Štuni, stručnjak za bezbednost i spoljnu politiku iz Vašingtona za Radio Slobodna Evropa.

Nedavno je u Prištini boravilo dvoje američkih senatora, a Štuni smatra da to pomaže da se ostane “u fokusu američke pažnje”, ali da je odluka o strateškom dijalogu u nadležnosti izvršne vlasti.

– Odlučujući faktor ostaje preduzimanje konkretnih koraka kosovskih vlasti radi rešavanja pitanja koja su dovela do suspenzije dijaloga – rekao je Štuni.

Reakcija Vašingtona stiže kao odgovor na poziv Justine Široke Pulje, predsednice tzv. Kosova, da se nastavi strateški dijalog pošto je to, kako je rekla, ključni instrument za produbljivanje partnerstva.

Vašington je i u julu imao sličan stav u vezi sa strateškim dijalogom, a ni tada kao ni sada nije precizirao koje konkretne korake Priština još treba da preduzme.

– Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova – rekao je portparol Stejt departmenta u najnovijoj izjavi na tu temu.

Amerika i EU godinama traže od Prištine da sprovede postignute sporazume

Bez obzira na to, poznato je da SAD i Evropska unija već godinama traže od tzv. Kosova da sprovede sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom, u kojima posreduje EU.

Oni pre svega obuhvataju obezbeđivanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, što podrazumeva osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. i Ohridskim aneksom.

Zapad od Prištine, takođe, traži da reši sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, da zaštiti verske slobode i izbegne jednostrane poteze na severu zemlje, koji su, prema oceni Vašingtona, povećali tenzije sa srpskom zajednicom.

Sprovođenje sporazuma bilo je među pitanjima koja su predstavnici Srpske liste pokrenuli tokom sastanka sa američkim senatorima Džin Šahin i Dikom Durbinom u Ambasadi SAD u Prištini.

Kako je saopštila Srpska lista, njen predsednik Zlatan Elek i šef poslaničkog kluba Igor Simić izrazili su zabrinutost za prava i bezbednost Srba i posebno istakli neosnivanje Zajednice srpskih opština i pitanje zastupljenosti Srba u institucijama. U saopštenju nije navedeno kakve su stavove američki senatori izneli o tim pitanjima.

Šta suspenzija Strateškog dijaloga znači u praksi?

Štuni ocenjuje da je suspenzija strateškog dijaloga “politička i diplomatska kazna”, koja ima praktične posledice za Prištinu jer “zamrzava planirani okvir saradnje na visokom nivou”.

Kako kaže, Prištini je posebno potrebna američka politička i diplomatska podrška za obezbeđivanje novih priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama, naročito u NATO.

– Bez snažne podrške SAD u svim tim oblastima, Kosovo, nažalost, ostaje u mestu – navodi Štuni za RSE.

Dodaje da se propuštene prilike protežu i na ekonomiju.

– Sve dok je dijalog suspendovan, Kosovo gubi mogućnost da sistematski produbljuje ekonomsku saradnju, trgovinu, olakša investicija i širu diplomatsku koordinaciju sa SAD – analizira Štuni.

Dodaje da to “usporava nove zajedničke inicijative u oblastima od vitalnog značaja za Kosovo, kao što su energetika, infrastruktura i trgovinske veze”, čime se “takođe ograničava sposobnost Kosova da ojača svoj međunarodni položaj i iskoristi partnerstvo za unapređenje strateških evroatlantskih ciljeva”.

BONUS VIDEO