Hrvatska kao distributivni centar za kokain: Otkrivene nove šeme kriminalnih grupa

Kriminalne mreže u zemljama Evropske unije, uključujući i Hrvatsku, okupljaju više od 400.000 članova iz 118 država. Bave se trgovinom drogom, sajber kriminalom, trgovinom ljudima i drugim teškim krivičnim delima, a sve više koriste digitalne tehnologije i finansijske sisteme za svoje aktivnosti.

To pokazuje novo istraživanje Europola “Dešifrovanje najopasnijih kriminalnih mreža EU”, prema kojem trenutno u Evropskoj uniji deluje 731 kriminalna organizacija. Od 2024. godine policija je identifikovala 821 mrežu i razbila 76 odsto njih, ali je u međuvremenu nastalo još 533 novih kriminalnih grupa.

Radoje Zvicer, vođa kavačkog klana, kao i pripadnici njegove mreže u Hrvatskoj i Sloveniji, te Filip Korać, koji je pre četiri godine uhapšen u Hrvatskoj, među najpoznatijim su imenima organizovanog kriminala u regionu.

Na tom spisku su i Darko Vesković, koji se skrivao u Hrvatskoj, kao i Dino Muzaferović, vođa jednog od balkanskih narko-kartela koji je u Hrvatskoj imao razvijenu saradničku mrežu i organizovao sastanke u zagrebačkoj Areni.

Pominje se i Josip K. iz Karlovca, optužen za krijumčarenje ljudi i označen kao organizator mreže za ilegalno prebacivanje migranata.

Iako se ova imena ne nalaze u najnovijem izveštaju Europola, procene evropske policijske agencije zasnovane su na desetinama hiljada istraga, obaveštajnim podacima država članica i praćenju trendova organizovanog kriminala.

Mafija kao deo svakodnevne ekonomije

Izveštaj Europola pokazuje da se mafija više ne doživljava kao odvojeni “podzemni svet”, već kao deo svakodnevne ekonomije.

Organizovani kriminal danas ne funkcioniše samo kroz nasilje, već i kroz legalne biznise, papirologiju i profesionalne finansijske tokove. Kriminalne mreže koriste iste strukture kao i zakonita ekonomija – transportne i špediterske firme, luke, skladišta, građevinske kompanije, agencije za nekretnine, restorane, uvoz-izvoz poslove i onlajn platforme – kako bi prale novac i širile uticaj.

Hrvatska kao distributivni centar

Hrvatska se spominje kao distributivni centar velikih količina kokaina iz Južne Amerike prema Evropi.

Droga se krijumčari iz Kolumbije, Brazila i Ekvadora, najpre preko logističkih čvorišta u zapadnoj Africi i na Kanarskim ostrvima, a zatim u centre u Belgiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji.

U Albaniji call centri za internet prevare, Sofija kao centar za krijumčarenje ljudi

Mreže iz Zapadnog Balkana koriste široku saradnju kriminalnih partnera na više lokacija, dok su pojedine grupe već razbijene u policijskim akcijama.

U Albaniji su otkriveni i call centri za internet prevare, dok je Sofija označena kao centar za krijumčarenje ljudi preko Turske ka Zapadnoj Evropi, povezano sa mrežama u regionu, uključujući i hrvatske krijumčare.

Firme kao paravan za ilegalne poslove

Prema Europolu, oko 85% najopasnijih kriminalnih mreža u Evropi koristi legalne poslovne strukture.

Te firme služe ne samo kao paravan za pranje novca, već i kao operativni alat za transport, skladištenje, uvoz-izvoz i prikrivanje kriminalnih aktivnosti, čime se nezakonita zarada ubacuje u legalne tokove.

Na Trgu labinskih rudara 4, kako je ranije pisano, bile su registrovane brojne firme u vlasništvu italijanskih državljana koji su imali problema sa pravosuđem u svojoj zemlji. Te firme su, prema navodima, osnivane sa ciljem pranja novca stečenog kriminalnim aktivnostima u Italiji.

U centru afere bio je Roberto Diomedi, koji je nudio visoke kamate i obećavao velike projekte, uključujući i izgradnju stadiona u Brazilu, uz javne nastupe i fotografije sa poznatim ličnostima poput Pelea. Prema italijanskim medijima, u pitanju je bila Ponzijeva šema kojom su hiljade ljudi oštećene za najmanje pet miliona evra.

Navodi se da se u policijskim bazama i operativnim dokumentima nalaze različite osobe i mreže povezane sa organizovanim kriminalom, uključujući i političare, advokate i biznismene za koje se sumnja da sarađuju sa kriminalnim strukturama, iako su ti podaci strogo poverljivi.

Sudovi blokirali imovinu

Sudovi u Hrvatskoj su u više slučajeva blokirali imovinu stranih državljana za koju se sumnja da potiče iz kriminalnih aktivnosti. Tako je, na primer, italijanskoj političarki Wally Bonvicini blokirano oko 600.000 evra koji su, prema sumnjama, oprani preko firmi u Hrvatskoj.

U Istri je zabeleženo i pranje novca kroz kupovinu nekretnina, uključujući i ruske kriminalne mreže, iako je njihov uticaj nakon rata u Ukrajini značajno smanjen.

Najopasnije mreže se bave pranjem novca

Europol navodi da kriminalnim mrežama sve veću ulogu imaju finansijske usluge: pranje novca, podzemno bankarstvo, međunarodni transferi, kriptovalute i mreže posrednika koji otežavaju praćenje nezakonite dobiti.

Posebno se ističe da se 19 najopasnijih kriminalnih mreža bavi isključivo pranjem novca kao uslugom, što pokazuje da je finansijska logistika postala samostalna kriminalna industrija, a ne samo sporedna aktivnost.

Takva organizacija smanjuje prag ulaska u kriminal: mreže više ne moraju same da grade celu infrastrukturu, već “na tržištu” kupuju potrebne usluge. Zato organizovani kriminal sve više funkcioniše kao paralelna ekonomija u kojoj su poslovi podeljeni – jedni se bave drogom, drugi pranjem novca, treći logistikom, četvrti digitalnim alatima, a peti obezbeđuju legalne firme kao paravan.

Zbog takve fleksibilnosti, kada policija razbije jedan deo sistema, drugi ga brzo zamenjuju. Europol upravo u toj prilagodljivosti vidi najveću opasnost: kriminalne mreže se sve dublje integrišu u legalnu ekonomiju umesto da deluju izvan nje.

Policijski izvor navodi da je poreznim organima još pre više od deset godina dostavljen detaljan dosije o imovini i mreži osoba povezanih sa jednim poznatim pripadnikom kriminalnog miljea, uključujući tokove novca i načine pranja prihoda od droge i drugih ilegalnih aktivnosti, ali da do danas nije bilo ozbiljnijeg sudskog epiloga.

Korupcija omogućava opstajanje organizovanog kriminala

U Europolovim analizama kao ključni problem ističe se korupcija, koja omogućava dugotrajno opstajanje organizovanog kriminala. Kriminalne mreže, prema tom izveštaju, ne ugrožavaju samo ekonomiju, već i vladavinu prava i društvo, kroz nezakonite profite, nasilje i širenje koruptivnih praksi.

Posebno se upozorava na sve veću povezanost kriminalnih grupa sa strukturama koje učestvuju u tzv. hibridnim pretnjama, gde se razmenjuju resursi i uticaj, pa granica između kriminala, politike i ideoloških interesa postaje nejasna.

Europol takođe ističe da kriminalne mreže brzo usvajaju nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, blockchain i potencijalno kvantno računarstvo, što dodatno povećava brzinu, domet i sofisticiranost njihovih aktivnosti i čini ih efikasnijim i teže uhvatljivim.

Europolovi podaci pokazuju da broj članova kriminalnih organizacija varira od nekoliko ljudi do stotina hiljada, posebno kada je reč o internet prevarama koje su sve češće i donose ogromne profite.

Žrtve su pojedinci, firme i institucije, a štete idu i do stotina miliona evra. Jedan od primera je riječko brodogradilište “Viktor Lenac”, koje je kroz tzv. CEO prevaru izgubilo 7,4 miliona evra, nakon čega je došlo i do ostavke predsednice uprave Sandra Uzelac.

Ovakvi napadi koriste socijalni inženjering, lažna predstavljanja i hitne finansijske zahteve kako bi prevarili zaposlene da uplate novac na račune kriminalaca. FBI procenjuje da su BEC prevare globalno nanele štetu veću od 55 milijardi dolara u poslednjoj deceniji.

Europol upozorava da se kriminalne mreže brzo prilagođavaju i koriste digitalne tehnologije, kriptovalute i veštačku inteligenciju, dok istovremeno ostaju aktivne i u klasičnom nasilnom kriminalu, uključujući trgovinu drogom, obračune i eksplozije.

Europol i policijski izvori naglašavaju da se novac od kriminala sve češće “pere” kroz nekretnine, hotele i legalne biznise, pri čemu kriminalci od “ljudi iz podzemlja” postaju “kontroverzni biznismeni”.

Ističe se i da policije koriste tajne operativne dokumente (OCTA, „Plava knjiga“) koji sadrže liste ključnih kriminalnih aktera, ali su strogo poverljivi i dostupni samo malom broju ljudi.

(Jutarnji.hr)