Kafa i dugovečnost – Najžena

Ritual kuvanja i ispijanja sveže kafe svako jutro nešto je čemu se mnogi od nas raduju, a otkrića novog istraživanja mogla bi vam dati podsticaj da sebi natočite još jednu šolju.

Naučnici su analizirali povezanost između konzumacije kafe i smrtnosti na velikom uzorku ispitanika i otkrili da kafa može imati pozitivan uticaj na dugovečnost – ali uz određene uslove.

Vaša dnevna šolja kafe može ponuditi više od samog naleta energije i dobrog raspoloženja – saznajte kako može doprineti dužem i zdravijem životu.

Šta je pokazalo istraživanje?

Naučnici su gotovo deset godina pratili navike ispijanja kafe kod više od 46.000 odraslih osoba u SAD-u. Učesnici su sami prijavljivali koliko često piju kafu, da li piju običnu ili bezkofeinsku, i da li dodaju šećer i mleko – i ako da, u kojim količinama. Te podatke istraživači su uporedili sa Nacionalnom bazom podataka o smrtnosti kako bi otkrili postoji li veza između konzumacije kafe i rizika od smrti, uključujući smrtnost uzrokovanu bolestima poput raka i srčanih bolesti. Rezultati sugerišu da način na koji pijemo kafu – i u kojim količinama – može imati značajan uticaj na naše zdravlje i dugovečnost, piše Prevention.

Nakon analize prikupljenih podataka, naučnici su otkrili da konzumacija jedne do tri šolje kafe dnevno može biti povezana sa manjim rizikom od smrti iz svih uzroka.

Shutterstock

,,Posebno se pozitivni efekti primećuju kada se pije crna kafa ili kafa sa minimalnim dodacima šećera i zasićenih masti”, pojašnjava neurolog dr Dejvid Perlmuter, član Američkog koledža za nutricionizam.

Tačnije, ispijanje crne kafe ili kafe koja po šolji (240 ml) sadrži manje od 2,5 grama šećera (nešto više od pola kašičice) i manje od 1 grama zasićenih masti iz mleka ili pavlake povezano je sa 14% nižim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka u poređenju sa nekonzumiranjem kafe, dodaje dr Perlmuter.

Ali postoji i kvaka. Iako umerena konzumacija kafe može biti povezana sa dužim životom, istraživanje je otkrilo da većina Amerikanaca u svoju šolju kafe dodaje u proseku 3,2 grama šećera i oko pola grama zasićenih masti – što je iznad preporučene količine ako želimo zdravstvene benefite.

,,U tome i jeste problem sa mnogim specijalitetima od kafe koji su danas toliko popularni”, upozorava dr Perlmuter. Kafe sa aromatizovanim sirupima, punomasnim mlekom, šlagom i drugim dodacima mogu biti ukusnije, ali ujedno poništavaju pozitivne efekte koje bi jednostavna, crna kafa mogla pružiti za zdravlje i dugovečnost.

Zašto je kafa dobra za zdravlje?

Brojna postojeća istraživanja potvrđuju da kafa – kada se konzumira bez dodatnog šećera i masnoća – može imati pozitivan uticaj na zdravlje.

,,Kafa je prirodan izvor antioksidanasa kao što su polifenoli i hlorogenska kiselina”, objašnjava dr Perlmuter. “Ti spojevi, zajedno sa drugim sastojcima u kafi, pomažu u borbi protiv upala i oksidativnog stresa” – dva ključna faktora koja doprinose razvoju hroničnih bolesti. Upravo zato kafa može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i kognitivnog propadanja – sve to direktno utiče na kvalitet i dužinu života, zaključuje dr Perlmuter.

Nuspojave kafe – kada je previše ipak previše

Kofein u kafi može imati brojne prednosti – poboljšava budnost, ubrzava metabolizam i podržava zdravlje mozga, ističe dr Perlmuter.

Međutim, sa količinom treba biti oprezan. Prekomerno konzumiranje kafe može dovesti do negativnih nuspojava poput anksioznosti, povišenog krvnog pritiska, lupanja srca, probavnih tegoba i nesanice, upozorava Mišel Rautenštajn, magistar nutricionizma i dijetetičarka specijalizovana za zdravlje srca.

Dodaje da vrlo visok unos kafe može blago smanjiti apsorpciju kalcijuma, što potencijalno može uticati na zdravlje kostiju – posebno kod osoba koje već imaju manjak kalcijuma u ishrani. Kao i kod svega, ključ je u ravnoteži – kafa može biti korisna, ali samo kada se pije pametno i u umerenim količinama.

Kako piti kafu za dobro zdravlje

Istraživanje podržava konzumaciju jedne do tri šolje crne ili minimalno prerađene kafe dnevno kao deo zdravog načina života. Dr Perlmuter preporučuje da se ograniče dodaci – manje od 2,5 grama šećera i manje od 1 grama zasićenih masti po šolji – što se može postići korišćenjem obranog mleka ili biljnih napitaka poput ovsenog ili bademovog mleka.

Rautenštajn dodaje da, ako ste trudni, dojite ili vam je iz nekog drugog razloga propisan određeni unos kofeina, treba da sledite preporuke svog lekara.

Za kraj, kako biste izbegli prekomerni unos kofeina, dr Perlmuter predlaže uvođenje ,,policijskog časa za kafu” — vremena nakon kojeg više ne palite aparat za kafu. ,,Preporučujem 14 časova kao granicu, kako bi se uticaj kafe na san sveo na najmanju moguću meru”, zaključuje on.

Bonus video: