Vučić: Možda podnesem ostavku već tokom leta, pakujem knjige

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je na Radio Beogradu. On je govorio o protestima 2008. godine, izborima, ali i napadu na novinara u Frankfurtu.

Vučić je prvi put gostovao na Radio Beogradu posle skoro 18 godina, a pre gostovanja se prisetio šta je tog 11. novembra 2008. godine govorio kao potpredsednik SNS-a.

Na samom početku pušten je snimak poslednjeg Vučićevog gostovanja koje je bilo pre skoro 18 godina.

– Ovo je višeslojno, govorio sam ono što mislim i što je bila politika SNS i ponosan sam na to. Drugačije je vreme danas i moramo da razumemo i naše protivnike. Danas ćemo pričati, verujem, otvorenije. Danas u eri društvenih mreža ako vas protivnici ne opsuju ne mogu da privuku pažnju – rekao je Vučić na početku.

– Svi ti ljudi žele da vide nešto kratko i atraktivno, žele da to bude površno i površinski, mali broj ljudi čita knjige. Čak neće da je čita, da se ne lažemo, ni na ajpedu, ni na laptopu, računaru, telefonu. Neće. Pročitaće neki dajdžest od pet rečenica i to će da kažu nastavniku ili profesoru. Veoma je teško u takvim uslovima zameriti političkim protivnicima to što nekad idu sa snažnijom retorikom, sa nečim ekspanzivnim i nečim, uh, snažnim, jakim, intenzivnim. Dakle, umesto da se ponašaju na ozbiljan i odgovoran način, lakše im je ovo. I čini im se da donosi bolje rezultate jer dobiju više lajkova ili više pregleda. Ali to nije politika. I to sam pokušao da mojim nekim nekadašnjim drugovima, nekadašnjim ili svakako i današnjim poznanicima, da objasnim to bezbroj puta na iskren način. Nećete tako pobediti na izborima – dodao je.

– Ljudi traže ozbiljnost, ljudi traže posvećenost, rad. Ja sam rekao ono što sam mislio i, kao što vidite, niko nikada nije dirao – rekao je on.

Na pitanje voditelja da li zna kako se zovu deca Borisa Tadića, Vučić je rekao da ne zna, ali ne zna ni imena dece drugih protivnika, dok imena njegove dece svi znaju.

– I to ne zato što su se moja deca dobrovoljno pojavljivala ili ne znam šta već, zato što su bila meta najtežih i najžešćih napada. Ali promenila su se vremena i mogu da razumem sve, ali ne mogu baš da razumem kad kažu da neko dete treba tuširati, ili čoveka, ili bilo koga, tuširati osiromašenim uranijumom, ili i posle toga pravdati. Ili radi u rudniku. Ili posle toga pravdati. Ma nije problem da radi u rudniku, znate. To je pristojan, to je težak rad, ali to je za pristojne i dobre ljude. I dobra je i zarada. Ali nisu oni na to mislili, nego su oni mislili na prinudni rad. Pa mislili su i na, podsetiću vas, i na to da ću kao Gadafi, zajedno sa starijim detetom i bratom, da završim u šahtu, ili šahti, kako kažu. Da plivamo Savom i Dunavom svakog dana. Tako da to je sve nekako, čini mi se, uobičajeno, ali ni ne mislim ja da je to poruka samo meni – rekao je predsednik.

O napadu na novinara u Frankfurtu

On je prokomentarisao i incident u Frankfurtu gde je tokom tribine Proglasa novinara obezbeđenje čupalo i izbacilo napolje zbog pitanja “koji je vaš program”.

– Pozvao sam ga, izvinio mu se i rekao da mi je strašno žao. Postavio je pitanje: “Imate li neki program? Šta je vaš plan? ” Zašto mu se to desilo? A on ima tu mnogo više od toga. Ali pitala me Ana i ja sam joj rekao: “Ana, nisi zapazila jednu sitnicu, dve. ” Najpre, niko nije iz sale reagovao. Niko nije ustao da zaštiti tog čoveka. Možete li da zamislite da neko dođe meni da postavi pitanje? Niko ni sa bine, ni iz gledališta, nije u pozitivnom svetlu reagovao da kaže: “Molim vas, pustite čoveka, ne smemo ovo da radimo, ovo nije dobro, ima pravo da pita” i tako dalje. Niko nije reagovao. To je prva šokantna stvar. Objasniću posle zašto je to šokantna stvar, iako vam deluje kao normalna – navodi Vučić.

Kako kaže, još je gore to što gotovo niko nije osudio taj napad.

– Nije to stvar da li ste mu naneli teške ili lake povrede. To je stvar u pokušaju da vi unizite čoveka. Zamislite, ja ne znam da li je taj čovek otac ili nije. Zamislite, ima roditelje ili ima decu, ili dete, ili ima suprugu, nekoga ima. Zamislite kako se oni osećaju kada vide da im neko oca, supruga ili dete na takav način ponižava. Kako bi se osećao da to neko vama uradi? Kako bi se bilo ko od onih ljudi osećao da to neko njima uradi? Kako niste, ljudi, pošli od toga? Kako se niste ni na sekund stavili u cipele tog čoveka koji vam ništa nije uradio? Nije vas ni psovao. I da vas je psovao, nemojte ga bijete, nemojte ga tučete. Kažite: “Molim vas, izađite napolje. ” Dakle, mi ni posle toga nismo dobili reakciju. Dobili smo reakciju kao da ga je vlast ubacila – rekao je.

– Objašnjenje je išlo od toga: najpre to je vlast ubacila, onda su rekli, a izgleda da nije vlast ubacila, ali problem je u dodatnom objašnjenju. To su te, ne dve, već dve plus jedna stvari koje su me zabezeknule i koje mnogo govore o našem društvu i koje mnogo govore o političkoj sceni Srbije. Oni su rekli: “A što bi nama to bilo potrebno? Što je to nama trebalo? ” Sad, umesto da se priča o izvanrednoj tribini, priča se o ovom incidentu. Niko od njih nije rekao: “Žao mi je tog čoveka. Žao mi je članova njegove porodice, njegovih prijatelja. Žao mi je, moramo njemu da se izvinimo najpre, da kažemo: ‘Oprosti, dođi na sledeću tribinu, Minhen, Drezden, Štutgart, koliko znam gde držite, pitaj šta hoćeš da pokažemo. ‘” Ma ne, njima nije žao. Njima oni žale sebe. Oni ne žale tog čoveka. Oni žale sebe zato što nekome sad moraju da objašnjavaju zašto se to dogodilo – dodao je Vučić.

– A onda dokle su došli? Da vidite tu vrstu licemerja, jedno je licemerje u jednoj kako se stvarno ponašate, gde tučete, udarate čoveka, a drugo je pred kamerom: “E, izvinite, imate li neko pitanje? Pa bio je neki incident. Da, čuo sam da je bio neki incident”. To se desilo pre 10 minuta. On… Snimljen. On učestvuje u incidentu, on se pravi kao da ništa se nije dogodilo i kao da nema veze s tim. Ali vidite kako se u šta kako se to upakovalo On kaže: “Nije taj čovek ništa pogrešno pitao, nije ništa zgrešio. ” Osim što je došao da provocira. Osim što je došao da provocira i, naravno, nama pokvario i nama pokvario ono što je trebalo da bude – kaže predsednik.

Predsednik kaže da je “po nalogu Marije Vasić izmišljena reč ćaci umesto đaci kako bi se pristalice SNS predstavile kao nepismene”.

– Onda da to pokažemo, da to predstavimo njih kao nepismene, a nas kao elitu, na jednoj, na vratima neke novosadske škole, na kapiji, nekom zidu ili tako nešto – rekao je.

– Nije neko drugi provodio nasilje 28., nije neko drugi u Valjevu spaljivao nečije prostorije. Oni su. Nije neko drugi zamalo poubijao stotine ljudi u novosadskim prostorijama SNS-a, nego oni. Pa i ranili čoveka u Pionirskom parku. Oni su vatrenim oružjem ranili čoveka u Pionirskom parku, neko od njih. Ali taj neko, opet ćete reći, on je takav i takav. Neko je njemu rekao da je to normalno, da je to nešto što je poželjno u društvu. Zato što su to ljudi niže vrste, zapravo. Zato što smo mi ljudi niže vrste. Zato što smo mi, to jest, ja sam vrhovno zlo, a mi smo ćaciji, mi smo ljudi niže vrste – kaže Vučić.

O protestima 2008. godine

Vučić se i prisetio protesta 2008. godine na kojima je sam učestvovao kada je bio deo opozicije.

– Dakle, tada je bio skup. Mi smo najavili, kao i obično, skup i sve prijavili policiji. I naša je želja bila da, kad održimo skup na Trgu Republike, da prođemo ovde Makedonskom, Svetogorskom, izađemo na RTS i da završimo kod predsedništva. To je bio naš plan i to smo upisali policiji i sve. Dakle, mi smo sve prijavili. Oni su znali da mi želimo mir i sve drugo. Međutim, kada smo krenuli u šetnju, oni su nam rekli: “Zaustavite se. ” I ja sam tada, setiće se toga Dragan Todorović, mi smo tu na Trgu Republike, imali smo problema sa nekim skupinama ljudi koji su želeli incidente, zaista, koji nisu imali veze sa skupom i tako dalje. Navlačili su kapuljače. I ja sam se posvađao sa jednim od njih, koji je meni kao: “Šta je bilo, nećeš na kerove? ” i tako dalje. Ja sam rekao, Todorović je rekao: “Daj bre, čoveče, šta radite, da budem fer sa svima.” Ja sam mu rekao: “Šta je bilo, bre, šta hoćeš ti? ” I onda su oni otišli i nosili su kamenice. Policija je već krenula prema nama. Nije imalo to veze sa njihovom intervencijom u tom delu. Ovo je bilo tamo bliže Ruskom caru. Kako god, znate na šta mislim, tu između bioskopa Jadran i ruskog cara. I onda su mi rekli da policija dolazi i da hoće da napada ljude. I video sam kako svi počinju da beže. I ja sam u tom trenutku otišao, potrčao napred. I prišli smo tu, nedaleko od Doma omladine, na nekih 40 m od Doma omladine. Bilo nas je nekoliko. Bio je žestok napad, brigada je bila. Žestoko su nas napali. I ostao je uz mene, bio, sećam se, Slaviša Kokeza. Svi ostali su pobegli, sklonili se, da budem fer. On se nije uplašio i onako me je zagrlio i primio dobar deo udaraca na svoja leđa, dok ga nisu odvojili. Onda su udarali mene. Ja sam imao šest masnica od pendreka po leđima i po bubrezima, ali ništa to sad ja da idem da se skidam pa da sada pokazujem. Ali ja sam bio bezobrazan. I rekao sam to jedanput, ali niko nije obratio pažnju. Kad su me udarili prvi put ili drugi put, nisam ni siguran da li su baš tačno videli koga udaraju, obnevideli u svom onom trku. I kada su i gospodina Pelevića, podsetiću vas, gumenim metkom pogodili u glavu i tako dalje. Kao da su dobili nalog. Dačić je bio ministar unutrašnjih poslova, ali kao što znate, nije Dačić upravljao tom akcijom, što ga ne ekskulpira za to što se dogodilo. Ali govorim, nije on bio taj koji je donosio odluku, znamo ko je bio i odakle je to bilo upravljano, sa Andrićevog venca. Ali ja sam bio drzak i odgovarao sam brutalno policajcima – prepričava Vučić.

– Dakle, svašta sam im izgovorio što nisam smeo da radim i što ne smem… Jesu oni mene prvi udarili, svejedno to što sam ja njima govorio, mislim pozivao do toga, rekao: “Ajde, skini uniformu”, pa vređao i govorio sve i svašta. Oni su nastavili da me udaraju, tako da nije da tu nema makar malim delom i moje krivice. Ali je njihova apsolutno – rekao je.

Na pitanje voditelja da li je on napadao policiju tada Vučić je rekao: “Nisam ih dodirnuo, vodio sam računa o tome”.

-Nisam podigao ruku uopšte, osim što sam stavio takozvani. .. Bolele su me druge stvari mnogo više u životu nego to. Dakle, nije, nije pitanje fizičkih batina. Problem je bio u tome što oni nama nisu hteli da dozvole jednu jedinu šetnju. Ja nisam mogao da verujem posle toga kad je došla Smilja Panić, nedavno preminula, majka Ranka, u stranku, i kada je počela da nam govori za svoje dete. I tek kada smo ustanovili da se to zaista desilo, tada smo krenuli da izlazimo u javnost – navodi predsednik.

– Važno je da imaš većinu u narodu. Važno je da imaš većinu u narodu, a ne da li ćeš da imaš jednog ili dva poslanika više ili ne znam šta sve. To pokazuje razliku u željama, u snovima, u viziji Srbije. U tome je suština. Ja sam zato pokušao, sećate se kada su oni mladi ljudi ispred Elektrotehničkog fakulteta, kada je krenula revolucija obojena u Srbiji, kada su neki vrlo loš performans, neću da kažem jeziv performans, napravili. Ja sam stao na njihovu stranu. Jeste, i toga se sećam. Neko od tih ljudi će biti veliki čovek jednog dana. Stao sam jer ti ljudi su pokazali ogromnu strast i bili su spremni da urade nešto što očigledno se čak ni njihovim pristašama nije dopalo. Umem da to procenjujem, umem da gledam, umem da vidim, ali ne mogu da pobede – rekao je Vučić.

O skupu uoči Vidovdana

– Svejedno, ne možete mržnjom da dobijete većinu. Dakle, i mi ćemo sada imati u narednom periodu suštinsku razliku. Ja ću se boriti da ovaj skup 27. mi ćemo da dovodimo decu na taj skup. Mi ćemo da napravimo oni da mogu da se igraju u onim tvrđavama ili, kako se to kaže, zamak, šta god da je, da mogu onim balonima. I rekviziti za decu. Da vidimo da im nekog ponija dovedemo ako bude dozvoljeno u skladu sa zakonom, ako ne, nećemo. Dakle, hoću da vam kažem da pozovemo svakoga da dođe da čuje jednu lepu poruku. Mi na tom skupu 27. nećemo da pljujemo nikoga. Nećemo da govorimo loše ni onima koji su terorisali ovu zemlju godinu i po dana. Nećemo da govorimo loše ni onima koji najgore stvari govore o našoj deci. Zato što hoćemo da pokažemo razliku između ljubavi i mržnje. Hoćemo da pokažemo razliku između ljubavi prema otadžbini, ljubavi prema, dakle, svojoj zemlji, prema svom narodu. Nema ništa svetije i lepše od toga. I mržnje koju oni sipaju svakoga dana. I naravno, hoćemo da iznesemo plan i program – kaže on.

On je rekao da će za Vidovdan objaviti ime izborne liste.

– Na Vidovdan se uvek sve videlo, kao i na prošlogodišnji Vidovdan, kada smo videli njihov nasilni pristup i siledžijsku politiku. Ona je neretko izraz nemoći, ili najčešći izraz nemoći. E, mi smo vam dali zeleno svetlo, šta? Da tučete ljude, da napadate policajce, da udarate nekoga. Uništili ste 120 traktora dobrih domaćina. To nisu oni veliki Fergusoni, to nisu domaćini tajkuni, to su obični ljudi. Ali meni je bila porazna strast sa kojom su oni njih uništavali. Znate, ta strast se pojavljuje, obratite pažnju – kaže Vučić.

– Biće tolika razlika da neće moći da kažu ništa. Evo, to vam sad kažem – dodaje.

“Izbori za tri ili četiri meseca”

Na pitanje kada će biti izbori Vučić je rekao da “ako dobro računate, nije teško izračunati”.

– Za nekoliko meseci biće izbori. Da li će biti za tri ili za četiri, to je već drugo pitanje, tehničko pitanje. Ja sam sasvim ozbiljan. Svi ljudi u Srbiji znaju da sam veoma ozbiljan. Svi ljudi u Srbiji znaju da kada im kažem koliko će da budu uvećane penzije i plate, kada kažem… Kod mene ne postoje nikakve igre. Kad bi me pažljivo slušali samo i kad bi nekada učinili i poslušali moj savet, daleko bi bolje prošli na izborima. Hvala im što me ne slušaju – rekao je.

– Izbori su tu, dakle, ne vidim da to pravi nekakvu razliku, svakako ove godine. Sačekaćemo da ovaj najbogatiji deo Srbije da se vrate iz Španije, Portugalije i svih ostalih destinacija, i da uživaju tokom leta. Neće biti ni u julu ni u avgustu izbori, to je sigurno. Da li će biti raspisani, to je druga stvar, ali neće biti u julu i avgustu – naveo je.

“Ispričaću vam istinu kako je prečena obojena revolucija”

– Sad ću vam ispričati istinu kako je sprečena revolucija. Moje kolege i saborci bili su sigurni da smo pri padu i tako dalje, i da je gotovo sve. Ja sam bio siguran, naravno, da nije. Međutim, u jednom trenutku ja vidim da sve ide naopako. Ja kažem: “Ljudi, ja stvarno ne mogu više da glumim budalu i da govorim da sve razumem šta rade i da su sve divni, i da neko stvarno traži nekakve papire i nekakvu stvarnu pravdu,” jer sam znao da ih to ne zanima. Ja sam osećao da ih to ne zanima. I osećao sam da se iza svega krije veliki politički pokret koji treba da sruši državu i za račun i u ime nekog drugog. Međutim, svi moji ljudi su govorili: “Ne, ne, ne, budi fin, budi pristojan. ” Okej, biću fin i pristojan, to je moja obaveza, nikoga ne psujem, ali moram nekoga politički da napadnem, jer ovo nema nikakvog smisla što se dešava. Ne, ne, ne, ne, nemoj, nemoj, podilazi, podilazi, to su dobra naša deca i tako dalje. I negde je kod Sveta tri jerarha, prošle godine, 12. februara, okupilo se nas nekoliko, desetak, različitih, i starosnog doba i, ali ljudi koji smo želeli da im se suprotstavimo – naveo je Vučić.

– Ja sam pozvao ljude sa kojima sam hteo da razgovaram. Mislim da je bilo 12. ili 13. uveče. Dakle, nije bilo vezano za to. Nije bilo vezano za radikale. I mi smo seli i dogovorili se kakav će da bude otpor, šta će da bude. Od onih ljudi koji su javnosti šire poznati je bio Miloš Vučević, mislim niko više. I mi smo doneli odluku te noći da krenemo da se drugačije suprotstavljamo. I doneli smo odluku: idemo da se suprotstavimo, idemo da se borimo. Radili smo pošteno, radili smo odgovorno. Izvukli smo zemlju kao feniks iz pepela, iz praha je podigli – priča Vučić.

– Mi dolazimo do zaključka: okej, idemo da se suprotstavimo, idemo da se borimo. I kako smo doneli tu odluku, njihova reakcija je bila najžešća moguća. Svi su ih se plašili, mi nismo. Bili smo spremni da se borimo. I njihov vrh njihove popularnosti nije bio 15. marta, već je bio niži. Vrh popularnosti njihove je bio oko između 26. i 28. februara, da znate, nekih 15 dana pred 15. mart. Već da su tada držali skup u Beogradu, ko zna kako bi bilo i šta bi se sve i kako bi se sve završilo. Četiri od pet policijskih glavnih jedinica su bile pod njihovom kontrolom. Samo jedna brigada pukovnika Repca je sasvim izvesno bila na strani Ustavnog poretka i države – rekao je.

– Svi ostali su već čekali priliku samo kako da pređu na drugu stranu, suprotno izbornoj volji građana, suprotno Ustavu Republike, suprotno zakonima Republike. Mi smo to sve znali. Bili smo spremni da se borimo. Bili smo spremni da se borimo protiv svih onih koji bi rušili ustavni poredak. Bili smo spremni, bilo nas je malo, ali smo bili spremni da se borimo. Polako smo podizali, rekao bih, svest kod ljudi šta je to što se dešava. Ljudi su razumeli da mi ne proizvodimo nasilje. Tada dolazi ona čuvena laž o zvučnom topu, najjezivija laž uz onu laž o smrti mladića iz Valjeva. Dakle, te dve laži, to što sam ja prolazio, to je trebalo da bude detonator za nasilje, zapravo. Ali laž o zvučnom topu i laž o Valjevu, o ubijenom dečaku, trebalo je da izazovu krvoproliće u Srbiji – navodi Vučić.

– I kada su Rusi to dokazali, onda su krenuli na drugi spin, a to je priča o tome: “Aha, vi ste koristili pse! ” Pa da nismo koristili pse, rekli biste nam: “Niste probali na živim bićima. ” Dakle, i onda su Rusi naučno ustanovili, preko svoje najmoćnije bezbednosne agencije, koja je stavila svoj potpis iza toga, da nije bilo upotrebe zvučnog topa. Ja znam da nije bilo upotrebe zvučnog topa! Ja vam sad ponavljam, ostaće i ovaj zapis ovde, pa ćete ga za 18 godina pustiti. Ja znam da su lažovi! Ja znam da su lagali od prvog trenutka! A kome ćete vi to da objasnite kad su svi hteli, jer im je odgovaralo da veruju? Ali sad više niko ne priča o tome – navodi predsednik.

O ubistvu na Senjaku

– Slušao sam o mnogima teorije da ih “štitim”, aj nek se dogovore, to je veoma težak slučaj u svakom smislu, odvratan i jeziv slučaj koji je državi naneo ogromnu štetu zbog onakve ili ovakve upletenosti lica koje su imala ili imaju veze s policijom. Težak za tužioca, policiju, uz greške koje su napravljene prilikom uviđaja upravo zato je neprijavljivanje dela važno. Milić još nije optužen, vodi se istraga. Biće kako sudovi budu presudili. Niti spadam u one koji će da vode hajku protiv Milića niti u one koji će ga štititi. Da li si učinio krivično delo ne odlučuje predsednik i tu nema zaštite, posebno ako si učestvovao – kaže Vučić.

“Govore: “Ali zašto ti njega štitiš”, a gde si video da ga štitim? Pa mi drugi kažu: “A što gonite Milića kad on nije bio tu”, nije moj posao da odgovaram na ta pitanja. To su pitanja za tužioca. A reč je o izrazito svirepom ubistvu i jezivom delu sa mnogo čudnih okolnosti – navodi Vučić.

“Vojska je snažnija nego ikada”

Na pitanje šta je sa velikim borbenim sistemima, predsednik kaže da ćemo uza Vidovdan videti neke koje nikada dosad nismo.

– Jedan deo svakako, a jedan deo tek stiže. Bićete ponosni na svoju vojsku, bićete ponosni na svoju vojsku. Meni je važno da u međuvremenu rešavamo neke druge probleme, da pokažemo da smo u stanju da brinemo o ljudima, da pokažemo da smo u stanju da spuštamo cene lekova, da pokažemo da smo u stanju da odemo na noge svakom čoveku u Srbiji, da pokažemo koliko smo zabrinuti za njegovo zdravlje i da želimo da pomognemo kao država – kaže on.

– Da želimo da onima koji su najsiromašniji ili onima koji ne žive lako ili koji krpe kraj sa krajem, da pomognemo najviše, da ljudi osete da brinemo o njima. To je za nas važno u međuvremenu. A ovo što se vojske tiče, ona je u dobrim rukama, ne brinite, snažnija je nego ikada. I kada vam ljudi pričaju, pošto sam slušao neznalice, uh, koje su mi dali, negde na Jutjubu sam našao lažne analitičare koji vam objašnjavaju, kaže: “Znate kolika je vojska bila u doba nekadašnje Jugoslavije? ” Pa, videli smo. Nepotrebno i besmisleno. Apsolutno. Promenili su se načini ratovanja. Potrebna nam je efikasna, brza, sposobna, jaka, dobro naoružana, robotizovana, kako god hoćete – kaže predsednik.

O kandidatu za predsednika

Vučić je rekao da uskoro možemo očekivati njegovu ostavku na mesto predsednika Srbije.

– Ime predsedničkog kandidata još neću objaviti, ali biće neko mnogo obrazovaniji od Đokića i Bodiroge zajedno – rekao je Vučić.

– Nećemo da pravimo studentsku listu, ali ćemo da napravimo najozbiljniju listu, listu najodgovornijih ljudi, gde će svakako biti i studenti. Tako da ljudi kad budu hteli da glasaju za studente, da glasaju za našu opoziciju. I pri tome neću da kažem narodu da sam skratio mandat, nego ću da kažem podneo sam ostavku. Možda i ranije. Tokom leta. Počeo sam da pakujem knjige u predsedništvu – naveo je.

O Časnom pojasu Presvete Bogorodice

– Bilo je mnogo ljudi. Sačekao sam svetinju na aerodromu, bio presrećan što sam mogao da idem celibat među prvima. Mislim, svi u mojoj porodici su bili, bukvalno svi, i čekali su. Neki duže, neki kraće, ali svi su bili. Svetinje nikada ne možeš da kupiš. To mogu da govore bezbožnici, oni koji ne razumeju šta to znači. Koji ne znaju šta je svetinja. Koji ne znaju šta je svetinja, baš tako. Ali za mene je utisak taj mir sa kojim su ljudi čekali, ta nada, ta vera, ta ljubav, ta želja koju su ljudi pokazali – rekao je.

– Neki drugi tolike ljude mogu da skupe na opskurnim koncertima sa nacističkim pozdravima, a mi smo taj broj ljudi skupili za Bogorodičin pojas. I nikome nisu vrištali, zezali, lomili, stajali su ćutke. Neverovatno. Jedna stara srpska legenda kaže da kada Srbi završe hram Svetog Save, daće tada Srbija da se preporodi. Mi smo ga skoro završili – zaključio je Vučić.