Savet Evrope ponovo vrela tema u Prištini, ali rampa dve moćne zemlje ostaje

Tema ulaska Kosova u Savet Evrope odjednom je ponovo aktuelizovana nakon presude liderima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ali rampa koju su postavile vodeće zemlje EU i dalje stoji. Berlin i Pariz insistiraju na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), a analitičari ističu da se kosovska diplomatija našla u ćorsokaku u koji je sama sebe stavila.

Jedan od njih je nekadašnji ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić. On smatra da je slanje evropskog nacrta statuta Zajednice srpskih opština na ocenu Ustavnom sudu i dalje važeći preduslov za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope i da će Nemačka i Francuska ostati pri takvom stavu.

“Sami sebe će blokirati jedno duže vreme”

Kako objašnjava, da bi vodeće zemlje EU u ovom momentu “pogurale“ članstvo Kosova u Savetu Evrope, prvo mora da se desi taj korak Kosova, a koji ono očigledno nije u mogućnosti da napravi.

– Oni se još uvek nalaze u fazi razgrađivanja srpskih institucija i progona srpskog stanovništva sa Kosova kako bi jednog dana, kad prihvate da naprave statut Zajednice srpskih opština, to postalo ili besmisleno ili ne bi više imalo takvu suštinu. Do toga je naravno još dosta daleko, a bez tog elementa, da oni obesmisle postojanje Zajednice srpskih opština, oni statut neće ni predavati, tako da će sami sebe blokirati za jedno duže vreme – rekao je Jeremić za Kosovo onlajn.

Dodaje da na ubrzavanje prijema Kosova u Savet Evrope, kako smatra, ne bi mogla da utiče ni nova prištinska predsednica jer, kako objašnjava, ne zavisi od aktivnosti funckionera tzv. Kosova već od velikih sila.

Ni profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju ne očekuje da će se nešto ozbiljno menjati, jer se tzv. Kosovu postavljaju različiti zahtevi.

– Dakle, oni postavljaju u zadnjem trenutku neke uslove koji ne mogu da se ispune zbog toga što svaka vlada ima odgovornost prevashodno prema svojim građanima, pa tek onda prema međunarodnoj zajednici – rekao je Baraljiju.

Musliju: Vreme je da imamo jasnu strategiju

O ovome se priča jer je poslanica Demokratske partije Kosova Arijana Musljiju pozvala Vladu i Ministarstvo spoljnih poslova da “hitno preduzmu korake ka izradi jasne strategije lobiranja u zemljama Evropske unije za članstvo u SE”.

Povod za aktuelizaciju je presuda bivšim liderima tzv. OVK, a Musliju je ocenila da bi članstvo bilo značajno za sudski postupak, posebno za promovisanje standarda pravičnog suđenja i zaštitu osnovnih prava.

– Vreme je da imamo jasnu strategiju za članstvo – izjavila je Musljiju.

“To može samo da bude prepreka tzv. Kosovu”

Ali, istraživač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Goran Sandić kaže da nastojanje da se ova veća ukinu i da se smanji njihova nadležnost samo može da bude prepreka tzv. Kosovu ka potencijalnom članstvu u Savetu Evrope i pristupanju Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

– Ulazak Kosova u Savet Evrope samo po sebi ne bi donelo ukidanje Specijalizovanih veća, niti bi Evropski sud za ljudska prava imao mandat da tako nešto naloži, a smanjivanje nadležnosti veća ili njihovo potencijalno ukidanje pre nego što Kosovo potencijalno postane članica Saveta Evrope samo je prepreka Kosovu na tom putu – navodi Sandić za Kosovo onlajn.

Kosovo i Savet Evrope, toplo – hladno

Tzv. Kosovo je zahtev za prijem u puno članstvo Saveta Evrope podnelo u maju 2022. godine. Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je 2024. izveštaj i preporuku da se tzv. Kosovo pozove u članstvo. Iako su se kosovske vlasti nadale da će se glasanje održati na zasedanju Komiteta u maju 2024. godine, to pitanje tada ipak nije uvršteno na dnevni red.

Vodeće evropske zemlje, pre svega Francuska, Nemačka i Italija, zatražile su od Prištine da pre konačnog odobrenja članstva preduzme konkretne korake ka formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), počevši od upućivanja nacrta statuta ZSO ustavnom sudu na ocenu, kao i nastavak dijaloga sa Beogradom i konkretne korake ka rešavanju otvorenih pitanja.