Politički zemljotres u Srbiji posle izbora: Koji izazovi čekaju Studenstku listu

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima predstavljala politički zemljotres, ali da u narednom periodu očekuje postepeno smirivanje tenzija. Upozorava da raznolikost Studentske liste, koja je bila prednost u osvajanju vlasti, može postati ozbiljan problem prilikom donošenja odluka, ali i kao najveći test za novu vlast izdvaja sposobnost da ispuni očekivanja građana u pogledu pravde, a istovremeno očuva stabilnost sistema.

On je za RTS rekao da Srbija posle vanrednih parlamentarnih izbora prolazi kroz period političkog smirivanja, ali da to ne znači i kraj političkih sukoba.

“Ja bih to uporedio sa nekim stanjem posle zemljotresa, jer ovo jeste bila neka vrsta političkog zemljotresa. I onda, znate, kao i kod pravih zemljotresa, ima jedan period smirivanja tla, pa podrhtava i smiruje se“, naveo je Vukadinović.

Smatra da je malo verovatno da će uslediti novi snažan politički potres i da će se situacija kretati ka delimičnoj normalizaciji.

“Ne može se potpuno isključiti, ali mislim da će ići u pravcu nekog smirivanja, neke polunormalizacije“, kaže Vukadinović.

Prema njegovoj oceni, došlo je do zasićenja većeg dela javnosti stalnim političkim sukobima, ali to ne znači da će novi odnosi vlasti i opozicije biti bez problema.

Govoreći o konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, zakazanoj za utorak, 17. novembar, Vukadinović kaže da se nada pristojnijoj parlamentarnoj raspravi, iako ističe da to ne može da garantuje.

Podseća da su prethodni sazivi parlamenta bili obeleženi tenzijama i sukobima, kao i da su i nova većina i dosadašnja vlast, koja prelazi u opoziciju, u poziciji da utiču na atmosferu u Skupštini.

Ipak, procenjuje da obe strane imaju interes da konstituisanje parlamenta protekne relativno pristojno, uz očekivane političke polemike.

Raznolikost Studentske liste

Govoreći o različitim političkim stavovima unutar Studentske liste, Vukadinović je ocenio da je njena ideološka i personalna raznolikost pomogla u pridobijanju širokog kruga birača, ali da bi mogla da oteža funkcionisanje buduće vlasti.

Ukazuje i na, kako kaže, nedovoljno jasnu strukturu odlučivanja unutar Studentske liste, uključujući odnose između budućih poslanika, ministara i tela koja ih predlažu ili biraju.

Međutim, naglašava da su prilikom vršenja vlasti neophodni jasni politički stavovi i mehanizmi za usaglašavanje različitih mišljenja.

Poređenje sa DOS-om

Vukadinović je povukao paralelu između Studentske liste i Demokratske opozicije Srbije (DOS), ističući da je u oba slučaja reč o promeni vlasti za koju se prethodno verovalo da je teško smenjiva demokratskim putem.

Ipak, smatra da Studentska lista ima priliku da izbegne neke od grešaka DOS-a, pre svega zbog drugačijih političkih okolnosti i činjenice da nema jasno profilisane stranačke lidere i interese kakvi su postojali u DOS-u.

“Šta je bila najveća greška DOS-a, stariji gledaoci to pamte, prerano su se rasturili, a da nisu obavili posao“, naveo je Vukadinović.

Upozorava da će jedno od najvećih iskušenja biti borba za pozicije i uticaj unutar nove vlasti.

Zašto je SPS ostao van parlamenta

Komentarišući činjenicu da Socijalistička partija Srbije prvi put od obnove višestranačkog sistema nije zastupljena u Narodnoj skupštini, Vukadinović je ocenio da je to još jedan značajan politički potres.

“Ako je poraz SNS-a taj veliki zemljotres, onda je ovo jedan, kako bih rekao, mali, ali takođe ozbiljan politički zemljotres, a to je da prvi put od osnivanja, odnosno od obnove višestranačkog sistema nemamo SPS u Skupštini“, rekao je Vukadinović.

Prema njegovoj oceni, socijalisti nisu prepoznali da se politička scena sve više deli na dva bloka, okupljena oko Studentske liste i Srpske napredne stranke.

Ocenjuje da je deo nekadašnjih glasača SPS-a prešao ka SNS-u, a deo ka Studentskoj listi, zbog čega su socijalisti ostali bez parlamentarnog statusa, kao i da je “pitanje je da li će se ikada oporaviti“.

Za koje stranke ima budućnosti

Govoreći o strankama dosadašnje parlamentarne opozicije koje takođe nisu ušle u novi saziv Skupštine, Vukadinović je ocenio da za njihove političke ideje i dalje postoji prostor, ali ne nužno i za dosadašnje stranačke organizacije.

Smatra da bi se proevropske i nacionalno-konzervativne opcije mogle ponovo pojaviti kao značajni politički činioci u okviru širih političkih okupljanja.

“U okviru nekih širih objedinjavanja, ja mislim da će biti mesta i za tu neku levocentrističku ili proevropsku opciju i za ovu nacionalno-desnu konzervativnu, ali ne više pod tim stranačkim znamenjima“, rekao je Vukadinović.

Najveći test za novu vlast

Kao jedan od najvećih izazova za Studentsku listu, Vukadinović izdvaja sposobnost da pokaže da ume da upravlja državom, a ne samo da pobedi na izborima.

“Oni će morati pokazati da su barem upola tako sposobni u vršenju vlasti kao što su se pokazali sposobnim za osvajanje vlasti“, rekao je Vukadinović.

Ističe da će nova vlast morati da odgovori na zahteve građana za pravdom, a da pritom ne ugrozi funkcionisanje državnih institucija i stabilnost političkog sistema.

Zaključuje da će od načina na koji nova vlast bude rešavala te probleme zavisiti i njena politička budućnost.

BONUS VIDEO:

(RTS)