Ovog datuma se “lomi” proširenje EU, Zapadni Balkan čeka rasplet

Dok zvaničnici Evropske unije govore da je “krug odabranih” spreman za proširenje, Crna Gora žuri da završi ključne unutrašnje reforme, a Zapadni Balkan gleda da nađe način da uskoči u taj voz, ispostavlja se da bi proces prijema novih članica (ne)očekivano mogao da vodi – preko gejzira Islanda i hodnika francuskog parlamenta. Odluku o tome hoće li stolicu u Briselu Island donosi na referendumu 29. avgusta, a analitičari za “Blic” ukazuju da bi zeleno svetlo Rejkjavika mogao da pokrene potpuno novu dinamiku proširenja.

Čak 13 godina je prošlo od kako je EU otvorila vrata za novu članicu. Od tada je proširenje bilo mrtvo slovo na papiru, sve dok rat u Ukrajini nije promenio geopolitičku situaciju i naveo Brisel da smekša stav i pomisli da je sigurnije i bezednije da pod svoje okrilje prihvati Kijev i Zapadni Balkan.

Zvaničnici Brisela se hvale da je u poslednih nekoliko meseci otvoren zavidan broj poglavlja, ali su se uprkos tom optimizmu u medijima pojavili navodi da se EU suočava sa nezgodnim trenutkom jer u isto vreme želi proširenje, ali ga se i plaši i ne zna kako da se nosi sa tim.

Francuska je najveći znak pitanja

Ta tvrdnja deo je teksta Juronjuza, u kojem se navodi da, “iako bi potpuno blokiranje pristupanja u fazi ratifikacije bilo bez presedana, ono ostaje realan rizik”.

– Francuska je najveći znak pitanja. Pariz je 2005. godine uveo ustavni amandman kojim se zahteva da se svaki novi ugovor o pristupanju iznese na nacionalni referendum ili odobri većinom od tri petine na zajedničkoj sednici parlamenta – navodi se u tekstu.

Takođe, navodi se da će Crna Gora ponovo biti test, i da bi ratifikacija njenog članstva mogla da se završi zajedno sa albanskom, u zavisnosti od tempa napretka Tirane, ili sa islandskom, u zavisnosti od ishoda referenduma.

“Podgorica i Island verovatno idu u paketu”

Igor Novaković, viši saradnik ISAC fonda, za “Blic” kaže da je prilično saglasan sa ovim tvrdnjama.

– Prvi izazov je unutrašnji, odnosno da li će Crna Gora uspeti da usvoji sve reforme do kraja godine (pre svega promena Ustava). Ali, pitanje ratifikacije svakako ostaje uslovljeno dinamikom u Francuskoj. Međutim, ukoliko bi referendum na Islandu krajem avgusta bio uspešan, verujem da će se dinamika bitno promeniti – napominje Novaković.

Island će 29. avgusta 2026. godine održati referendum na kojem će se građani izjašnjavati o tome da li žele da se ponovo otvore pregovori o članstvu zemlje u EU, koji su zaustavljeni 2013. godine.

Ukoliko referendum na Islandu prođe, dodaje on, to bi značilo da Podgorica i Island verovatno idu u paketu, i dodaje da je “to najbolja vest za Podgoricu, pošto će se Island lako uklopiti”.

– Pritom, osnovno pitanje zbog kog je Island prošli put odustao, a to je ribarstvo, sad nije relevantno, pošto je u međuvremenu Velika Britanija izašla iz Unije – napominje Novaković.

“Priča se u briselskim krugovima…”

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku za “Blic” otkriva da se u briselskim krugovima priča da je Island jako bitan za dinamiku proširenja.

– Ako prođe, to je dobra vest za Podgoricu jer to onda znači da obe zemlje idu u paketu. Ne očekujem da neko blokira Island, dok bi Crnu Goru možda mogla Hrvatska. Ali, ako bi bile u paketu, to bi onda umanjilo mogućnost da Crna Gora bude vetirana, Hrvatska bi više rizikovala u tom slučaju – napominje Subotić.

Ideja da Crna Gora i Island uđu “u paketu” nije slučajna politička ideja. Za glasače u zapadnoj Evropi, proširenje na Zapadni Balkan neretko izaziva oprez i strah od uvoza regionalnih problema. Sa druge strane, Island je bogata, stabilna i uređena država bez regionalnih tenzija. Njegov ulazak u EU je za zapadne lidere politički “lak plen” koji se jednostavno može opravdati domaćoj javnosti.

Ukoliko bi Brisel uspeo da spoji ove dve države u jedan talas proširenja, Crna Gora bi zapravo iskoristila pozitivan imidž Islanda kao svojevrsni štit pred onim državama članicama koje inače ne bi bile blagonaklone prema samostalnom ulasku još jedne balkanske države.

“Verovatno će požuriti sa tim”

Što se tiče Francuske, Subotić podseća da predsednik države može da odluči da to pitanje stavi pred parlament i obezbedi strogu većinu od tri petine poslanika i senatora, ili da raspiše referendum.

– Građanima Francuke može da se predstavi da je Island važan za EU, pa da se u paketu pogura i Crna Gora. Verovatno će požuriti sa tim pre nego što postane opcija da Marin le Pen ili Žordan Bardela naslede Emanuela Makrona – napominje Subotić.

Imajući u vidu trenutnu političku klimu u Francuskoj i sve veću popularnost desnice predvođene Marin le Pen i Žordanom Bardelom, održavanje referenduma o proširenju EU nosilo bi ogroman politički rizik za administraciju Emanuela Makrona.

Referendumi u Francuskoj se neretko pretvore u glasanje protiv aktuelnog predsednika ili vladajuće politike. Ako se Briselu i Podgorici žuri, cilj je da se proces maksimalno ubrza i “progura” kroz francuski parlament pre nego što političke promene u Parizu potpuno zatvore vrata za nove članice.

Šta kažu pravila

Proces pristupanja Evropskoj uniji završava se izradom i potpisivanjem Ugovora o pristupanju, koji stupa na snagu tek nakon što ga jednoglasno ratifikuju sve postojeće države članice EU i sama država pristupnica u skladu sa svojim ustavnim procedurama.

Proces ratifikacije se sastoji od:

• Parlamentarne procedure: Potpisani ugovor ide na potvrđivanje (ratifikaciju) u parlamente svih država članica EU, kao i u parlament države koja pristupa
• Saglasnosti Evropskog parlamenta: Pre ratifikacije, saglasnost na ugovor mora dati i Evropski parlament
• Unutrašnjih uslova: Neke države članice, poput Francuske, moraju da organizuju referendum o proširenju