Osnivači Kreni-promeni otkrili kako je sve počelo: Odvajali smo od kirije i spavali u šatorima

Pokret Kreni-Promeni nastao je iz kampanje za ograničavanje rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a njegovi prvi aktivisti, kako navode, nisu imali ni novac ni organizacionu infrastrukturu. Od studentskih predavanja i prikupljanja novca za štampanje materijala došli su do dve narodne inicijative za koje je prikupljeno više od 80.000 potpisa građana.

O počecima pokreta, manje poznatim detaljima organizovanja prvih kampanja i sudbini predloga zakona koji su predati Narodnoj skupštini govorila je Kristina Urošević, jedna od osnivača Kreni-Promeni, u mejlu koji je danas uputila građanima.

Urošević je, između ostalog, opisala kako su studenti odvajali novac od kirije za kampanju, kako su Savo Manojlović i Marina Pavlić dali poslednji novac za organizovanje dolaska aktivista u Beograd, ali i kako je Pavlić jednu noć provela spavajući u šatoru za prikupljanje potpisa.

U mejlu je ponovo otvoreno i pitanje dve narodne inicijative koje su prethodnih godina predate Skupštini Srbije, a za koje Urošević tvrdi da ih je tadašnja vlast ignorisala.

Od fakultetskih učionica do prvog predloga zakona

Sve je, prema njenim rečima, počelo 2018. godine, kada su Marina Pavlić i Savo Manojlović organizovali predavanja po fakultetima i okupljali mlade ljude zainteresovane za društveni aktivizam.

“Sve je počelo 2018. godine, kada su Marina Pavlić i Savo Manojlović po fakultetima okupljali mlade ljude i podučavali ih metodologiji društvenog organizovanja koju su učili na Harvardu. Na jednom od tih predavanja, na Pravnom fakultetu, i ja sam upoznala Sava i priključila se kampanji”, navela je Urošević.

Tokom narednih godinu dana radili su na pripremi predloga zakona kojim bi se ograničilo emitovanje rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i uvela obaveza emitovanja pola sata kulturnog programa za decu i pola sata za maloletnike dnevno.

Kampanja je nosila naziv „U ime kulture“, a prema svedočenju Urošević, organizovana je bez finansijskih sredstava i razvijene infrastrukture.

„Nismo imali novac ni infrastrukturu. Studenti su odvajali novac od kirije kako bismo štampali materijale. Sećam se Hadži Nenada Maričića, jednog od prvih koji nas je podržao i govorio na našoj tribini. Bila je to neverovatno kreativna kampanja, sa doslovno nula dinara budžeta“, navela je ona.

Imali su sedam dana da prikupe 30.000 potpisa, a onda je počeo pljusak

U junu 2019. godine organizatori kampanje imali su sedam dana da prikupe 30.000 potpisa građana, koliko im je bilo potrebno za podnošenje narodne inicijative.

Planirali su da prikupljanje započnu na dan velikog koncerta Beogradske filharmonije, računajući da će veliki broj građana tog dana biti na ulicama Beograda.

Prema rečima Urošević, Marina Pavlić i Savo Manojlović dali su poslednji novac za autobus kako bi aktivisti iz cele Srbije mogli da dođu u Beograd i učestvuju u kampanji.

Međutim, prvog dana dogodilo se nešto na šta organizatori nisu računali.

„A onda smo se probudili uz provalu oblaka. Sećam se praznih ulica, kiše koja nije prestajala i osećaja da nam se pred očima ruši plan koji smo mesecima pripremali. Sedam dana je već počelo da teče. Menjali smo strategiju u hodu, premeštali štandove i nastavili“, opisala je Urošević.

Uprkos lošim vremenskim uslovima i organizacionim poteškoćama, kampanja je završena prikupljanjem 42.852 potpisa građana, od kojih je, prema podacima koje je iznela Urošević, Narodna skupština zvanično verifikovala 36.316.

Na osnovu prikupljenih potpisa Narodnoj skupštini predat je predlog zakona kojim su organizatori tražili ograničavanje rijaliti programa i uvođenje obaveznog kulturnog sadržaja za decu i maloletnike.

Od borbe protiv rijalitija do inicijative za zabranu iskopavanja litijuma

Tri godine kasnije, nakon blokada saobraćajnica 2021. godine i povlačenja Zakona o eksproprijaciji, kao i izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Kreni-Promeni je nastavio kampanju protiv projekta Rio Tinto.

Zajedno sa Savezom ekoloških organizacija Srbije (SEOS), pokrenuta je narodna inicijativa za trajnu zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.

Ovog puta, organizatori su imali prethodno iskustvo u prikupljanju potpisa, ali su se suočili sa novim zakonskim procedurama.

„Imali smo iskustvo, ali se zakon promenio. Sada smo morali da obezbedimo overivače potpisa, što je dodatno komplikovalo organizaciju. Ipak, cela Srbija se ponovo pokrenula“, navela je Urošević.

U mejlu građanima opisala je i jednu od situacija iz centra Beograda, gde je tokom kampanje bio postavljen šator za prikupljanje potpisa.

„Jedne večeri, kada nije imao ko da ostane da ga čuva, Marina je jednostavno uzela vreću za spavanje i prespavala u šatoru. Ujutru su građani ponovo dolazili da potpisuju, kao da se ništa neobično nije dogodilo“, navela je ona.

Prema njenim rečima, kampanja je, osim prikupljanja potpisa, predstavljala i priliku za okupljanje novih aktivista i formiranje lokalnih timova.

„Sećam se i Jelene, Biljane, Angeline i Anđele, koje su se tada priključile i koje su i danas deo Kreni-Promeni. Kao što su nas nekada okupljale fakultetske učionice, sada su se novi timovi stvarali oko štandova širom Srbije“, istakla je Urošević.

Za ovu narodnu inicijativu, prema podacima pokreta, prikupljeno je više od 38.000 potpisa, nakon čega je Narodnoj skupštini predat još jedan predlog zakona.

Više od 80.000 potpisa za dve narodne inicijative

Dve kampanje, organizovane 2019. i 2022. godine, rezultirale su prikupljanjem više od 80.000 potpisa građana i predajom dva zakonska predloga Narodnoj skupštini.

Urošević je u mejlu naglasila da su iza ovih inicijativa stajali volonteri koji su učestvovali u organizovanju kampanja širom Srbije.

„Za dve narodne inicijative prikupili smo više od 80.000 potpisa. Iza svakog od njih stajao je čovek koji je verovao da njegov glas može nešto da promeni. Iza obe inicijative stajale su hiljade volontera, neprospavane noći i ljudi koji nisu pristajali da o njihovim životima odlučuje neko drugi“, navela je ona.

Urošević smatra da, bez obzira na to što predlozi zakona nisu prihvaćeni, ove kampanje imaju značaj za dalji razvoj pokreta jer je kroz njih stvorena mreža aktivista i volontera.

„Prethodna vlast je mogla da ignoriše naše predloge zakona, ali nije mogla da izbriše ono što smo stvorili, ljude koji znaju da se organizuju i koji su spremni da se bore za ono u šta veruju“, poručila je Urošević.

Šta se dogodilo sa narodnim inicijativama predatim Skupštini?

Upravo je sudbina predloga zakona koji su predati Narodnoj skupštini jedno od pitanja koje je Urošević ponovo otvorila u mejlu građanima.

Iako je za dve inicijative prikupljeno više od 80.000 potpisa, ostaje pitanje njihovog daljeg razmatranja u parlamentu i mogućnosti da se predlozi ponovo nađu pred narodnim poslanicima.

„Danas, kada Srbija dobija novu vlast, vreme je da otvorimo i pitanje ovih narodnih inicijativa. Ne zato što su to predlozi Kreni-Promeni, već zato što iza njih stoje desetine hiljada građana“, navela je Urošević.

Ona je zaključila da, prema njenom mišljenju, političke promene moraju biti praćene promenama u načinu funkcionisanja institucija i odnosu prema građanskim inicijativama.

„Borili smo se da promenimo vlast. Sada je vreme da promenimo i način na koji vlast funkcioniše. Da nikada više ne zavisi od volje jednog čoveka, već da moć zaista bude u rukama građana“, zaključila je Kristina Urošević, jedna od osnivača pokreta Kreni-Promeni i dodala da se nada da će novi saziv Narodne Skupštine Srbije ove dve građanske inicijative staviti na dnevni red u skladu sa ustavom i zakonom.

BONUS VIDEO: