Ofanziva na Beograd posle smene vlasti: Brisel, Hrvatska i Slovenija imaju nove zahteve

Nova vlast u Srbiji još nije ni formirana, a iz komšiluka i Brisela već stiže lista uslova koje će Srbija morati da ispuni na putu ka krugu odabranih. Evropska unija je ispostavila račun o uvođenja sankcija Rusiji, a Slovenija i Hrvatska najavile su spuštanje rampe na pregovore dok im se ne predaju tajni arhivi UDBE i JNA. Analitičari ocenjuju da nema mesta panici, i da će pretnje komšija ostati u senci umerenog optimizma EU koja od pobednika izbora očekuje reforme.

Svim uslovima zajedničko je jedno: ispostavljani su vrlo brzo posle održavanja izbora, a nakon što je postalo jasno da će Studentska lista preuzeti vlast.

Ko nas se to setio i odmah počeo sa postavljanjem uslova?

Slovenija: Prvo arhivi UDBA-e pa zeleno svetlo

Poslednji zahtev stigao je i Slovenije. Poslanik Evropskog Parlamenta iz Slovenije juče je ponovio ono što je ranije rekao premijer Janez Janša, da će pitanje izručenja arhiva UDBA biti jedno od zahteva u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

– Pitanje izručenja arhiva UDBA biće jedno od temeljnih zahteva Slovenije u pristupnim pregovorima Srbije sa EU. Dobro je što je vlada to najavila unapred i što se to konačno rešava. Još važnije biće da se sva otvorena pitanja aktivno rešavaju na nivou obe vlade – napisao je Tonin.

Prethodno je, 27. oktobra, Janša otvoreno poručio da od napretka ka EU nema ništa ukoliko Beograd ne preda tajne arhive Uprave državne bezbednosti (UDBA) i Jugoslovenske narodne armije (JNA).

– Eventualno odlučivanje u Srbiji za ubrzanje pregovora za ulazak u EU bismo dočekali s radošću. Međutim, nećemo dati saglasnost za bilo kakav napredak, dok Srbija ne preda Sloveniji sve arhive Udbe, SDV, JLA, ZSNZ i ostalih nekadašnjih službi SFRJ, koje se odnose na Sloveniju – napisao je na tviteru Janša, oslanjajući se na izjavu EU zvaničnice Marte Kos o Srbiji da su “vrata u EU otvorena”.

Kos: Sankcije Rusiji

Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, poručila je, samo tri dana od održavanja izbora, da Srbija neće moći da napreduje na evropskom putu ako ne uvede sankcije Rusiji.

– Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško – rekla je Kos, odgovorila na pitanje da li će biti moguće da Srbija uđe u EU ako ne bude uvela sankcije Rusiji.

Onda je, posle sastanka sa predstavnicima Studentske liste, rekla da pobednik izbora u Srbiji treba da gradi poverenje s evropskim institucijama kako bi zemlja izašla iz višegodišnjeg zastoja u procesu evropskih integracija.

Hrvatska: Pristup arhivskoj građi koja se ranije nalazila u nadležnosti Službe državne bezbednosti

I Hrvatski zvaničnici su, nakon pobede Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, izneli niz očekivanja od buduće vlasti u Beogradu, stavljajući u prvi plan pitanja ratnih dešavanja tokom devedesetih godina, nestalih lica, otvaranja bezbednosnih arhiva i procesuiranja ratnih zločina.

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved, pozvao je, dva dana posle izbora, predstavnike pobedničke Studentske liste da, nakon konstituisanja nove vlasti, omoguće pristup arhivskoj građi koja se ranije nalazila u nadležnosti Službe državne bezbednosti, a danas je, kako tvrdi, u posedu bezbednosno-obaveštajnih struktura Srbije.

On je zatražio da nova vlast dostavi Hrvatskoj dokumenta i informacije koje su, prema njegovim navodima, hrvatske institucije više puta tražile tokom prethodne decenije. Pored otvaranja arhiva, hrvatski ministar očekuje i nastavak procesuiranja lica odgovornih za ratne zločine, preneli su hrvatski mediji.

“Radiće se na tome da se Srbiji da dosta vremena”

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike za “Blic” kaže da, iako stižu sve ove poruke od pojedinačnih država članica, ne treba smetnuti sa uma da ipak u Briselu i u većini drugih zemalja zapravo vlada jedan umereni optimizam.

– Optimizam jer konačno može da se okrene novi list u evropskim integracijama Srbije, tokom prethodne vlasti nisu mogli da se otključaju ni fondovi iz novog Plana rasta jer se procenilo da demokratski preduslovi nisu ispunjeni. Umereni optimizam jer se ostavlja studentima da diktira tempo i sprovodi reforme. To je ključna poruka – kaže Subotić.

Osvrnuo se i na motive skrivene iza ovih zahteva.

– To što Janša priča sa stanovišta Slovenije, on to radi iz ličnog animoziteta prema Marti Kos koju vidi kao političku suparnicu. A Hrvatska tradicionalno ima te zahteve, imala je i prema Crnoj Gori i samim tim nije iznenađujuće što Zagreb insistira na tome. Ali, mislim da to u Evropskom Savetu neće biti tema i da će se raditi na tome da se Srbiji da dosta vremena da bi se fokusirala nova vlast na ključne demokratske reforme – rekao je Subotić.

Put Srbije u EU

• Status kandidata od 2012. godine
• Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja (odnosno dva klastera po novoj metodologiji), a privremeno su zatvorena dva
• Sada se čeka na otvaranje Klastera 3, a vodeće EU institucije nedavno su istakle da su ostvareni uslovi za otvaranje ovog klastera
• Brisel naglašava potrebu za reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU (pre svega kada je reč o sankcijama Rusiji)