Nazire li se kraj Aljbinu Kurtiju

Nakon što je opozicija dovela u pitanje rad parlamenta, Ustavni sud je prelomio odlučio da Priština mora da izabere predsednika do 6. oktobra. Analitičari ocenjuju da su sada pred Aljbinom Kurtijem dve opcije: izbor predsednika tzv. Kosova u predviđenom roku ili raspuštanje Skupštine i održavanje novih izbora.

Ustavni sud je presudio je doneo sledeće odluke:

• Sud je utvrdio da formiranje četvrte Vlade Aljbina Kurtija nije u suprotnosti sa Ustavom
• Sud je konstatovao da je Skupština konstituisana nakon isteka roka od 30 dan
• Istekom ovog roka počeli su da teku ustavni rokovi za izbor predsednika tzv. Kosova, u slučaju kada je funkcija upražnjena, kao i za formiranje Vlade
• Sud je utvrdio da je rok od 60 dana za izbor predsednika počeo 8. avgusta 2026. i da ističe 6. oktobra 2026.

Pred Kurtijem dva puta: Predsednik ili novi izbori

Advokat Valjdet Hodža je ocenio da je ova odluka, kako je rekao, pravno neobična, ali je istakao da je uprkos pravnim nedoumicama “donela rešenje institucionalne krize”.

– Sada su definisane dve opcije – ili izbor predsednika tzv. Kosova u predviđenom roku ili raspuštanje Skupštine i održavanje novih izbora 15. novembra – rekao je Hodža.

Govoreći o mogućnosti postizanja dogovora o predsedniku, Hodža je pozvao na političku volju i kompromis.

– Novi izbori ne bi nužno rešili problem, jer bi rezultat mogao biti sličan, a stranke bi se ponovo suočile sa potrebom da postignu dogovor o izboru predsednika – kazao je Hodža.

“Odluka najmanje odgovara Samoopredeljenju”

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić je ocenio da odluka najmanje odgovara Kurtijevom Samoopredeljenju zbog datuma eventualnih izbora.

Smatra da je Samoopredeljenje planiralo da se novi parlamentarni izbori održe krajem decembra, najverovatnije 27. decembra.

– Sada, sa ovim rokovima koje je naznačio Ustavni sud, veoma je teško da se izbori mogu odložiti do 27. decembra. Ukoliko se ne izabere predsednik, izbori će biti mnogo ranije, a najkasnije početkom decembra – zaključio je Rapajić.

Vlada i Skupština (ni)su legitmne

Kosovska skupština je konstituisana 13.septembra, a samo nekoliko sati kasnije izabrana je i nova Vlada, ali uz potpun bojkot opozicije. Poslanici opozicionih partija (DPK, DSK i Alijansa za budućnost Kosova) nisu prisustvovali sednici.

Parlament je konstituisan bez izbora drugog potpredsednika, funkcije koja po ustavu pripada najvećoj opozicionoj partiji (DPK), zbog čega opozicija optužuje vlast Aljbina Kurtija za grubo kršenje procedure.

Poslanici DPK su zato uputili dva zahteva Ustavnom sudu za ocenu:

• Ustavnosti o izboru predsednika skupštine, o načinu glasanja za potpredsednike skupštine, o konstituisanju Skupštine
• Ustavnosti odluke o izboru Vlade

Opozicija se pozivala na prethodne odluke Ustavnog suda i tvrdi da je zakonski rok za konstituisanje parlamenta, 30 dana od potvrđivanja izbornih rezultata, istekao još 7. avgusta.

Zbog toga opozicija smatra da je svaka odluka doneta nakon tog datuma ustavno upitna, te traži da se aktuelnoj vladi opozove mandat.

“Rok od 60 dana za izbor predsednika počeo da teče 8. avgusta”

Sud je, relativno brzo, utvrdio da je Skupština konstituisana nakon isteka roka od 30 dana, ali da istek ovog roka ima za posledicu početak računanja ustavnih rokova za izbor predsednika, u slučaju kada je funkcija upražnjena, kao i za formiranje vlade.

Sud je naveo da je rok od 60 dana za izbor predsednika počeo da teče 8. avgusta i da ističe 6. oktobra.

“Trebalo bi da postoji paket – dogovor”

U međuvremenu je Bekim Sejdiju odustao od kandidature za predsednika, a novih razgovora još nema. Vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju može da obavlja tu funkciju do 4. oktobra, jer član 90 Ustava Kosova jasno propisuje da funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može da se obavlja duže od šest meseci.

Posle objavljivanje odluke suda, poslanik Samoopredeljenja Vigan Ćoroli pozvao je tri albanske parlamentarne partije, Demokratsku partiju Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansu da zajedno izaberu predsednika, kako se polovinom novembra ne bi ponovo išlo na vanredne parlamentarne izbore.

– Hajde da izaberemo predsednika. Ako ne, samo vi ste odgovorni – rekao je Ćoroli.

Politički analitičar Mazlum Baraljiju rekao je da rešenje treba da bude deo šireg dogovora.

– Trebalo bi da postoji paket-dogovor, odnosno i formiranje, odnosno konstituisanje Skupštine, nastavak rada Vlade i izbor predsednika – zaključio je Baraljiju.

Da bi predsednik bio izabran, u sali mora biti prisutno najmanje 80 od ukupno 120 poslanika, što vlast bez opozicije ne može da obezbedi. Ukoliko parlament ne uspe da izabere novog predsednika, pravila nalažu da se automatski ide na nove – vanredne izbore.