Milo Lompar i Aris Movsesijan (PSG) opet u klinču na temu ko je (p)održao vlast

Lompar se pita zbog čega ga “proevropska opozicija napada”

Movsesijan na to odgovara “ako me desničari napadaju, nemam razloga da se bunim”

Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Aris Movsesijan, potpredsednik PSG nastavili su prepucavanje u javnosti u vezi sa pitanjem ko je podržao, a ko pomogao SNS-u da dođe odnosno ostane na vlasti.

Lompar se prilikom gostovanja u podkastu kod Vladimira Pavićevića, kopredsednika Platforme za Srbiju, osvrnuo na optužbe Movsesijana da je podržavao Vojislava Koštunicu, bivšeg premijera, na izborima 2012. godina kada je SNS došao na vlast.

– Pa, najbolje bi bilo, ja sam to više puta rekao, da su oni (studentski pokret prim. aut.) napravili zajedničku listu sa opozicijom. Iako, ako je neko napadan od strane opozicije, ja sam napadan da je to bilo prosto neverovatno. Kad sam sad nedavno rekao u nekom razgovoru da je opozicija spasila legitimitet u ustanovama Vučićev, odmah su me ovi napali. Movsesijan je rekao da je on istraživao i da je otkrio da sam ja podržavao Koštunicu, a Koštunica je podržao Nikolića, i onda je on mudar, kako ga je Bog dao, izveo zaključak da sam i ja podržavao Nikolića. Kao da ne veruju, ne možeš uvek da veruješ šta pričaju – naveo je Lompar.

Potom je nastavio da se čudi.

– Pa ne, ali zamislite, ja dao ostavku Koštunici s mesta direktora Politike 2005. godine, on (Movsesijan prim.aut.) kaže podržavao je Koštunicu 2012. Ma ja podržavam i danas političko mišljenje Vojislava Koštunice, ali čitav niz njegovih poteza meni nije blizak. Ne, oni uprli protiv mene kao da sam ja glavni protivnik. To je, pazite, to je karakteristično. Imate neke tamo, neke stranke koje sede u skupštini i koje se napadaju mene. Ja nemam stranku, nemam organizaciju, nemam ništa. Znači, sad pazite, pogledajte vi tu boljševičku svest. Znači, sad čekajte, pa ko je glavni protivnik? Valjda je tamo, nije ovde. Ali ja sam smatrao da je najbolje da idu svi zajedno, uključivši i njih. Nema veze, neka idu. Međutim, to nije moglo da prođe. Imaju različite uticaje. Nemojmo to da zaboravimo – poručio je Lompar.