Milo Đukanović pred sudom zbog afere prilikom privatizacije “Telekoma”

Milo Đukanović, nekadašnji predsednik i premijer Crne Gore, trebalo bi sutra da bude saslušan pred sudijom za istragu Višeg suda u Podgorici zbog sumnji u korupciju prilikom privatizacije Telekoma 2005. godine, iako je crnogorsko tužilaštvo ranije ocenilo da je nastupila apsolutna zastara krivičnog gonjenja.

Za narednu sedmicu zakazana su i saslušanja sestre Mila Đukanovića, advokatice Ane Đukanović, biznismena Veselina Barovića, nekadašnjeg čelnika Telekoma Olega Obradovića i Damjana Hoste, koji je učestvovao u pregovorima o prodaji manjinskih akcija, piše Pobjeda.

Saslušanja je predložila zaštitnica imovinsko-pravnih interesa države Bojana Ćirović, koja traži da se dodatno ispitaju okolnosti privatizacije i sumnje da je preko konsultantskih ugovora prikrivana isplata mita.

Dok MANS u krivičnoj prijavi tvrdi da su preko tih ugovora isplaćivani milioni evra namenjeni podmićivanju, nekadašnji rukovodilac Moneta Miodrag Ivanović za Pobjedu ukazuje na, kako smatra, nelogičnost takvih optužbi.

“Zašto bi neko davao mito ako je ponudio 15 ili 16 miliona više od drugoplasiranog”

On podseća da je Mađar Telekom za državni paket od 51,12 odsto akcija ponudio 114 miliona evra, odnosno oko 15 do 16 miliona više od drugoplasiranog ponuđača.

– Zašto bi neko davao mito ako je već ponudio 15 ili 16 miliona više od drugoplasiranog? Šta time dobija? – pita Ivanović.

Osvrćući se na navode MANS-a koji se odnose na odluku Vlade da doplati manjinskim akcionarima, Ivanović objašnjava da je mađarski investitor nakon kupovine državnog paketa želeo da stekne najmanje dve trećine vlasništva u Telekomu, kako bi mogao da donosi najvažnije odluke o poslovanju kompanije.

Međutim, Mađar Telekom nije bio spreman da za dodatne akcije plati više od 2,20 evra, dok su manjinski akcionari, među kojima su bili građani i investicioni fondovi, tražili 2,50 evra po akciji.

Vlada je odlučila da iz državnog budžeta doplati razliku od 30 centi po akciji, za šta je, prema Ivanovićevim rečima, izdvojeno između 2,7 i 2,8 miliona evra.

– Vlada je odlučila da doplati razliku od 30 centi. Ja bih i danas doneo takvu odluku – kaže Ivanović.

On smatra da je takva odluka bila ekonomski opravdana jer je omogućila da od prodaje manjinskih akcija u Crnu Goru uđe približno 50 miliona evra.

Taj novac, kako objašnjava, nije završio u državnom budžetu, već kod građana i investicionih fondova koji su prodali akcije, što je, prema njegovoj oceni, podstaklo potrošnju, ulaganja i poreske prihode.

Zbog toga smatra da se odluka Vlade ne može posmatrati samo kroz gotovo tri miliona evra izdvojenih iz budžeta, već i kroz ukupne ekonomske efekte prodaje manjinskih akcija.

MANS podneo krivičnu prijavu protiv Mila i Ane Đukanović još 2019. godine

MANS je 1. marta 2019. godine podneo krivičnu prijavu protiv Mila i Ane Đukanović i više drugih osoba, sumnjajući da su prilikom privatizacije Telekoma zloupotrebili položaj i omogućili isplatu mita preko konsultantskih ugovora.

Prema navodima prijave, mađarskom investitoru je uz pomoć predstavnika tadašnje vlasti omogućeno da stekne kontrolu nad Telekomom, dok su zauzvrat, kako tvrdi MANS, preko navodno fiktivnih poslovnih aranžmana isplaćivana sredstva namenjena podmićivanju.

Ta organizacija posebno problematizuje odluku Vlade da iz budžeta doplati razliku u ceni akcija manjinskih vlasnika, povezujući je sa pregovorima koji su vođeni tokom privatizacije.

MANS je izneo i sumnju da je među primaocima nezakonitih isplata bio Milo Đukanović.

Prema dokumentaciji na koju se MANS poziva, 12. januara 2005. godine održan je sastanak na kojem su učestvovali Oleg Obradović, Veselin Barović, Damjan Hosta i predstavnik Mađar Telekoma Tomaš Morvai, a razgovarano je o uslovima prodaje manjinskih akcija.

Ivanović, međutim, smatra da je za ocenu opravdanosti privatizacije presudno sagledati rezultate međunarodnog tendera.