Kurti pad rejtinga spašava udarima na Srbe na severu Kosova

Od kada je na vlasti Aljbin Kurti, prištinski premijer u tehničkom mandatu, konstantno udara po Srbima pogotovo na severu Kosova, a sada je to još izraženije jer mu zbog svakodnevnih protesta nakon prvostepene presude bivšim vođama takozvane OVK pada rejting, ocenjuju analitičari za “Blic”. Pritom, po svemu sudeći, bliže se novi, četvrti izbori po redu za manje od dve godine.

Kurti se trenutno nalazi u možda najtežoj situaciji od kada je prvi put 2020. godine postao prištinski premijer. Svi su izgledi da opet ne može u zakonskom roku da konstituiše sve institucije, zbog čega će još jednom morati da ide pred birače. I to u trenutku kada su gotovo svi Albanci u regionu, a pogotovo na KiM, najblaže rečeno, besni zbog prvostepene presude bivšim vođama OVK-a Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju koje je Specijalizovano veće u Hagu osudilo na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.

Oprobana politika na severu KiM

Miloš Pavković, strateški direktor Centra za evropske politike, ocenjuje za “Blic” da se Kurti vraća svojoj oprobanoj politici na severu Kosova iz dva razloga:

• presuda bivšim vođama OVK-a mu ne ide na ruku Kurtiju jer već 10, 15 dana traju protesti u Prištini, što mu svakako utiče na rejting.
• nema dogovora ko će biti kosovski predsednik, a rok ističe 6. oktobra, što znači da se bliže, novi četvrti izbori u manje od dve godine

Zbog toga se, kako kaže, Kurti opet usmerava ka Srbima na severu KiM.

– Hapsi ljude, šalje kosovsku policiju, podiže optužnice jer na taj način želi da prvostepenu presudu Specijalizovanog veća u Hagu stavi po strani i suzbije njen uticaj na rejtinge – analizira Pavković.

Na vidiku četvrti izbori?

Ako se ima u vidu da su sva četvorica bivših lidera OVK-a uhapšeni u trenutku kada je Kurti bio prištinski premijer, jasno je zbog čega nije baš u idealnoj poziciji, najblaže rečeno. Pritom, zakonski rok za izbor kosovskog predsednika ističe 6.oktobra i ukoliko do tada prištinski parlament ne nađe i ne izabere nekog kandidata, biće raspisani novi, četvrti po redu parlamentarni izbori u manje od dve godine.

Da je Kurti već počeo izbornu kampanju može se videti i po njegovom delovanju na severu Kosova gde je, recimo, u nedelju kosovska polcija uhapsila devetoro Srba u opštini Zubin Potok zbog navodnih ratnih zločina nakon čega im je određen pritvor do 30 dana. Takođe, uhapšen je Srbin S.V. u selu Dren kod Leposavića zbog toga što je, navodno, pronađeno oružje i municija u njegovoj štali.

Uporedo s tim nekoliko predstavnika Srpske liste dobilo je pozive Specijalnog tužilaštva u Prištini zbog navodna četiri krivična dela: udruživanje sa ciljem napada na ustavni poredak, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom, napad na službeno lice i učestvovanje u gomili koja vrši krivično delo i huliganstvo.

“Prošlo mu je tri puta do sada”

Međutim, veliko je pitanje da li će Kurti udarom na Srbe uspeti da spreči pad svog rejtinga.

– Prošlo mu je tri puta do sada, ovo bi bilo čevrti put. Pitanje je koliko su i birači umorni od takve Kurtijeve politike. Takođe, zbog ustavnih rokova neće moći kao na izborima krajem prošle godine da računa na veliki broj glasova birača iz dijaspore koji su se zbog novogodišnjih praznika vratili na KiM. U novembru dijaspora neće biti u tolikom broju na Kosovu – ocenjuje Pavković.

Ipak, ne vidi da će novi izbori nešto promeniti.

– Mislim da će Kurtijeva stranka i dalje pojedinačno biti najjača iako neće dobiti toliko glasova. S druge strane opozicija je podeljena na tri dela – Demokratski savez Kosova, Demokratsku partiju Kosova i Alijansku za budućnost Kosova, a te tri partije nemaju neku zajedničku platformu na kojoj će nastupati. Tako da ukoliko ne bude uticaja Zapada kao što ga nije ni bilo do sada, teško da neće biti ponovo statusa kvo i posle izbora na KiM – zaključuje Pavković.

“Takva praksa predstavlja progon Srba”

Danijela Nikolić, predsednica skupštinskog odbora za KiM, navodi da hapšenja Srba “dodatno produbljuju strah i neizvesnost” među srpskim stanovništvom na KiM.

– Smatram da takva praksa predstavlja progon i deo procesa kojim se Srbi pritiskom, strahom i pravnom nesigurnošću podstiču da napuste Kosovo i Metohiju. To je ono na šta međunarodni predstavnici ne smeju da zatvaraju oči. Zato ih javno pitam: koliko još srpskih porodica treba da se probudi uz policiju na vratima da biste ozbiljno reagovali? Koliko hapšenja, pretresa, privođenja i odlazaka Srba je potrebno da bi se postavilo pitanje da li se pravo primenjuje jednako prema svima – upitala je Nikolić.