Kako Priština hoće da menja sud u Hagu zbog presude Tačiju

Prvostepena presuda kojom su bivši lideri tzv. OVK – Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi osuđeni pred Specijalizovanim većima u Hagu za ratne zločine, izazvala je niz protesta razularene mase u Prištini, ali i pokrenula sinhronizovanu političku akciju za izmenu zakonskog okvira pod kojim ovaj sud deluje. Nezadovoljstvo ishodom suđenja podstaklo je albanske političare na stvaranje zajedničkog fronta u skupštini kako bi se preispitao i preoblikovao mandat ovog pravosudnog mehanizma. Ovo pitanje je sada postalo deo političke trgovine između Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i Demokratske partije Kosova (DPK), čiji je Tači osnivač.

Tači i još trojica bivših vođa tzv. OVK-a osuđeni su prvostepeno na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina zbog čega je Priština od tog dana u vanrednom stanju, pošto veliki broj ljudi ne prestaje da protestuje protiv presude Specijalizovanog veća u Hagu.

Taj talas nezadovoljstva pokušava da iskoristi Demokratska partija Kosova (DPK) čiji je Tači osnivač, pa je pokrenula inicijativu za izmenu zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu.

Bedri Hamza, predsednik DPK, rekao je da se tim izmenama “ograničavaju nadležnosti Specijalizovanih veća na konkretne navode iz izveštaja Dika Martija, dok bi se slučajevi koji ne spadaju u njegovu nadležnost prebacivali na Kosovo”.

– Tokom godina, Specijalizovana veća su radila van Kosova i, zbog svog institucionalnog modela, sa određenim stepenom nezavisnosti od institucija Kosova. Sama Specijalizovana veća sebe opisuju kao institucije nezavisne od institucija Kosova. Predlog zakona predlaže da međunarodne profesionalne organizacije mogu biti ovlašćene da nadziru njihov rad. Ne da intervenišu u presude, već da provere da li se poštuju ljudska prava, standardi pravičnog suđenja, uslovi pritvora, zaštita svedoka i trajanje postupaka. Nakon toga, te organizacije bi izveštavale skupštinu i javnost – kazao je Hamza.

Pokušaj političke trgovine u parlamentu propao, čeka se stav Kurtija?

Predložene izmene dobile su podršku i iz vrha izvršne vlasti. Aljbin Kurti, prištinski premijer, izjavio je u Njujorku da je prvostepena presuda bivšim vođama tzv. OVK „pravno i moralno nepravedna, kao i istorijski i činjenično netačna“.

Kurti je poručio da je njegova vlada posvećena pružanju podrške odbrani svim sredstvima radi ispravljanja presude bivšim vođama tzv. OVK-a u žalbenom postupku, uz “zajedničku strategiju na političkom i diplomatskom planu”.

DPK je čak Kurtijevom Samoopredeljenju ponudio političku trgovinu, pa je tako Tačijeva stranka bila spremna da povuče svoje zahteve podnete Ustavnom sudu u vezi sa konstituisanjem skupštine i glasanjem o vladi, “pod uslovom da Samoopredeljenje izglasa amandmane o Specijalizovanim većima i u potpunosti pokrije troškove odbrane.”

Međutim, ta nagodba je pala u vodu u sredu pošto je Ustavni sud odgovorio na zahtev DPK-a da “konstituisanje skupštine i izbor vlade nisu bili neustavni”. Bez obzira na to, u Samoopredeljenju su poručili da će inicijativu DPK o izmeni zakona o Specijalizovanom veću “podvrgnuti pažljivoj pravnoj analizi” kako bi se izbegle štetne posledice po optužene u žalbenoj fazi.

“Farsično razmišljanje van okvira vladavine prava”

S druge strane, pravni stručnjaci izuzetno su skeptični prema zakonskoj utemeljenosti ovih zahteva.

Novak Lukić, beogradski advokat, podseća da je Posebno odeljenje Ustavnog suda Kosova još u pretpretresnoj fazi potvrdilo punu nadležnost Specijalizovanih veća za krivična dela iz optužnice i odbilo sve prigovore Tačijeve odbrane. Dodaje da nikakve naknadne inicijative niti skupštinske odluke “ne mogu pravno osporiti već potvrđenu nadležnost suda”.

– Ovako razmišljajući sad da u bilo kom unutrašnjem pravnom sistemu, da ne govorimo o međunarodnom pravnom sistemu, imate da sud donese neku odluku, pa se nekome ne sviđa ta odluka i zbog toga hoće da ukida taj sud… To je farsično razmišljanje vezano za vladavinu prava – ocenjuje Lukić.

Kako kaže, takve izmene ne mogu odraziti na tekući postupak i zaključuje da bi usvajanje takvih odluka moralo biti “predmet analize osnivača suda, odnosno Evropske unije”.