Kako je Vučić spasao Dinamovog navijača i izazvao ljutnju svojih drugova: Nisam hteo da pripadam čoporu

Prisustvo na tribinama, kako je objasnio, nije mu donelo samo ljubav prema klubu, već i iskustva kroz koja je učio o životu i prijateljstvu

Ljudi koji se iživljavaju nad nekim ko leži na zemlji, to nisu ljudi, to je uvek samo čopor hijena, poručio je Vučić

Aleksandar Vučić, nosilac liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” i kandidat za premijera, otkrio je da ga je majka podsticala u namerama da bude advokat, odmalena mu je kupovala stručnu literaturu i insistirala na čitanju i obrazovanju.

– Nadao sam se da budem advokat. To je moja želja bila, a majka mi je kupovala knjige: čitaj svašta, Filota, File, od Veljka Guberinića, od svih mogućih. Uči, čitaj, uči, čitaj, sve. Tako da sam se spremao. To mi je bio san – ispričao je Vučić u intervjuu za Kurir TV, dodajući da je ipak 1993. godine njegov život krenuo potpuno drugim putem.

U razgovoru se vratio i u period kada je kao dečak bio neraskidivo vezan za Crvenu zvezdu, ističući da su odlasci na stadion i iskustva sa tribine ostavili dubok trag na njega i naučili ga važnim životnim lekcijama o prijateljstvu i hrabrosti.

– Ja sam bio tu kao balavac. Prvi put sam otišao, pobegao iz škole, imao sam 12 godina. Bila je 1982. godina, a tada sam već krenuo na utakmice Zvezda – Cibona i Zvezda – Barselona. Na Zvezda – Cibona smo vikali: ‘Mrzim Cibonu!’, a to u to vreme nije bilo dozvoljeno.

“Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo”

Prisustvo na tribinama, kako je objasnio, nije mu donelo samo ljubav prema klubu, već i iskustva kroz koja je učio o životu i prijateljstvu.

– Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. Sećam se kada smo išli u Vinkovce, gde su nas sačekali Dinamovi i Hajdukovi navijači. Išli smo na utakmicu Zvezda – Željo u Sarajevu, a nas tridesetak je krenulo iz Beograda. Njih je na stanici bilo najmanje stotinu, možda i 120 – ispričao je Vučić, prisećajući se kako se jedan od njegovih prijatelja u tom trenutku našao u velikoj nevolji.

Govoreći o gostovanjima širom bivše Jugoslavije, prisetio se situacije sa železničke stanice u Vinkovcima, kada se sa taj broj od tridesetak navijača Zvezda uputio na utakmicu protiv Željezničara u Sarajevu, gde ih je sačekala grupa od preko stotinu navijača Dinama i Hajduka. Tom prilikom uspeo je da izvuče prijatelja iz opasne situacije.

– Gledam sve njegove drugove, pa neće niko da rizikuje ništa. Ja sam izašao, nekako ga dovukao do voza i ubacio unutra. Tada mi je rekao: ‘Znaš, od svih ovih velikih što se trse svaki dan, ja bih ostao ovde i nikad se ne bih izvukao. A od tebe, mali, takvog žgoljavog, mršavog i nikakvog, da to očekujem, nisam. Zapamtiću to i hvala ti’ – ispričao je Vučić.

Posebno je naglasio da iz tog navijačkog perioda pamti i stvari koje mu se nisu dopadale, pre svega nasilje i iživljavanje nad slabijima, što je uvek odbijao da prihvati.

– Jednog od Dinamovih navijača oborili smo na zemlju i moj drug je krenuo da ga udari. Uhvatio sam ga za ruku i rekao: ‘Nemoj, kad te molim.’ Momak je već ležao dole, prilično teško povređen, a on je još hteo da ga udari po licu. Svi su se naljutili na mene i pitali šta ga štitim. Ja nisam hteo da pripadam čoporu i nikada nisam voleo da se iživljavam nad nekim ko leži na zemlji – rekao je Vučić, zaključivši porukom koja mu je ostala urezana iz tog vremena:

‘Ljudi koji se iživljavaju nad nekim ko leži na zemlji, to nisu ljudi, to je uvek samo čopor hijena…’

(Kurir)