Izbori u Srbiji: Da li će rezultati biti priznati u izbornoj noći?

Da li će rezultati glasanja biti priznati u izbornoj noći i da li će onaj koji je izgubio čestitati pobedniku – jedno je od najvažnijih pitanja tokom ove izborne kampanje. Analitičari smatraju da je najvažnije da se političko nadmetanje završi mirno.

Nenad Novak Stefanović, književnik, ocenio je da je najvažnije da izborni rezultat bude prihvaćen i da se političko nadmetanje završi mirno.

– Ja bih voleo da ovde 25. uveče u deset sati bude kao u Mađarskoj, da neko ko shvati da je izgubio, bilo ko to bude, pozove suprotnu stranu i čestita – rekao je Stefanović za RTS.

Kako kaže, to je najpatriotskiji čin koji neko može da uradi.

– Patriota je najveći onaj koji kaže: “Evo ruka” – ističe Stefanović.

Antić: Ukoliko ne dođe do nepredviđenih događaja izbori mogu da proteknu mirno

Čedomir Antić, istoričar, smatra da, ukoliko ne dođe do nepredviđenih događaja i dodatnog zaoštravanja političkih prilika, izbori mogu da proteknu mirno.

Naveo je da više ne vidi izraženo raspoloženje za revolucionarni preokret kakvo je, prema njegovom mišljenju, postojalo tokom pojedinih meseci 2025. godine.

– Mislim da više nije to raspoloženje prisutno, tako da, ako ne bude neko dodatno ubrzanje, za koje ja uvek prvo gledam u inostranstvo, ne mislim da to ovde iko želi, takvu stvar niko razuman ne želi – rekao je Antić.

Ipak, naglasio je da održavanje izbora samo po sebi neće biti dovoljno za prevazilaženje političkih i društvenih podela.

– Mislim da će stvar proći mirno, ali se postavlja pitanje da li će onaj ko pobedi, ko god to bio, posle svega imati dovoljno širine da shvati krizu koju mi nemamo od 2024. nego imamo od 2020, pa da je prevaziđe – ocenio je Antić.

“Jedan od ključnih problema nije se promenio od devedesetih godina”

Stefanović smatra da se jedan od ključnih problema srpskog političkog života nije promenio od devedesetih godina.

– Naše demokratsko pitanje, srpsko demokratsko pitanje je žrtva nacionalnog pitanja – ocenio je Stefanović.

Kao primer naveo je razgovor koji je, prema njegovom svedočenju, nekadašnji premijer Zoran Đinđić vodio sa američkim predsednikom Bilom Klintonom. Stefanović je ispričao da mu je Đinđić preneo da je pokušavao da razgovara o demokratiji, višepartizmu i izbornim uslovima, ali da se Klinton stalno vraćao na pitanje Kosova.

Studentski pokret kao novi politički fenomen

Govoreći o studentskom pokretu i njegovom učešću u izbornom procesu, Stefanović je ocenio da je reč o političkoj pojavi koja nema jasan istorijski presedan u dosadašnjem iskustvu studentskih pokreta.

– Ovde sada je novo to da imamo prvi put u istoriji, ne samo kod nas, jedan studentski pokret koji izlazi na izbore u ovakvom zamahu – rekao je Stefanović.

“Bipartizam nova stvar”

Naveo je i da bi dosadašnje opozicione stranke mogle da imaju ozbiljne probleme da pređu izborni cenzus, a da bi se u parlamentu mogla formirati dva velika politička bloka.

Prema njegovim rečima, posebno je zanimljivo to što studentski pokret funkcioniše bez klasične stranačke organizacije i prepoznatljivog lidera.

“Proučavaće se to kako možete bez partijske klasične strukture, predsednika stranke, bez lidera – kako možete da napravite to da ljudi idu za vama”, upitao je Stefanović.

“Te koalicije sa velikim idejama kad prođu izbori puknu, raspadnu se na sto komada”

Antić je ocenio da se politička situacija u Srbiji značajno promenila, ali da su problemi opozicionog organizovanja ostali jedna od glavnih prepreka političkim promenama.

Prema njegovim rečima, deo nevladinog sektora i opozicije pokušava da se politički pozicionira iza studentskog pokreta, dok je propuštena prilika za šire opoziciono ujedinjenje.

– Ja mislim da je to jedna zabluda i mislim da bi bolje bilo da se opozicija objedinila, da su ti koji su finansirali prilično velike troškove tog pokreta, da su posle 15. marta pozvali opoziciju na ujedinjenje, oni bi sada bili na pragu pobede – rekao je Antić.

– Ovako, čak i da pobede, te koalicije sa velikim idejama, kako se to završavalo kada prođu izbori? Pa puknu, raspadnu se na sto komada – dodaje Antić.

Ukazao je i na dugogodišnji problem usitnjavanja opozicionih stranaka.

– To je loš trend, a taj trend postoji uopšte u našoj demokratskoj opoziciji i za njega ne možemo da krivimo vlast. Dakle, moramo prvo da krivimo one koji to vode – naglasio je Antić.

Opozicija kao “pijano kuče”

Govoreći o odnosu vlasti i opozicije, Stefanović je upotrebio izraz “pijano kuče”, kojim je opisao opoziciju kakvu, prema njegovom mišljenju, svaka vlast priželjkuje.

– To je fenomen kakvu opoziciju želi vlast da ima. To je još od Miloševića bilo – naveo je Stefanović.

Objasnio je da je reč o opoziciji koja postoji i pravi buku, ali nema stvarnu snagu da ugrozi vlast.

– Pijano kuče, to je ono štene koje seljaci uzmu i poje ga rakijom da ostane malo, pa da ne jede mnogo, da ne kolje ovce, ali stalno laje uz tarabu i rasteruje. To je fenomen kako oni žele da bude, da bude “pijano kuče” opozicija. To je konstantna težnja bilo koje vlasti ovde – ocenio je Stefanović.

(RTS)