Ispovest Dragice kojoj je OVK ubila muža i sina (16), a njihove kosti su nađene u masovnoj grobnici

Pred Specijalnim sudom u Hagu danas je izrečena presuda četvoriti bivših lidera OVK kojom su osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora. Dragica Božanić je prvi put javno svedočila 2023. godine gde je govorila o 17. julu 1998. godine kada su u selu Opteruša na KiM oteti, a nekoliko dana kasnije, i ubijeni suprug Mladen i maloletni sin Nemanja, kao i više bliskih rođaka.

U svom svedočenju, Dragica je pred sudom ispričala da je posle napada OVK sa ženama iz sela bila zatvorena u selu Zočište, dok nisu imale nikakve informacije o svojim najbližima.

Kako je ispričala, pripadnici OVK su u noći između 16. i 17. jula napali Srbe u Opteruši, a zatim odvojili žene od muškaraca, koje su zatvorili u podrum jedne kuće. Čula je i kako ispituju i tuku njenog muža.

Supruga je videla i sutradan ujutru kada joj je, kako je posvedočila, “predao pismo za Srbe u selu Zočište”.

Žene i deca iz sela zatim su prebačeni u manastir Zočište, a Dragica je kasnije od Slavice Bandžić čula da je Slavica u selu Paćane kod Suve Reke videla svog muža i Dragičinog sina, koji su bili sa drugim muškarcima iz Opteruše zatvoreni u jednom podrumu.

– Plakale smo i tešile jedna drugu, ali tu utehe nije bilo. Izjutra je manastir bio napadnut, a monasi su se predali “OVK”. Posle su nas ponovo pokupili u centru sela i odveli nas u selo Semetište, gde su nas celu noć i ceo dan ispitivali. Jedan monah je skrivao ruke da mi ne bismo videle modrice zadobijene tokom ispitivanja koje je trajalo cele noći – ispričala je Božanić.

Dodala je da su zatim, uz pomoć Crvenog krsta, žene i deca iz Opteruše i Retimlja bili oslobođeni.

“Moj suprug je održao reč, a on nije”

Božanić je pred sudom svedočila i da njen suprug “nije bio loš čovek i družio se više sa Albancima, nego sa Srbima”, kao i da je sa jednim Albancem imao dogovor da u slučaju nevolje štite jedan drugog.

– Moj suprug je održao reč, a on nije. Kad sam ga 18. jula videla u našem dvorištu bila sam iznenađena, jer je dogovor bio drugačiji – rekla je Božanić.

U teškom i tužnom svedočenju o stradanju svoje porodice, Dragica Božanić je rekla da su joj, kada su joj odveli sina, “odneli pola srca” i da će tako biti do njenog poslednjeg daha.

Posmrtni ostaci pronađeni u masovnoj grobnici

Ispričala je i da je istinu o zatočeništvu u OVK zatvoru, o stradanju svog muža i sina i porodice, ispričala rođaki Olgici Božanić.

Posmrtni ostaci njenog muža Mladena (49), sina Nemanje, kome je bilo tek 16 godina kada je ubijen, kao i ukupno 25 Srba koje je OVK otela iz sela Opteruša i Retimlje, nađeni su, zvanično je saopšteno, šest–sedam godina posle rata u masovnoj grobnici u pećini Volujak kod Mališeva.

Među otetima, pa ubijenim, bila su trojica članova porodice Bandžić i 13 muških glava iz porodice Kostić sa Retimlja. Svi su pobijeni krajem jula 1998. godine.

Odgovarajući na pitanje advokata Sajmona Losa, zastupnika porodica žrtava, Dragica Božanić rekla je da posle tragedije nije bilo moguće vratiti se na Kosovo.

– Ne, nije bilo moguće vratiti se, posle takve nesreće šta bih ja očekivala dalje među Šiptarima, tamo nije bilo povratka, desilo se mnogo toga ružnog, ne bih se vratila nikada – rekla je, dodajući da su svi njeni preci rođeni i živeli na Kosovu, da su sa komšijama Albancima živeli kao sa Srbima.

“Njihove kosti preuzela sam na prelazu Merdare”

Dragica Božanić je, kako je ranije izjavila za medije, 2006. godine dobila informaciju da su pronađeni ostaci Mladena i Nemanje Božanića.

– Njihove kosti preuzela na prelazu Merdare i sahranila ih na Orlovači u Beogradu – rekla je tada, dodajući da ne veruje da su to oni.

– Ostavila sam to na Bogu – rekla je Božanić.

“Poslednje reči i dalje odzvanjaju”

Božanić je, nakon svedočenja pred sudom, ispričala za medije da joj i dalje odzvanjaju reči njenog sina Nemanje koji je tada imao 16 godina.

– Poslednji put sam sina videla u dvorištu. Kada su ga poslednji put doveli da ga vidimo, poslednje što je rekao bilo je “nemojte majku da mi dirate”. Nije razmišljao o svom životu, već o mom. Strašan je i tužan ceo moj život. Danas imam i ćerku i sina i unučiće, ali ni u grobu neću imati mira. Ne daj bože da iko izgubi dete. To je jako teško nositi – ispričala je ona.

Presuda – četvorica bivših pripadnika osuđena na ukupno 81 godinu zatvora

Specijalizovana veća u Hagu proglasila su Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija krivim za ratne zločine.

Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina, pri čemu im se u kazne uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Sva četvorica proglašena su krivično odgovornim za proizvoljno hapšenje i lišenje slobode 385 ljudi, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 ljudi.

Istovremeno su oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti, jer tužilaštvo, prema oceni suda, nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao rasprostranjen ili sistematski napad usmeren na civilno stanovništvo. Oslobođeni su i optužbi za deo incidenata ratnih zločina.

Sud je utvrdio da su sva četvorica značajno doprinela zajedničkom kažnjivom cilju proganjanja ljudi koje je OVK smatrala protivnicima svojih političkih i vojnih ciljeva. Među njima su bili kosovski Albanci povezani sa drugim političkim ili vojnim snagama, poput LDK i FARK, osobe za koje se tvrdilo da imaju veze sa vlastima SRJ ili Srbije, kao i pripadnici nacionalnih manjina, uključujući Srbe i Rome.

Napadi na te ljude obuhvatali su ubistva, hapšenja i zatvaranja bez redovnog sudskog postupka, fizičko i psihičko zlostavljanje, zastrašivanje i uznemiravanje. Sud je zaključio da je, osim nekoliko izuzetaka, ogromna većina žrtava bila sastavljena od nedužnih civila koji nisu učestvovali u neprijateljstvima niti predstavljali legitimnu bezbednosnu pretnju OVK. Mnogi su, prema zaključcima suda, bez osnova proglašavani „kolaboracionistima“ i „špijunima“.

Kada je reč o Hašimu Tačiju, sud je zaključio da je kao član Glavnog štaba OVK i načelnik Direkcije za politička pitanja imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog cilja. Utvrđeno je i da je lično učestvovao u pojedinim krivičnim delima, uključujući hapšenje, proizvoljno lišenje slobode i saslušavanje 13 poslanika skupštine, kao i hapšenje, lišenje slobode, odvođenje i ubistvo Behajdina Alaćija.

Za Kadrija Veseljija sud je zaključio da je kao načelnik Direkcije za obaveštajne poslove učestvovao u identifikovanju i progonu ljudi koji su smatrani protivnicima, od kojih je veliki broj kasnije ubijen. Sud je naveo da su se takozvana bezbednosna saznanja na osnovu kojih su mnogi ljudi hapšeni, zatvarani i ubijani često svodila na neproverene glasine.

Redžep Seljimi je, prema zaključku suda, imao manja ovlašćenja nad pripadnicima OVK od ostale trojice optuženih, ali je tolerisao teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i učestvovao u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika skupštine.

Za Jakupa Krasnićija sud je utvrdio da je kao član Glavnog štaba i Direkcije za politička pitanja, portparol i zamenik komandanta OVK imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike. Prema presudi, svojim saopštenjima, političkim izjavama i drugim javnim nastupima podsticao je vršenje krivičnih dela nad ljudima koji su smatrani protivnicima OVK.

Sud je posebno ukazao i na neprestano zastrašivanje svedoka tokom procesa. Nekoliko svedoka tužilaštva povuklo je ranije izjave, izbegavalo da iznese činjenice koje je prethodno navodilo, lagalo pred sudom ili promenilo svoje iskaze. Sud je, međutim, naglasio da je većina svedoka pokazala veliku hrabrost i odlučnost i da su neki svedočili uprkos zastrašivanju i pokušajima da budu odvraćeni od davanja iskaza.

Predsedavajući sudija naglasio je da se proces nije odnosio na legitimnost OVK niti na njen cilj da ostvari nezavisnost Kosova, već isključivo na pitanje da li su počinjena konkretna krivična dela navedena u optužnici i da li četvorica optuženih za njih snose krivičnu odgovornost.