Četiri razloga zašto Amerika želi Srbiju uz sebe: Forbs o strateškom dijalogu

U sedištu Stejt departmenta u Vašingtonu 17. jula zvanično je počeo strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, koji je otvorio ministar spoljnih poslova Marko Đurić zajedno sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

O ovom istorijskom koraku između dve zemlje piše čak i ugledni američki list Forbs. U tekstu koji potpisuje američki advokat Ilan Berman navodi se da je američka politika prema Zapadnom Balkanu napravila značajan korak napred 17. jula, kada su ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki državni sekretar Marko Rubio formalno pokrenuli strateški dijalog između svoje dve zemlje.

Autor navodi da se na ovoj inicijativi se radilo više od godinu dana, a da je potencijalni ulog za Trampovu administraciju značajan, iz najmanje četiri razloga:

Energetska bezbednost

Trampova administracija je s pravom stavila energetsku diverzifikaciju Zapadnog Balkana među prioritete. Oslanjajući se na prošlojesenji ministarski sastanak Partnerstva za transatlantsku energetsku saradnju u Atini, SAD su se pridružile Bugarskoj, Grčkoj, Moldaviji, Rumuniji i Ukrajini u unapređenju Vertikalnog gasnog koridora — rute sever-jug osmišljene da dopremi američki tečni prirodni gas (LNG) i azerbejdžanski gas u centralnu i istočnu Evropu i na Balkan, čime se smanjuje preostala zavisnost kontinenta od ruske energije. Srbija ima važnu ulogu u ovim planovima, jer se nalazi na samoj ruti i već poseduje infrastrukturu da postane ključno energetsko tranzitno čvorište. Pored toga, Beograd trenutno gradi gasne interkonektore ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji koji će omogućiti veći uvoz neruskih energenata, napominje list.

– To je nesumnjivo velika stvar, budući da ruski državni energetski konglomerat GASPROM trenutno drži kontrolni paket akcija u NIS-u, nacionalnoj naftnoj kompaniji Srbije. Poslednjih godina, Rusija je koristila NIS kao geopolitičko sredstvo za finansiranje niza operacija malignog uticaja u Srbiji. Kao deo širih mera usmerenih na ruski energetski sektor, Trampova administracija je u oktobru prošle godine uvela sankcije NIS-u, a taj pritisak je dao rezultate: u januaru se uključila mađarska energetska kompanija MOL i potpisala sporazum o kupovini ruskog udela, iako se taj dogovor od tada suočava sa odlaganjima. Ipak, čini se da je Vlada Srbije ozbiljna u nameri da prekine ovu zavisnost; njen budžet za 2026. godinu, usvojen u decembru, izdvaja 164 milijarde dinara (približno 1,6 milijardi dolara) za energetsku bezbednost — sredstva koja bi mogla biti iskorišćena za nacionalizaciju NIS-a ukoliko Rusi na kraju odbiju da ga prodaju – piše u tekstu.

Dodaje se da pojačan strateški dijalog sa Vašingtonom može pomoći u ubrzavanju ove tranzicije i čvrstom vezivanju Srbije za američke i zapadne lance snabdevanja energijom.

Strateški minerali

Kako se dalje dodaje, Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi.

– Ležište Jadar u zapadnoj Srbiji, spada među najznačajnije na svetu, sa procenama da može da zadovolji čak 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Srbija se obavezala da će ove rezerve razvijati sa Evropom, umesto sa Kinom. Ovi koraci odražavaju svesne odluke Vlade Srbije da svoj najvredniji strateški resurs veže za zapadni lanac snabdevanja, umesto za kineski. To je trend koji treba podsticati, jer Vašington ima direktan interes da osigura da globalno snabdevanje litijumom bude diverzifikovano i nezavisno od Pekinga – smatra autor Berman.

Modernizacija odbrane

U tekstu se naglašava da Srbija aktivno modernizuje svoju vojsku, nabavljajući borbene avione iz Francuske, transportne avione iz Španije, helikoptere iz Nemačke i niz sistema iz Izraela.

– Ipak, uzastopne administracije u Vašingtonu istorijski su bile oprezne po pitanju prodaje američkog naoružanja Beogradu, delom i zbog protivljenja regionalnih suseda. Međutim, ovaj oprez je sve više kontraproduktivan, budući da bi srpska vojska opremljena američkim sistemima bila interoperabilnija sa NATO-om, transparentnija i više orijentisana ka zapadnim standardima umesto ka ruskim – dodaje se u tekstu.

Rastuća vrednost Srbije kao partnera na Bliskom istoku

Beograd se pozicionirao kao pouzdan prijatelj dva ključna američka saveznika: Izraela i UAE. Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati postali su jedan od najvažnijih vanevropskih partnera Srbije. Tokom proteklih petnaestak godina uložili su značajna sredstva u zemlju, pokrenuvši projekte u oblastima obnovljivih izvora energije, digitalne infrastrukture i drugih sektora. Ova saradnja donela je vidljive koristi Srbiji, dok je Abu Dabiju omogućila da stekne važan strateški oslonac na Balkanu, čime efikasnije može da balansira uticaj regionalnih rivala, poput Turske.

Kako zaključuje Forbs, sve ovo čini Srbiju korisnim pojačivačem snage za američke prioritete na Bliskom istoku u trenutku kada Trampova administracija aktivno dovodi u pitanje posvećenost mnogih svojih drugih kontinentalnih partnera.

(Forbs)