Anke Hošltajn ekskluzivno za Blic: Nemačka želi jaku Srbiju u srcu EU

“Nemačka je kroz razvojnu saradnju doprinela tome da se život ljudi u Srbiji znatno poboljša. To je temelj na kome ćemo dalje graditi. Naše partnerstvo ne čine samo brojke, projekti i uspesi, već i ljudski kontakti”, kaže u intervjuu za Blic Anke Holštajn, nova ambasadorka Nemačke u Srbiji.

U jednom od prvih intervjuu koje je dala po stupanju na dužnost, Holštajn za Blic govori o odnosu Beograda i Berlina, putu Srbije ka EU, ali i o prvim utiscima u Srbiji.

Ove godine se obeležava 25 godina razvojne saradnje Srbije i Nemačke, kako ste zadovoljni postignutim rezultatima?

– S pravom možemo biti ponosni na ono što smo postigli. Nemačka je daleko najvažniji bilateralni investitor i partner u razvoju Srbije. Nemačke firme zapošljavaju oko 80.000 ljudi u Srbiji, naša bilateralna trgovinska razmena je 2025. godine iznosila preko 10 milijardi evra sa tendencijom daljeg rasta. Nemačka je od 2000. godine izdvojila sredstva u iznosu od preko 2,5 milijardi evra za ekonomsku tranziciju, dualno stručno obrazovanje, dobro upravljanje, socijalnu inkluziju, energetiku i zaštitu životne sredine i klime. Rezultati su vidljivi širom Srbije. U preko 40 gradova i lokalnih samouprava sredstva su se slila u snabdevanje energijom, vodom i u sistem prečišćavanja otpadnih voda, a koristi od toga je imalo preko tri miliona ljudi. Takođe, Nemačka je preko tzv. “zelenih“ kreditnih linija investirala u privatni sektor, uloživši preko 465 miliona evra. Preko 85.000 korisnika tih kredita su uz pomoć tih zelenih investicija poboljšali npr. energetsku efikasnost u svojim preduzećima. To je dobro za životnu sredinu i štedi novac.

Zahvaljujući našoj saradnji u oblasti razvoja, u Srbiji sada postoji pravni institut javnog beležništva po uzoru na kontinentalnu Evropu. Nemačke organizacije, kao što su Društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju, podržale su tu reformu, počevši od izrade zakona preko standardizacije sve do kvalitetnog stručnog obrazovanja radne snage na licu mesta. Za građane Srbije, a takođe za privredu javno beležništvo donosi znatna poboljšanja. Javni beležnici su u velikoj meri rasteretili sudove koji su bili prenatrpani nerešenim predmetima. Rutinski poslovi, kao što je kupovina nekretnina, overa javnih dokumenata ili ostavinski postupci, ne samo da se obavljaju brže i efikasnije, već i transparentno i pravno sigurno primenom jasno utvrđenih standarda kvaliteta. Nemačka je kroz razvojnu saradnju doprinela tome da se život ljudi u Srbiji znatno poboljša. To je temelj na kome ćemo dalje graditi. Naše partnerstvo ne čine samo brojke, projekti i uspesi, već i ljudski kontakti. Stoga mi je izuzetno drago što ćemo 18. septembra, zajedno sa građanima Srbije, proslaviti tu našu saradnju jubilarnom manifestacijom u gradskom parku Subotice na koju su pozvani svi koji žele da dođu.

Nemačka je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije i najveći investitor. Gde vidite najveći potencijal za dalje unapređenje, posebno kada je reč o dolasku novih tehnologija?

– Ekonomski gledano tu ima mnogo sinergije. Pokazalo se kroz godine da nemačko znanje i proizvodnja u Srbiji zajedno predstavljaju garant za uspeh. Najveći potencijal naše saradnje u oblasti razvoja vidim u produbljivanju tehnološke saradnje, pre svega u pogledu zelene transformacije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i digitalizacije. U tim oblastima Nemačka može da pruži ekspertizu i tehnologiju, kad se, na primer, radi o održivim rešenjima za energetski preokret i industriju budućnosti. Ujedno, dualno stručno obrazovanje za koje se zalažemo, ostaće ključno. Kvalifikovana radna snaga i transfer znanja doprinose konkurentnosti srpske privrede i otvaranju održivih radnih mesta. Napredak u sprovođenju reformi na putu ka EU dodatno otvara vrata za investicije i tehnološka partnerstva.

Deo te saradnje je jačanje podrške približavanju Srbije Evropskoj uniji. Proces evrointegracija traje dugo, što izaziva zamor kod građana Srbije. Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude ključni korak u narednom periodu kako bi taj proces postao opipljiviji i brži?

– Proces pristupanja već sada rezultira napretkom koji je opipljiv za građane Srbije. U to spadaju pretpristupna pomoć koju EU daje Srbiji, bezvizni režim, pojednostavljeno plaćanje u SEPA- zoni, a uskoro i besplatan roming na Zapadnom Balkanu. S druge strane, EU svojim fondom za reforme i rast može Srbiji da pruži dodatnu podršku, koja je, doduše, uslovljena konkretnim napretkom u sprovođenju reformi. Pored toga, Berlinski proces daje doprinos regionalnim integracijama država Zapadnog Balkana i samim tim i njihovim evropskim integracijama. I mi bismo voleli da se stvari odvijaju brže. Uputili smo Evropskoj komisiji predloge kako može da se da dodatni zamajac procesu evropskih integracija svih kandidata, međutim taj proces je uslovljen postignutim rezultatima i zavisi od neposrednog napretka u osnovnim poglavljima kao što je demokratija, vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala kao i zaštita medijske slobode.

Naravno da pomno pratimo predstojeće izbore, vodeći računa da ti izbori budu slobodni i fer. Presudna je jasno izražena politička volja da se te prekopotrebne reforme sprovode u delo, odlučno i dosledno. Postizanje nacionalnog konsenzusa o pravom putu generiše dodatnu energiju, kao što smo to videli u Crnoj Gori i Albaniji.

Dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku, iz ugla Nemačke, šta je u ovom trenutku najvažniji preduslov za smirivanje tenzija na terenu i nastavak konstruktivnih razgovora?

– Najvažniji preduslov za deeskalaciju i konstruktivne razgovore je puna i kredibilna implementacija postojećih sporazuma, pre svega iz Brisela i Ohrida, na kojoj treba da rade obe strane. Stabilnost, pomirenje i evropske integracije su ključni. Zajednička budućnost svih zemalja na Zapadnom Balkanu jeste u Evropskoj uniji.

Ono što je takođe važno na tom putu, i to važi za sve u regionu, jeste iskreno suočavanje sa vlastitom istorijom, njeno izučavanje, ma koliko to bolno bilo. Pogledom skrenutim sa retrovizera – lakše se ide napred.

Formiranje Zajednice srpskih opština je obaveza koja se dugo čeka. Kako Nemačka i EU mogu dodatno da pomognu da se postojeći dogovori konačno sprovedu u delo, kako bi se obezbedila sigurnost za sve građane?

– Nemačka i EU će i ubuduće dosledno pružati podršku dijalogu, pozvati obe strane na punu i brzu implementaciju svih sporazuma i intenzivno pratiti realizaciju dogovora. Jedino puna implementacija stvara poverenje i donosi bezbednost za sve građane, kako na Kosovu tako i u Srbiji, i omogućuje napredak na putu ka Evropskoji uniji.

Pre Beograda imali ste bogatu diplomatsku karijeru. Šta vas je u Srbiji do sada najviše iznenadilo?

– Radila sam na različitim funkcijama u više zemalja u regionu i samim tim sam već stekla izvesnu sliku o zemlji i ljudima. Bila sam pozitivno iznenađena koliko su bliski i raznoliki odnosi Srbije i Nemačke, I to ne samo u ekonomiji i saradnje u oblasti razvoja. Ove godine obeležavamo 75 godina diplomatskih odnosa naše dve zemlje. U međunarodnom kontekstu ima veliki dijapazon tema gde zastupamo isti stav. Međuljudski kontakti su bezbrojni, nemački je drugi najomiljeni jezik u Srbiji. A kad doslovce gori, mi smo tu, jedni za druge. Ovog leta su vatrogasci iz Srbije pružali pomoć svojim kolegama u Francuskoj i Španiji, a vatrogasci iz Nemačke i EU su Srbiji pritekli u pomoć. To pokazuje koliko su bliske veze naše dve zemlje, iako ne zastupamo isti stav po svim pitanjima. Neprijatno sam bila iznenađena gore pomenutim intenzivnim pogledom u retrovizor. Ne samo ovde u Srbiji. Ko želi da napreduje, pogled mora da usmeri ka napred! Pažljiv vozač, doduše, uvek prati i dešavanja u retrovizoru. Jer iskreno suočavanje s svojom prošlošću je važno, iako je za to potrebno vreme i ostavlja rane. To važi za svaku zemlju. Svedočila sam tome u Nemačkoj, stoga znam da je moguće, iako ima glasova koji bi hteli dosta toga da potisnu. Važno je da se svako društvo za sebe, pa tako i ovde u Srbiji, suočava sa svojom istorijom.

Šta je ono što biste lično voleli da ostvarite kao legat do kraja svog mandata?

– Kad govorim sa ljudima ovde, bilo u Beogradu, Novom Sadu ili negde u manjim mestima širom Srbije – osećam jednu veliku energiju, veliko gostoprimstvo i duboku želju da odgovornost za izgradnju svoje budućnost preuzmu u svoje ruke i da tu budućnost aktivno grade. To želim da podržim. Iza nas je dobar deo puta kojim se možemo ponositi. Nemačku i Srbiju danas vezuje blisko partnerstvo, bliže nego ikad. Naše nemačke kompanije ovde na licu mesta otvaraju sigurna radna mesta, a naša društva se sve više približavaju kroz intenzivnu razmenu u oblasti obrazovanja i kulture. To je realna slika kako nam se danas prikazuje. Ujedno treba imati na umu da put u evropsku porodicu nije trka na kratke staze, već zahtevan maraton, i kao što rekoh, Srbija treba da bude na nivou vrlo kompleksnih izazova. Ubeđena sam da Srbija ima potencijal da prevaziđe sve te poteškoće. Ne smemo u tim preprekama videti barijere, već prekretnice koje će još dodatno ojačati naš partnerski odnos. Nemačka je pri tom pouzdan partner, koji stoji rame uz rame sa Srbijom. Naš zajednički cilj je jaka, prosperitetna Srbija u srcu Evropske unije. Ako za vreme svog mandata u Srbiji mogu da doprinesem približavanju ovom cilju, biće mi drago.