Ispovest osuđenice (27) iz zatvora: Sve sam propustila

Može li zatvorska kazna da bude prilika za promenu i kako izgleda jedan dan iza zatvorskih vrata? Dvadesetsedmogodišnja zatvorenica koja služi kaznu u zatvoru u Spužu govorila je o životu iza rešetaka, ceni slobode i planovima za dan kada izađe van rešetaka.

– Ustajem u 6 sati. Pije se kafa. Posle toga delim doručak osuđenicama – započinje ispovest za “RTCG”.

Ona pojašnjava i da se dan svodi na treniranje, čitanje knjiga, šetnju i crtanje, “u zavisnosti od dana do dana”.

Ipak, dok je početak dana iza zatvorskih zidina utvrđen po strogom rasporedu, osuđenice se trude da ostatak vremena provedu po svom.

– Mnogo sam toga naučila. Radila sam na sebi prvenstveno. Tako da kad izađem znam kako ne treba. Ko ima zdravog razuma, ovde se ne bi vratio. Ni na kratko – poručuje ona.

“Sloboda je ključna”

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu objašnjavaju da je upravo rad najvažniji za rehabilitaciju. Osim što zatvorenice stiču radne navike, deo zarade ostavljaju za period nakon izlaska iz zatvora.

Dvadesetsedmogodišnja devojka, sagovornica “TVCG” radi u zatvoru od prvog dana. Kaže da joj posao nije važan zbog zarade, već zbog osećaja da je korisna i da vreme koje provede u zatvoru ima smisla.

– Svi se ljudi vode time – imate gde da spavate, kupate se, imate tri obroka, vodu ne plaćate, račune ne plaćate. Ali, nije to tako… Mi možemo bez svega toga, sloboda je ključna – kaže ona.

“To su momenti koji, kada se jednom propuste, ne ponavljaju se”

Dodaje da osuđenici u zatvoru ne žive, već preživljavaju.

– Svaki dan je identičan. Ljudi napolju žive. Sve što mi propustimo, venčanja, rođenja, krštenja pa i sahrane, sve je to sastavni deo života, ali to su i momenti koji kada se jednom propuste, ne ponavljaju se – kaže ona.

“Kaznu plaća i moja majka”

Sagovornica objašnjava da zatvor nauči čoveka da drugačije gleda na stvari koje je ranije podrazumevao.

Najteže joj, priznaje, pada što kaznu ne nosi samo ona.

– Plaća i moja majka. Prvenstveno ona. Ključna je u svemu tome jer ja sam oduzela dete, faktički, na mnogo godina. Ona najviše ispašta – pojašnjava.

“Povuci se dok ne zagaziš duboko, jer posle nema nazad”

Zato onima koji su, kako kaže, “na granici između slobode i zatvora” poručuje samo jedno – da se povuku dok još imaju izbor.

– Ako postoji momenat da se povuče, dok je vreme. Dok ne zagazi duboko jer posle nema nazad.

Mašta o danu kada izađe na slobodu i nema dilemu kako želi da ga provede.

– Sa majkom u planine. To je odmah. Kako izađem, odmah sutradan – zaključuje ona.

(RTCG)