Šta čeka odnose Srbije i Amerike nakon Trampovog stravičnog poraza

Ubedljiv poraz republikanaca američkog predsednika Donalda Trampa na međuizborima u SAD, kao i promena vlasti u Srbiji, otvorili su pitanje odnosa dve države koje su ne tako davno započele strateški dijalog. Analitičari smatraju da rezultati izbora u Americi i Srbiji neće umnogome promeniti odnose Beograda i Vašingtona, ali ocenjuju da bi zemlja sada trebalo da ima veću inicijativu ka senatorima oba doma američkog Kongresa.

Srbija i Amerika započele su prvi put u istoriji strateški dijalog prošlog leta, ali već ove jeseni, vlasti i u jednoj i drugoj državi doživele su poraz na izborima, što je donelo niz nedoumica u vezi sa daljim odnosima Beograda i Vašingtona.

Doduše, Tramp će ostati na predsedničkoj funkciji najduže još dve godine kada mu ističe drugi i poslednji mandat.

“Neće se dramatično menjati odnosi”

Petar Donić, analitičar u organizaciji “Novi treći put”, ocenjuje za “Blic” da se u narednih šest meseci sigurno neće dramatično menjati odnosi Amerike i Srbije.

– Plavi cunami sa midterma u Americi će se videti tek od naredne godine i to pre svega u unutrašnjoj američkoj politici. Predsednik Donald Tramp i dalje ima mogućnost da vodi spoljnu politiku s tim što će demokrate nastojati da ga ograniče u tome. Bez obzira na to, mislim da neće biti velikih promena u odnosima Amerike i Srbije pogotovo što tek sledeće godine treba da dođe novi američki ambasador Majkl K. Jang u Srbiju – analizira Donić.

Kako kaže, rezultati izbora u Srbiji i Americi neće uticati na Strateški dijalog dve države.

– Odluku o strateškom dijalogu doneo je i Stejt department i to se neće menjati. Srbija je, što se tiče američke spoljne politike, mala, ali ne i nebitna tema. Svakako, fokus Bele kuće u narednom periodu će biti na finansiranju Ukrajine – navodi Donić.

“Neće biti agresivne promene spoljne politike”

Dodaje da je puno nepoznanica u vezi sa spoljnom politikom Srbije nakon promene vlasti.

– Studentska lista tek treba da formira novu Vladu i pređe iz gerilskog marketinga u upravljanje državom. Spoljnopolitičke teme nisu bile glavne teme tokom izborne kampanje Studentske liste. Zato mislim da neće biti agresivne promene spoljne politike Srbije. Studentska lista će se baviti unutrašnjim političkim temama i rešavati akutne teme u vezi sa spoljnom politikom kao što su pitanje NIS i energetike – ocenjuje Donić.

Po njegovom mišljenju, biće interesantno videti ko će biti novi ministar spoljnih poslova Srbije, dodajući da će “taj ministar i voditi glavnu reč kada se radi o spoljnoj politici jer je Studentska lista ustrojena bez lidera i jasnog političkog programa”.

“Američki senatori biće još aktivniji u regionu”

S druge strane, Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji, smatra da su mnoge države nakon izbora u Americi u fazi preispitivanja odnosa sa SAD.

– Došlo je do nove političke konfiguracije u Americi. Demokrate imaju većinu u oba doma Kongresa. Tramp će biti pod velikim pritiskom i u jednom i drugom domu i očekuju ga veliki izazovi na unutrašnjem planu kao što je impičment, istrage u vezi sa korupcijom, odnos prema Bliskom istoku, Iranu, Ukrajini i Rusiji. U takvoj situaciji i Srbija treba da razmišlja o svom odnosu prema Americi – analizira Đukić za “Blic”.

Kako kaže, region Zapadnog Balkana je uvek bio više u centru pažnje američkog Kongresa, a ne Bele kuće, Stejt departmenta i Pentagona.

– Mislim da će američki senatori nakon midterm izbora biti još aktivniji i eksplicitniji i zbog toga je bitno da Srbija ima aktivne diplomatske odnose sa Amerikom. Po mom mišljenju, Beograd bi trebalo da pokrene inicijativu prema oba doma američkog Kongresa i pokrene niz političkih pitanja koje treba rešavati. Strateški dijalog sa Amerikom tek je na početku – navodi Đukić.

Dve grupe tema

Dodaje da su najbitnije dve grupe tema koje bi trebalo da budu predmet diplomatskih odnosa sa Vašingtonom:

• Ekonomski i finansijski odnosi Srbije i Amerike jer tu “ne bi trebalo da bude nikakvih spoticanja”
• Regionalna politika, odnosno pitanja Kosova i Republike Srpske, koje su krizne tačke na Zapadnom Balkanu i potpuno potisnute u prethodnom periodu

Kako kaže, potreban je novi politički dijalog Beograda i Prištine koji bi se inicirao putem američkog Kongresa ako se ima u vidu koliko je “Kongres nadmoćan sada u odnosu na Trampa”.

– Studentska lista, po mom mišljenju, trebalo bi jednako da tretira odnose i sa Vašingtonom i sa Briselom i sa Moskvom – zaključuje Đukić.

“Snažniji pritisak američkog Kongresa na Beograd i Prištinu”

Stefan Jovanović iz Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj očekuje od januara snažniji pritisak američkog Kongresa na Beograd i Prištinu da ispune preuzete obaveze iz sporazuma o normalizaciji odnosa.

– Prištini se u ovom trenutku otvara mogućnost za dalje lobiranje kod demokrata, jer znamo da imaju blisku saradnju sa Demokratskom partijom u SAD, međutim što se tiče Srbije i normalizacije odnosa, Stejt department i predsednik imaju veći uticaj. Nikad nije isključeno da može doći do promene spoljne politike i pozicije prema Kosovu, ali režim Aljbina Kurtija nema dobre odnose sa Trampovom administracijom – ocenio je Jovanović za “Kosovo online”.

BONUS VIDEO