Studentska lista preuzima vlast: Šta će biti sa Srbima na Kosovu

Predstavnici Studentske liste tokom predizborne kampanje, predstavljajući svoj politički program, najavljivali su borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Nakon izborne pobede, pred budućom vlašću otvara se pitanje na koji način će pristupiti dijalogu sa Prištinom i da li će pokušati da promeni dosadašnji pregovarački pravac.

Analitičari ocenjuju da će upravo definisanje politike prema Kosovu i Metohiji predstavljati jedan od većih izazova za novu vladu Srbije, dok iz Brisela poručuju da sve ranije preuzete obaveze ostaju na snazi i da promena političkog rukovodstva neće uticati na osnovne principe dijaloga Beograda i Prištine.

Među prvim porukama Studentske liste nakon izborne pobede našla se i ona da, kada je reč o Kosovu i Metohiji, ostavljaju prostor za dijalog i pronalaženje rešenja u interesu građana i međunarodne zajednice. Iako se očekuje da nova vlast zauzme sopstveni stav prema dosadašnjim sporazumima, sagovornici Blic TV za sada ne predviđaju značajnije promene u pristupu kosovskom pitanju.

– Nova vlast će u dijalog ući na sličan način na koji je i Kurti ušao – sa pravom da kaže da to nisu sporazumi koje su oni pregovarali i koje žele u nekoj meri da eventualno izmene, tako da će i s te strane biti mnogo teže prištinskoj strani da napada srpsku delegaciju – kaže za Blic TV Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative.

Očuvanje postojećih pozicija kao jedan od prioriteta

Sagovornici procenjuju da buduća vlada neće priznati prištinsku administraciju, dok bi dalji tok njene politike prema Kosovu i Metohiji mogao da zavisi od toga da li će pitanje južne pokrajine prvenstveno razmatrati u okviru Briselskog dijaloga ili će ga posmatrati kao unutrašnje pitanje Republike Srbije.

Istoričar Stefan Radojković smatra da je druga mogućnost izvesnija, uz procenu da bi nova vlast u početnom periodu mogla da se usredsredi na očuvanje postojećih pozicija, naročito kada je reč o srpskim ustanovama kulture, zdravstva i obrazovanja.

– Izvesnija je ova druga opcija, da će se Kosovo i Metohija sagledavati kroz isključivo interno pitanje Republike Srbije, ali da će tu biti status kvo gde će se nastojati da se trenutne pozicije održe, tu mislim na institucije kulture, zdravstva i prosvete, a da se, kada se administrativne stvari reše, pristupi rešavanju i radu po pitanju Kosova i Metohije – navodi istoričar Stefan Radojković.

Odnos sa Srpskom listom mogao bi da bude prepreka

Jedan od potencijalnih problema za buduću vlast mogao bi da bude i odnos sa Srpskom listom, s obzirom na to da su predstavnici Studentske liste najavili da sa njom neće sarađivati. Međutim, Srpska lista trenutno zauzima značajne pozicije u kosovskim institucijama, uključujući i rukovodeća mesta u opštinama sa srpskom većinom, zbog čega sagovornici upozoravaju da bi potpuno odsustvo komunikacije moglo da oteža rešavanje konkretnih pitanja važnih za srpsko stanovništvo.

– Srpska lista drži legalna i legitimna mesta, posebno kada su u pitanju pozicije za gradonačelnika i za poslanike, koji se biraju direktno na izborima, i oni će te funkcije držati ako ne bude vanrednih parlamentarnih izbora i vanrednih lokalnih izbora još tri do četiri godine. I u tom smislu, biće jako teško održati taj stav da ne žele da imaju nikakvu komunikaciju sa Srpskom listom. Zbog funkcionisanja ostatka srpskih institucija ovde jeste potreban određeni nivo koordinacije sa kosovskim institucijama – zaključuje Andrić Rakić.

Brisel poručuje da dosadašnje obaveze ostaju na snazi

Dok se očekuje definisanje politike buduće vlade prema Kosovu i Metohiji, iz Evropske unije stiže poruka da promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze preuzete u dosadašnjem dijalogu sa Prištinom.

Očekivanja Brisela preneo je portparol EU, ističući da pregovarački proces nije vezan za pojedinačne političke lidere, već za sporazume koji su postignuti između dve strane.

– Dijalog kojim posreduje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući Sporazum iz 2023. godine o putu ka normalizaciji i aneks za njegovu primenu, takozvani Ohridski sporazum – poručio je portparol EU.

BONUS VIDEO: