EU definitivno ne prihvata Srbiju bez sankcija Rusiji

Uvođenje sankcija Rusiji biće veliki test za novu Vladu Srbije koja tek treba da se formira jer je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, poručila da Srbija ne može da napreduje na evropskom putu ukoliko ne uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom, ocenjuju analitičari. Po jednima je to diktat i pokušaj Brisela i Londona da pokažu “ko je gazda”, a drugi smatraju da bi nova Vlada trebalo da insistira, najpre, na poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i demokratiju.

Zabrinjavajuća izjava Marte Kos stigla je dok još Republička izborna komisija nije objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora što je preduslov da se verifikuju mandati poslanicima u novom sazivu parlamenta i potom formira nova Vlada Srbije.

Marta Kos u ulasku Srbije u EU

Imajući u vidu da, od kada je počeo rat u Ukrajini, Srbija nije otvorila nijedan novi klaster, postavlja se pitanje da li će nova Vlada napraviti bilo kakav iskorak u procesu evrointegracija.

– Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško – rekla je Kos.

Međutim, kako kaže, EU još nije počela razgovore sa novom Vladom Srbije.

– Tako da prvo moraju da formiraju novu vladu, a potom ćemo videti kako ćemo i da li ćemo moći da nastavimo dalje u ovoj oblasti – navela je Kos.

Latinović: Veliki test i izazov za novu Vladu Srbije

Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije pri EU, smatra da će uvođenje sankcija Rusiji biti “veliki test i izazov” za novu Vladu Srbije.

– Problem je bio i taj što se Srbija nije u potpunosti ni usaglašavala sa izjavama i rezolucijama EU o Rusiji za razliku od Albanije, Crne Gore, BiH, Severne Makedonije, Ukrajine i Moldavije. Mnogo toga će biti jasnije kada budemo videli sastav nove Vlade Srbije i ko će biti novi premijer i posebno ministar spoljnih poslova. Ipak, Srdanović je rekao da će o spoljnoj politici odlučivati cela Vlada, a ne samo jedan čovek što je i logično – analizira Latinović za “Blic”.

Kako kaže, moguće je i da pitanje sankcija Rusiji u narednom periodu i ne bude više “toliko aktuelno”.

– Postoje pregovori Amerike, Rusije i Ukrajine u vezi sa krajem rata. I Evropa se sve više angažuje na tom polju pa finski predsednik i norveški premijer nastoje da dobiju svoje mesto za pregovaračkim stolom. Možda će biti važnije pitanje da li će premijer prvo putovati u susedne države ili u Brisel. Po pravilu, trebalo bi prvo da idete u susedstvo jer vam je to dvorište i to su vam vrata EU – navodi Latinović.

Dodaje da se Studentska lista do sada nije mnogo izjašnjavala u vezi sa spoljnom politikom.

– Bila je samo poruka da nećemo uvoditi sankcije Rusiji. Sada vidimo da se to malo promenilo i logično je da nisu izjave iste dok ne dobijete izbore i kada pobedite na izborima – zaključuje Latinović.

Zečević: Prioritet novoj Vladi Srbije trebalo bi da budu vladavina prava i demokratija

Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije, ocenjuje za “Blic” da prioritet novoj Vladi Srbije ne bi trebalo da bude da uvedu sankcije Rusiji, nego da se “od EU dobije IBAR”, osnosno pozitivan izveštaj o ispunjenosti merila za oblast vladavine prava.

– Vladavina prava, demokratija i borba protiv korupcije su bili prevashodni cilj studentskog pokreta zbog čega su odlučili da izađu na izbore sa svojom listom. Reč je o poglavljima 23 i 24. To bi trebalo da bude u fokusu nove Vlade Srbije, a da uvođenje sankcija Rusiji bude tema u skladu sa daljim napretkom Srbije ka EU – ocenjuje Zečević.

Kako kaže, teško je reći da li će EU dozvoliti Srbiji da napreduje na evropskom putu i otvara nove klastere dok ne uvede sankcije Rusiji.

– Nadam se da će u Briselu imati razumevanja za situaciju u Srbiji jer su vladavina prava, demokratija i borba protiv korupcije upravo evropske vrednosti zbog kojih je Studentska lista izašla na izbore – analizira Zečević.

Strahinja Subotić, programski direktor Centra za evropske politike, uveren je, pak, da će Srbija moći da otvori neki klaster “čak i ukoliko ne uvede sankcije Rusiji”.

– Otvaranje klastera nikad nije bilo uslovljeno uvođenjem sankcija. Naravno, zavisiće i od političkog pregovaranja, ukazivanja dobre volje, jer u Savetu članice donose jednoglasne odluke. Ali ukoliko se donesu, odnosno naprave neverovatni reformski koraci, mislim da i države koje insistiraju na spoljnoj politici će shvatiti da jednostavno spoljna politika može da bude predmet razgovora o tom-potom, a da zapravo reforme moraju da budu u prvom planu – ocenjuje Subotić za “Blic”

Milanović: Srpske sankcije ne donose ništa Zapadu, ali pokazuju ko je gazda

Poteze Brisela prokomentarisao je i Branko Milanović, ekonomista i profesor na više američkih univerziteta.

– Celokupno zapadno (ili bi trebalo reći, britansko?) insistiranje da nova (još neformirana) Vlada Srbije uvede sankcije Rusiji, čemu se 80% stanovništva protivi, ima čisto ritualni karakter. Srpske sankcije ekonomski ne znače ništa Rusiji. Srpske sankcije štete srpskom stanovništvu. Srpske sankcije ne donose ništa Zapadu, ali srpske sankcije pokazuju ko je gazda. Tako da je njihovo značenje u potpunosti u domenu moći i kolonijalne poslušnosti – ocenio je Milanović na X mreži.

Kako je napisao, to je diktat.

– Drugim rečima, EU (i Britanija) žele da izbrišu celokupnu nesvrstanu i neutralnu politiku koju je prvo vodila Jugoslavija tokom četiri decenije, a zatim, pod drugačijim okolnostima i iz drugačijih razloga, i Srbija kako za vreme Đinđića, tako i za vreme Vučića, i da je zamene slepim praćenjem pravila iz Brisela i Londona, iako Beograd formalno ne pripada nijednom od ova dva centra – napisao je Milanović na X mreži.

Dodaje da je “problem jednostavan”.

– Neizabrane birokrate u Briselu ne znaju ništa o istoriji, niti ih ona zanima. Oni ne veruju da bi zemlje trebalo da vode spoljnu politiku koja je u njihovom sopstvenom interesu. Ponašaju se kao Staljin 1948. godine, koji je govorio Jugoslovenima šta treba da rade, a zatim prekinuo sve ekonomske veze kada su to odbili – zaključio je Milanović.

Put Srbije u EU

• Status kandidata od 2012. godine
• Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja (odnosno dva klastera po novoj metodologiji), a privremeno su zatvorena dva
• Sada se čeka na otvaranje Klastera 3, a vodeće EU institucije nedavno su istakle da su ostvareni uslovi za otvaranje ovog klastera
• Brisel naglašava potrebu za reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU (pre svega kada je reč o sankcijama Rusiji)

BONUS VIDEO