Priština u paničnom strahu od scenarija Zapadna Sahara

Dok Priština paničnim izmenama zakona pokušava da ublaži udarac nakon haških presuda bivšim liderima tzv. OVK, iz EU stižu oštre rampe, a javlja se bojazan da bi tzv. Kosovo moglo da doživi sudbinu Zapadne Sahare i serijsko povlačenje priznanja. Vreme, promena globalnih snaga i urušen imidž igraju za Srbiju, smatraju analitičari, ali upozoravaju i da rasplet rata u Ukrajini može da donese pritisak Zapada na Beograd da kosovski čvor hitno preseče.

Nakon presude bivšim liderima tzv. OVK u Hagu, tzv. Kosovo je izmenilo Zakon o Specijalizovanim većima, kojima se sužava mandat tog suda, što je EU kritikovala.

Kos: Izmene Zakona o Specijalizovanim većima neprihvatljive za EU

Ubrzo se oglasila i komesarka za proširenje Evropske unije (EU) Marta Kos, koja je rekla da su izmene Zakona o Specijalizovanim većima u suprotnosti sa osnovnim obavezama tzv. Kosova prema EU.

Kos je naglasila da je to “neprihvatljivo”. Prema njenim rečima, promena pravila dok je sudski postupak u toku krši međunarodne standarde vladavine prava.

– Moja poruka je veoma jednostavna. Proces proširenja EU napreduje. Ako zemlje kandidati prave korake unazad, one nisu na pravom putu i ​​neće moći da postanu članice EU – rekla je ona.

“Srbija suočena sa jednom pozitivnom i jednom negativnom tendencijom”

Loš niz za tzv. Kosovo možda se neće zaustaviti ovde – presuda bivšim liderima tzv. OVK mogla bi da posluži kao platforma za povlačenje priznanja tzv. Kosova. To smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević, koji za Blic kaže da, kada je reč o državnosti, ta tema sa protekom vremena sve delikatnija, i da je Srbija suočena sa jednom pozitivnom i jednom negativnom tendencijom.

Kako je dodao, što se tiče pozitivne tendencije tri su razloga koja ne idu u prilog tzv. Kosovu, a idu u prilog Srbiji:

1. Protok vremena – tzv. Kosovo je proglasilo nezavisnost još pre 18 godina, ali državnost još nije zaokružena, plus je došlo i do otpriznavanja
2. Menjaju se globalni odnosi, sve više preovadava pragmatizam, a sve je manje tvrdih stavova oko nezavisnosti Kosova, naročito kada je u pitanju SAD. Ostalo je tvrdo jezgro u Nemačkoj i Velikoj Britaniji
3. Dovedeno je u pitanje slike Kosova kao moguće države zbog presude tzv. OVK, što otvara pitanja kreditibiliteta nastavka te države i principa na kojima se gradila

Što se tiče negativne tendencije, Milivojević ukazuje da se raspletom rata u Ukrajini pojačava pritisak na Srbiju da se pitanje Kosova reši.

– Izborom predsednice se zaokružilo formiranje institucija, što je dalo osnovu za rast pritiska i afirmisanje teze potvrde državnosti – napominje Milivojević.

“Kosovo kao slučaj Maroka i Zapadne Sahare”

I bivši diplomata Amir Ahmeti smatra da postoji, kako kaže, rizik da pojedine zemlje postepeno povuku priznanje nezavisnosti Kosova.

On je primer Kosova uporedio sa slučajem Maroka i Zapadne Sahare.

– Kada se Španija povukla iz Maroka, ostavila je problem sa Zapadnom Saharom. Ona je proglasila nezavisnost i priznale su je 84 države. To priznanje je potom povuklo 38 zemalja, a danas je priznaje 46 država – podsetio je Ahmeti.

“To je rizik”

Ahmeti je ukazao da tzv. Kosovo rizikuje da o njemu počnu da govore o teritoriji koja nije međunarodno priznata i da priznanja počnu postepeno da se povlače.

– To je rizik. Ako izgubimo bitku u žalbenom postupku, gubimo državnost Kosova – izjavio je Ahmeti.

Specijalizovana veća u Hagu osudila su 16. septembra Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo i izrekla im kazne od 25 godina zatvora – za Tačija i Krasnićija, 18 godina za Veseljija i 13 godina za Seljimija.

Specijalizovana veća imaju sedište u Hagu, ali su deo pravosudnog sistema tzv. Kosova. Evropska unija je njihov glavni finansijski podržavalac, sa gotovo 400 miliona evra izdvojenih od njihovog osnivanja.

BONUS VIDEO:

BONUS VIDEO: