Đilas u finišu kampanje zaratio sa DS, Novim DSS-om i studentima

Samo nekoliko dana pred izbore, lider Stranke slobode i pravde (SSP) i prvi kandidat na listi “Evropska Srbija” Dragan Đilas ratuje na dva fronta, ali ne sa predstavnicima vlasti na koju pretenduje već sa – opozicijom. U samom finišu kampanje, Đilas je ušao u oštar verbalni okršaj sa rukovodstvom Demokratske stranke (DS), ali je istovremeno izjednačio političke stavove Studentske liste i Novog DSS-a, optužujući ih za ugrožavanje evropskog puta Srbije. Ovakvi istupi služe da pokažu da je SSP živ, ocenjuju analitičari koji su govorili za “Blic”, kao i da podignu pozitivne tenzije kod birača.

Prvi front otvoren je sa Demokratskom strankom, nakon što je objavljen promotivni spot, a koji je podelio funkcioner demokrata Ivan Atanasković. U spotu se iznosi optužba da “Stranka slobode i pravde tera decu odavde”.

“Kao krpelji ste se nakačili na studente”

Đilas je na to žestoko reagovao poručivši da je DS time prešla poslednju granicu ljudske i političke pristojnosti. On je direktno optužio “stvarnog vlasnika DS-a” Dušana Petrovića i “formalnog predsednika” Srđana Milivojevića da su, “zajedno sa saborcima iz grupe Boža Prelevića, studentima naneli ogromnu političku štetu”.

– Nudili ste studentima logistiku koju nemate, jer nemate ni stranačku infrastrukturu ni odbore. Za razliku od vas koji ste se kao krpelji nakačili na studente, ugurali svoje članove čak i iz Političkog saveta stranke na Studentsku listu i sada čekate priliku da dobijete poslanički klub, mi se nismo skrivali ni iza koga – objavio je Đilas na mreži X.

Lider SSP-a je ocenio i da je DS od nekadašnje građanske opcije postala “najvernija kopija radikalske političke škole”, te najavio da će zbog optužbi iznetih u spotu protiv DS-a pokrenuti odgovarajuće pravne postupke.

“DSS ima iste stavove kao Studentska lista”

Posle okršaja sa Demokratskom strankom, usledio je novi front. Đilas je u emisiji “Bez cenzure”, analizirajući političke pozicije Studentske liste i Novog DSS-a, ustvrdio da između ove dve opcije gotovo da nema razlike kada je reč o ključnim spoljnopolitičkim opredeljenjima.

– Ma kako to paradoksalno zvučalo, DSS ima iste stavove kao Studentska lista. Oni su protiv uvođenja sankcija Rusiji, a ovi su za referendum koji vodi u prekid evrointegracija, jer znamo kakav je danas odnos za i protiv ulaska u Evropsku uniju. DSS je protiv ulaska u Evropsku uniju, znači njihovi stavovi su mnogo slični – naveo je Đilas.

“Jedini nudimo konkretna rešenja”

Osvrćući se na ostatak programa opozicionih grupacija, Đilas je rekao da se svi načelno slažu oko ciljeva kao što su borba protiv korupcije i korenite promene u pravosuđu, tužilaštvu i medijima. Međutim, naglasio je da jasna razlika leži u ponuđenim modelima delovanja.

– Mislim da je razlika između nas i svih ostalih u tome što mi nudimo konkretna rešenja kako da se to uradi – poručio je Đilas, ističući opredeljenost svoje liste za evropsku budućnost zemlje.

“Đilas i ranije trebalo da odgovori”

Govoreći o ovim istupima, Vladimir Pejić, programski direktor agencije “Faktor plus” za “Blic” kaže da postoji jedan neobičan faktor u svemu ovome.

– Po mom mišljenju, neobičnije je to što su sa njegovom listom studenti i ostali iz opozicije vodili rat i vršili na njih pritisak kao da su im oni glavnu protivnici, a ne SNS. Trebalo bi i jedni i drugi da napadaju vlast, a trebalo je Đilas i ranije da odgovori na sve napade i što je dolazilo do njega – ukazao je Pejić.

Aktuelni istupi, smatra on, služe da pokažu da je SSP živ i, dodaje Pejić, da podignu pozitivne tenzije kod birača.

– Standardnoj opoziciji je nedostajalo političke hrabrosti, što je donekle razumljivo jer je uzavrela atmosfera i mnoge stranke su u problemu zbog podele na dva pola. Ali, truli kompromisi nikad nisu dobri. Verovatno su zarad nekog višeg cilja ćutali, ali su sada skinute rukavice i zato sad sve ovo gledamo. Da li je zakasnelo? Jeste. Ali, uvek sam cenio političku hrabrost, kad ima smisla i čini mi se da ovakva reakcija može da koristi – napominje on.

Izbori 25. oktobra kroz brojeve:

• Ukupan broj birača u Srbiji za predstojeće parlamentarne izbore je 6.450.523
• Učestvuje 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata
• Sedam lista na izbore idu sa maksimalnim brojem od 250 kandidata za poslanike Skupštine Srbije
• Prosečan kandidat za poslanika na predstojećim izborima ima 46,3 godina
• Najmlađi kandidat na svim listama ima 18, a najstariji 85 godina
• Izborni listići će se štampati u 29 jezičkih varijanti

BONUS VIDEO