Đurić na sednici SB UN: ZSO nije formirana 13 godina, neizvesno je imaju li Srbi budućnost na KiM

Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je večeras da se u izveštaju UNMIK-a situacija na severu KiM opisuje kao mirna, ali krhka i istakao da odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti, te da je srpska zajednica na KiM dovedena u neizvesnost u pogledu toga da li uopšte ima budućnost na svojim ognjištima.

Đurić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se razmatra izveštaj o radu UNMIK-a, zahvalio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, specijalnom predstavniku Peteru Dueu i celokupnom timu UNMIK na njihovom radu.

Kako je naveo, misija UNMIK-a ostaje neophodna upravo zato što njeno osoblje može da sasluša ljude čija se iskustva u međunarodnim izveštajima suviše često svode na nekoliko opreznih redova.

– U izveštaju se situacija na severu Kosova i Metohije opisuje kao mirna, ali krhka. Molim vas da pažljivo čujete obe reči. Ulica može biti mirna zato što je neka porodica odlučila da je bezbednije da ostane unutra. Grad može delovati tiho zato što su ga mladi napustili. Zajednica može polako nestajati, bez ijednog dramatičnog događaja koji bi privukao pažnju sveta. Odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti – ukazao je Đurić.

Zamolio je sve da zamisle obično jutro jedne srpske porodice na Kosovu i Metohiji.

– Roditelj priprema dete za školu. Starijem članu porodice je potreban lek. Neko treba da podigne penziju. Ništa od toga ne bi smelo da zahteva diplomatske pregovore. Ipak, kada su škole i zdravstvene ustanove ugrožene, kada su institucije zatvorene, kada se isplata plata ili pružanje socijalnih usluga ometaju, svakodnevni život postaje sredstvo političkog pritiska – naveo je Đurić.

Istakao je da ti pritisci nisu izmišljeni.

Đurić je naveo da Izveštaj beleži zatvaranja i poremećaje u radu institucija od kojih Srbi zavise, kao i nerešena pitanja u vezi sa povratkom srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja.

Izveštaj, kako je naveo Đurić, beleži rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju.

“Zamislite da se u 21. veku ruše domovi čitave jedne zajednice”

– Zamislite da se u 21. veku ruše domovi čitave jedne zajednice dok njihovi vlasnici i dalje nastoje da svoja prava odbrane pred zakonom. Za te srpske porodice poruka je poražavajuća: njihovi domovi, njihova imovina i njihova budućnost im mogu biti oduzeti u svakom trenutku – rekao je Đurić.

Navodeći da je zaštita privatne svojine duboko ukorenjena u američkoj ustavnoj tradiciji i da je jedan od stubova civilizacije, ukazao je da su ipak ove godine u srcu Evrope, srpske porodice na Kosovu i Metohiji gledale rušenje svojih porodičnih kuća i svojine, dok su njihovi pravni zahtevi ostali nerešeni.

Đurić je naveo da u 21. veku svedočimo prizorima koji bi trebalo da pripadaju dalekoj prošlosti i dodao da to šalje porodicama poruku da pravo na dom, pravo na privatnu svojinu i zaštita zakona na neki način zavise od toga da li ste Srbin.

Pozvao je sve da pomisle na srpskog građanina koji ulazi u sudnicu, ali više ne veruje da sistem razume njegov jezik, njegova prava ili njegovu zajednicu.

– Zato reintegracija srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja nije tehnički detalj. Ona je deo obnove poverenja bez kojeg pravda ne može da funkcioniše – istakao je Đurić.

Podsetio je da je posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uhapšeno 37 ljudi, među kojima i jedno maloletno lice.

Ukazujući da je Vidovdan jedan od najsvetijih dana za pravoslavne Srbe i simbolizuje vekove vere, žrtvovanja i trajnu duhovnu vezu srpskog naroda sa Kosovom i Metohijom, Đurić je naveo da je osoblje UNMIK-a zaduženo za ljudska prava uočilo modrice i druge povrede nekoliko pritvorenika koji su prijavili zlostavljanje tokom prevoza i boravka u pritvoru.

Kako je naveo, posmatrano zasebno, svaki od tih događaja može se svrstati u nadležnost druge institucije, u drugi predmet, uz drugačije objašnjenje, ali posmatrani zajedno, oni pričaju priču o zajednici koja je dovedena u neizvesnost u pogledu toga da li uopšte ima budućnost.

– Poruka koju čuju raseljeni Srbi glasi: ne vraćajte se. Poruka onima koji su ostali glasi: naučite da živite bez institucija od kojih zavisite. A onima koji zaštitu traže u sporazumima poručuje se: čak i potpisana obaveza može godinama ostati neispunjena – istakao je Đurić.

“Njeni principi dodatno su usaglašeni 2015, a Zajednica još uvek nije formirana”

Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a da je prošlo 13 godina otkako je postignut dogovor o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji i istakao da ona još nije formirana.

Đurić je naglasio da Srbija ne odustaje od dijaloga sa Prištinom, ali da dijalog ne sme postati zamena za sprovođenje dogovorenog.

Ukazao je da formiranje Zajednice nije opcioni ustupak koji se nudi kada Priština proceni da joj politički trenutak odgovara, već da je obaveza preuzeta u okviru dijaloga, kao i da je njena primena, u skladu sa dogovorenim okvirom, neophodna za obnavljanje poverenja.

Đurić je naveo da je prošlo trinaest godina otkako je 2013. godine postignut dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom.

– Njeni principi dodatno su usaglašeni 2015. godine, a Zajednica još uvek nije formirana. Dozvolite da vam kažem šta trinaest godina predstavlja za jednu porodicu. Trinaest godina je dovoljno da dete od bebe poraste u tinejdžera. Dovoljno vremena da mladi ljudi završe školovanje i odluče hoće li svoj život graditi u rodnom mestu ili negde drugde. Dovoljno vremena da se roditelji umore od toga da objašnjavaju svojoj deci zašto se budućnost uvek odlaže – rekao je Đurić.

Ponovio je da je sporazum postignut uz učešće Evropske unije kao aktivnog aktera, čiji je cilj bio da srpskoj zajednici pruži suštinske institucionalne garancije, ostao nesproveden već trinaest godina.

– Zamislite kakvu to poruku šalje nekome ko razmišlja da li da ostane na Kosovu i Metohiji. Ako se obećanje koje je ispregovarano i potpisano u međunarodnom prisustvu može ignorisati trinaest godina, u šta ta osoba može da se pouzda sutra? Zajednica nije nagrada za Beograd. Ona nije opcioni ustupak koji se nudi kada Priština proceni da joj politički trenutak odgovara. To je obaveza preuzeta u okviru dijaloga. Njena primena, u skladu sa dogovorenim okvirom, neophodna je za obnavljanje poverenja – rekao je Đurić.

“Znamo da se budućnost regiona ne može graditi kroz sukob”

Ukazao je da se poverenje ne može zahtevati od jedne strane, dok se druga oslobađa svojih obaveza.

– Srbija ne odustaje od dijaloga. Znamo da se budućnost regiona ne može graditi kroz sukob. Želimo da Srbi i Albanci žive bezbedno jedni pored drugih, da rade, uče, trguju i rešavaju razlike mirnim putem. Ali dijalog ne sme postati zamena za sprovođenje dogovorenog. On mora stvoriti uslove koje ljudi zaista mogu da osete u svakodnevnom životu – rekao je Đurić.

Naveo je da će zato država Srbija nastaviti da obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, penzije, plate i pomoć za svoj narod na Kosovu i Metohiji i ukazao da to nisu sredstva za konfrontaciju, već usluge koje pomažu porodicama da ostanu u svojim domovima.

– I upravo tu naša nacionalna politika mora ostati jasna. Politika očuvanja mira uz čvrstu podršku srpskom narodu – koju godinama sprovodi Aleksandar Vučić i koju ja podržavam – zasniva se na jednom jednostavnom uverenju: zaštita našeg naroda zahteva istrajnost, uzdržanost i državu koja ga ne napušta – naglasio je Đurić.

Istakao je da uzdržanost nije znak slabosti, kada je alternativa izlaganje običnih porodica opasnosti.

– Nema nikakve nedoslednosti u tome da se brane legitimni interesi Srbije, a da se istovremeno insistira na tome da je mir naša najvažnija odgovornost – kazao je Đurić.

Ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandate Marko Đurić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra izveštaj o radu UNMIK-a da je stav Srbije jasan – da pravda za žrtve nikada ne sme da bude žrtvovana političkim interesima.

Đurić je na sednici naglasio da su i Srbi bili žrtve i da Srbija traži pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku i pravdu koja je ista za sve.

On je ukazao na presudu bivšim vođama tzv. OVK od 16. septembra, kada su u sudnici u Hagu, četvorica ljudi koji su, kako je rekao, nekada imali ogromnu političku i vojnu moć u prvom stepenu proglašeni krivim za ratne zločine – Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

“I Srbi su bili žrtve, tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku”

Podsetio je da su ih sudije proglasile odgovornim za zločine koji uključuju proizvoljno lišavanje slobode, mučenje, surovo postupanje i ubistva. Đurić je naveo da se presuda, između ostalog, odnosi na 96 ubijenih ljudi, ali, kako je poručio, pravda je morala da ode i korak dalje.

– Optužbe za zločine protiv čovečnosti nisu dovele do osuđujućih presuda, dok su mnogi, mnogi drugi zločini ostali nekažnjeni – od ubistva srpskih žetelaca u Starom Grackom do ubistava na Radonjićkom jezeru, kao i progona i masovnog egzodusa Srba i drugih nealbanaca – rekao je Đurić.

On je naglasio da se pravda ne može smatrati zadovoljenom dok toliko žrtava i dalje čeka odgovore. Đurić je ukazao da ratovi i oružani sukobi nikada nisu crno-beli već da su to složene, višeslojne tragedije u kojima se stradanje ne može svesti na jedan narativ o žrtvama i počiniocima.

– Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa celokupnom istinom: i Srbi su bili žrtve. Bili su progonjeni, otimani, ubijani i proterivani iz svojih domova na Kosovu i Metohiji. Kao pravoslavni hrišćani, gledali su i kako se napadaju i uništavaju njihove crkve, manastiri i svetinje. Njihovo stradanje ne može se izbrisati iz istorije samo zato što se ne uklapa u nečiji pogodan politički narativ – naglasio je Đurić.

Kako je dodao, za porodice žrtava, 16. septembar nije bio samo još jedan datum u sudskom postupku. Bio je to trenutak kada njihovo stradanje više nije moglo da se ignoriše.

– A šta se potom dogodilo? Umesto poziva na preispitivanje, neke od najistaknutijih političkih ličnosti u Prištini i Tirani reagovale su napadima na presudu i veličanjem onih koji su osuđeni. Aljbin Kurti je nazvao presude ‘neprihvatljivom nepravdom’. Predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da ništa ne može ukaljati OVK i ponovio je slogan ‘Sloboda ima ime’ – naveo je Đurić.

Istakao je da su i žrtve imale imena.

– Bila su to ljudska bića, Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni – rekao je on.

Naveo je da se bez ikakve dvosmislenosti presudom utvrđuje individualna odgovornost i njome se albanski narod ne proglašava kolektivno krivim.

– I albanske porodice su stradale od zločina koje su počinili različiti akteri, uključujući OVK. Ali postoji ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i reći čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim – rekao je on.

Kako je dodao, ako prihvatimo takvu logiku, mi kažemo da pravda važi samo za nemoćne. Ukazao je i na još jedan događaj, samo nekoliko sedmica nakon izricanja presuda.

– Parlament u Prištini je usvojio izmene kojima nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova. I sama Evropska unija saopštila je da su te izmene u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Prištine i pozvala je na poštovanje nezavisnosti suda i zaštitu svedoka. Razmislite kakvu poruku to šalje. Najpre sud donese odluku. Potom politički lideri osude njegove zaključke. A zatim političari pokušaju da promene pravila po kojima taj sud postupa – upozorio je Đurić.

On je upitao kako u takvim okolnostima svedok, koji je svedočeći ugrozio bezbednost svoje porodice, može imati poverenja u pravdu.

– Odgovornost sada leži na onima koji su osnovali i podržali ovu instituciju. Oni moraju da obezbede da zločini počinjeni nad Srbima i drugim žrtvama ne budu ponovo gurnuti pod tepih, da svedoci budu zaštićeni i da političko mešanje iz Prištine ne ometa ostvarivanje pravde – istakao je on.

Poručio je da stav Srbije ostaje jasan: pravda za žrtve nikada ne sme nikada da bude žrtvovana političkim interesima.

– Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve – naglasio je Đurić.

On je naveo da su presude izazvale masovne proteste pristalica bivšeg rukovodstva tzv. „OVK“, od Prištine i Haga do Njujorka i gradova širom Evrope te da su albanske zastave podignute u odbranu ljudi osuđenih za teške ratne zločine.

– Ipak, kako je predsedavajući sudija Čarls Smit podsetio svet, citirajući istoričara Hauarda Zina: ‘Ne postoji dovoljno velika zastava koja bi mogla da prekrije sramotu ubijanja nevinih ljudi’. Nijedna državna zastava, pa ni albanska, uz dužno poštovanje, ne može ratne zločine staviti izvan odgovornosti – rekao je Đurić.

Kako je naveo, pitanje koje je ova presuda pokrenula je isto ono pitanje koje se provlači kroz izveštaj generalnog sekretara, a to je kada se pravo i politička celishodnost sukobe šta će prevagnuti.

“Podržavamo puni angažman UNMIK”

Ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra izveštaj o radu UNMIK-a da Srbija bira mir i dijalog, ali da mir ne sme zahtevati ćutanje o nepravdi, a da dijalog ne može značiti beskonačno čekanje da se postignuti dogovori ispoštuju.

– Biramo pomirenje, ali pomirenje se ne može graditi uskraćivanjem dostojanstva žrtvama – rekao je Đurić.

Istakao je da će Srbija nastaviti mirno, čvrsto i odlučno da brani prava i budućnost srpskog naroda na KiM, ali i da se zalaže za bezbednost i dostojanstvo svake druge zajednice. Đurić je rekao da je premijer privremenih prišinskih institucija Aljbin Kurti odbio da omogući glasanje Srbima na KiM na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra, uprkos činjenici da je OEBS u prošlosti uspešno pomagao takvo glasanje. Dodao je da je Srbija obezbedila alternativne mogućnosti za glasanje u centralnoj Srbiji.

– Ali, zašto bi stariji građani, porodice i osobe sa invaliditetom bili primorani da putuju daleko od svojih domova samo da bi ostvarili svoja demokratska prava? Demokratija ne može biti privilegija koja zavisi od geografije ili onoga što je politički pogodno – rekao je Đurić.

Naglasio je da je Rezolucija 1244 na snazi i da ona nije fusnota iz nekog drugog vremena.

– Ona predstavlja obavezujuću odluku ovog Saveta i deo je okvira Ujedinjenih nacija za međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Ako ovaj Savet očekuje da se njegove odluke poštuju bilo gde drugde u svetu, onda ne može tretirati sopstvenu rezoluciju kao stvar izbora kada je reč o Srbiji – rekao je Đurić.

Istakao je da međunarodno pravo mora biti više od puke fraze na koju se neko poziva samo kada to odgovara njegovoj političkoj poziciji.

– Mi podržavamo puni angažman UNMIK-a. Takođe, insistiramo na tome da njihovi izveštaji ostanu dovoljno detaljni – ne samo da bi prikazali pojedinačne incidente, već i njihov ukupni uticaj na živote ljudi. Neutralnost nikada ne sme značiti izbegavanje pitanja odgovornosti – rekao je Đurić.

“Biramo pomirenje, ali pomirenje se ne može graditi uskraćivanjem dostojanstva žrtvama”

Govoreći o presudi četvorici vođa tzv. OVK za ratne zločine, Đurić je rekao da presuda ne može vratiti godine provedene u iščekivanju, niti izbrisati strah koji su nosili oni koji su svedočili.

– Presuda ne može vratiti ubijenog oca njegovoj deci. Ne može vratiti godine provedene u iščekivanju, niti izbrisati strah koji su nosili oni koji su svedočili. Ali, ona može poslati važnu poruku onima koji su živi: da niko nije iznad zakona i da nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena samo zato što je istina politički neprijatna. Danas ovaj Savet mora da odluči da li će se rukovoditi ovim principima u svom odgovoru na situaciju na Kosovu i Metohiji – rekao je Đurić.

Dodao je da je za Srbiju odgovor jasan i da Srbija bira mir, ali da mir ne sme zahtevati ćutanje o nepravdi.

– Biramo dijalog, ali dijalog ne može značiti beskonačno čekanje da se postignuti dogovori ispoštuju. Biramo pomirenje, ali pomirenje se ne može graditi uskraćivanjem dostojanstva žrtvama – rekao je Đurić.

Istakao je da će Srbija nastaviti mirno, čvrsto i odlučno da brani prava i budućnost srpskog naroda na AP KiM, ali i da se zalaže za bezbednost i dostojanstvo svake druge zajednice.

– Žrtve su dovoljno dugo čekale da ih neko čuje. Oni koji su danas živi ne bi smeli da čekaju još jednu generaciju kako bi se osećali zaštićeno. Srbi i Albanci zaslužuju budućnost zasnovanu na poštovanju, saradnji i prijateljstvu – zauzmimo se za takvu budućnost! To je odgovornost koja stoji pred ovim Savetom i pred svima nama – rekao je Đurić.

(Tanjug)