Da li tenzije podižu ili spuštaju izlazak na izbore?

Približavamo se finišu kampanje za vanredne parlamengtarne izbore 25. oktobra, tenzije među politikim protivnicama su sve veće, i to, kako ocenjuju stručnjaci, može da probudi birače i motiviše ih da izađu na izbore. Ipak, oni dodaju i da to može da ima i kontraefekat i da previše negativne kampanje može da odvratiti birače od glasanja, ali ima i onih koji misle drugačije.

Zagovornik prvog stava je Vladimir Vuletić, sociolog. On je za “Blic”, govoreći o izlaznosti, ocenio da tenzije u kampanji podižu zainteresovanost, ali samo do određene mere.

– Ako u tom podizanju tenzija bude brutalnosti, može doći i do odvraćanja birača od izbora. Dakle, nema nekog univerzalnog pravila, niti je sigurno da će veća izlaznost doneti više glasova za jednu nego za drugu stranu – ocenio je ranije za “Blic” Vuletić.

“Prvi put glasaće i oni koji misle da je u poslednje vreme ugrožena stabilnost”

Na izborima će prvi put glasati i oni koji misle da je u poslednje vreme ugrožena stabilnost države, smatra Vuletić.

– To je deo birača koji su ranije glasali za opoziciju pa su postali apstinenti – zaključuje Vuletić.

“Tenzije neće ubiti i smanjiti izlaznost”

Međutim, Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ne misli tako. On za “Blic” ocenjuje da “tenzije neće ubiti i smanjiti izlaznost” i da će “izlaznost biti velika”.

– Nisam srećan zbog te atmosfere i polarizacije. Ne verujem da će tenzije smanjiti izlazak na birališta, osim ako se ljudi ne budu plašili za goli život, do čega, nadam se, neće doći – rekao je Vukadinović.

I predrag Lacmanović, programski direktor agencije “Faktor plus”, ocenio je da rast političkih tenzija u završnici kampanje može da utiče na veću izlaznost, jer dodatno mobiliše pristalice različitih izbornih lista.

– Rast političkih tenzija u završnici kampanje može da utiče na veću izlaznost, jer dodatno mobiliše pristalice različitih izbornih lista – rekao je ranije on za RTS.

Najveća izlaznost 2023, najmanja 2020.

Najveća izlaznost bila je za izbore 2023. godine, a najmanja 2020, upravo one godine kada je deo opozicije bojkotovao izlazak na birališta.

Izlaznost na parlamentarnim izborima u procentima:

2012. 57,77%

2014. 53,09%

2016. 56,07%

2020. 48,93%

2022. 58,60%

2023. 58,78%

Izborna kampanja počela 9. septembra

Izborna kampanja je zvanično počela 9. septembra 2026. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisao vanredne parlamentarne izbore.

Spotovi se vrte, dele se flajeri, praktikuje se kampanja “od vrata do vrata”.

– Svako se obraća prvenstveno svojim navijačima, stilom koji je njima blizak, da ih ohrabri i učvrsti uz sebe, a ne obraća se onima koji su kampanju dočekali neopredeljeni i koji su skloni da sumnjaju, proveravaju, kontrolišu i preispituju izrečeno, pa tako i sopstvenu naklonost nekoj listi – procenio sociolog Ivan Živkov.

Izbori 25. oktobra brojeve:

• Ukupan broj birača u Srbiji za predstojeće parlamentarne izbore je 6.450.523
• Učestvuje 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata
• Sedam lista na izbore idu sa maksimalnim brojem od 250 kandidata za poslanike Skupštine Srbije
• Prosečan kandidat za poslanika na predstojećim izborima ima 46,3 godina
• Najmlađi kandidat na svim listama ima 18, a najstariji 85 godina
• Izborni listići će se štampati u 29 jezičkih varijanti

BONUS VIDEO