Siniša Mali odgovorio Dejanu Šoškiću na RTS: “On je najveći uništitelj dinara u istoriji”

U ekonomskoj debati u emisiji “Takovska 10” na RTS učestvuju predstavnici četiri izborne liste: Siniša Mali, “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, Dejan Šoškić, “Studentska lista – Studenti pobeđuju”, Miloš Jovanović, “Autentična desnica – Dr Miloš Jovanović” i Dušan Nikezić, “Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš”.

Učesnici debate govore o svetskim ekonomskim izazovima i njihovom uticaju na ekonomiju Srbije, o zaradama, penzijama, potrošačkoj korpi, investicijama domaćim i inostranim, ali i šta je EXPO za srpsku ekonomiju.

Voditeljka je na početku debate podsetila da zbog sukoba na Bliskom istoku ponovo rastu cene sirove nafte i da je Narodna banka Srbije upozorila da bi dalje zaoštravanje moglo da utiče na troškove proizvodnje, tokove kapitala i inflaciju.

Dušan Nikezić je, odgovarajući na pitanje kako Srbija može da se zaštiti od prelivanja globalne krize, rekao da kao najveći problem srpske energetike vidi status NIS-a.

– Najveći problem sa kojim se srpska energetika suočava prethodne dve godine jeste status NIS-a. Zato će prvi korak Evropske Srbije biti preuzimanje NIS-a, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana Srbije – rekao je Nikezić.

Na pitanje da li bi rešenje za problem NIS-a bilo njegovo preuzimanje, Miloš Jovanović rekao je da takva opcija može da postoji, ali da bi prednost dao pregovorima sa Ruskom Federacijom.

– Ovo što je rečeno može biti jedno od rešenja, pričam sada o NIS-u, ali NIS je prvenstveno geopolitičko pitanje sa ekonomskim posledicama – rekao je Jovanović.

On je naveo da je problem nastao kao posledica rata u Ukrajini i zapadnih sankcija Rusiji.

Zatim je Siniša Mali rekao da kriza traje već šest godina.

– Ako se setite još korone 2020. godine, rat u Ukrajini koji je i dalje trajao 2022. godine, i sad ovaj sukob u Persijskom zalivu. Ali ono što odlikuje ekonomiju Srbije, upravo zbog našeg ekonomskog modela koji se zasniva na nikada većim investicijama i rastu životnog standarda građana Srbije, dakle rastu penzija, rastu plata, i to u realnom iznosu kada je kupovna moć u pitanju, Srbija je reagovala i pokazala se mnogo snažnijom i otpornijom nego i mnogo razvijenije i veće zemlje od nas. I kada pogledate svaki rezultat, mi u ovom trenutku, za prvih 8 meseci ove godine, imamo stopu rasta našeg BDP-a od 3,8%, jednu od najvećih stopa, najviših stopa u Evropi. Makroekonomska stabilnost potpuno očuvana, dakle udeo javnog duga u BDP-u 43,7%, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60% ili proseka evrozone od 89%. Rekordno niska stopa nezaposlenosti, rekordno visoka stopa zaposlenosti, rekordno visoke plate i penzije – rekao je Mali.

“Sprečili smo nagli skok goriva”

– Dobili smo i sačuvali investicioni kreditni rejting, koji je za ove prethodne govornike bio samo misaona imenica. Imamo nikada veće devizne rezerve od 30, od preko 30 milijardi. I onda dolazite do ovog trenutka kada država Srbija reaguje na tu naftnu krizu koju ste vi pomenuli, na način na koji mi danas imamo rezerve goriva, dakle rezerve benzina za 118 dana, rezerve dizela za 115 dana. Apsolutno smo apsorbovali tu visoku cenu sirove nafte o kojoj ste vi pričali, u proseku, da znaju građani Srbije, dakle u septembru mesecu, 114 dolara po barelu u odnosu na pre krize, pre sukoba u Persijskom zalivu, 27. Ovo što kaže gospodin Nikezić, koji je poredio cene. Dakle, mi smo upravo zbog i kroz smanjenje akciza na gorivo, dakle do 25%, sprečili da se taj nagli skok goriva, odnosno cene nafte, prelije na građane Srbije. Da je tržišna cena litra dizela danas u Srbiji, da smo pustili tu cenu, bila bi 275 dinara. Ona je danas 236 dinara. Dakle, jaka, stabilna ekonomija sa jakim baferima je najbolji odgovor, i u ovom trenutku se tako i pokazuje, na svaku krizu, uključujući one od korone pa danas do naftne krize – pojasnio je Mali i dodao:

“On je najveći uništitelj dinara u istoriji”

– Kako je devizni kurs od 2009. do 2012. godine. Ovaj devizni kurs je otišao na 120 dinara. Posledice ove politike Šošića stotine hiljada ljudi bez posla, plate i penzije padale u realnom iznosu iz dana u dan iz meseca u mesec. Prosečna zarada 2008. bila 402 evra. Po isteku mandata Šoškića bila 360 evra. On je najveći uništitelj dinara u istoriji – rekao je Mali.

Predstavnik Studentske liste, Dejan Šoškić je odgovorio da “guverner nema veze s tim”.

– Ovo su besmislice, kakve veze ja kao guverner imam sa tim. Živimo u moru neistina – rekao je Šoškić, na šta mu je Mali odgovorio:

– Morate da imate odgovornost gospodine Šoškiću. Treba da budete odgovorni za to, za zatvorene fabrike, to je rezultat vaše politike.

Nikezić je zatim kritikovao državne investicije, a Jovanović kamate za javni dug.

Siniša Mali je osporio tvrdnje koje su prethodno izneli drugi učesnici debate.

– Zbog informisanja javnosti mislim da treba da kažem, ono što je ovde izrečeno suštinski je netačno. Sve što sam rekao je tačno i apsolutno istinito – rekao je Mali.

On je potom direktno odgovorio Dušanu Nikeziću zbog njegove najave da bi “NIS trebalo ponovo preuzeti”.

– Što se tiče gospodina Nikezića, prosto je neverovatno da on pominje temu Naftne industrije Srbije. Sada su se oni našli da će ponovo da kupe NIS od Ruske Federacije i Gasprom njefta – rekao je Mali.

“Zašto ste prodali NIS i doveli nas u situaciju da zavisimo od drugih?”

Siniša Mali nastavio je odgovor Dušanu Nikeziću, koji je prethodno najavio da bi njegova lista preuzela NIS.

– Zašto ste tada, gospodine Nikeziću, prodali Naftnu industriju Srbije i zašto ste nas doveli u situaciju da zavisimo od drugih? Procena vrednosti NIS-a bila je oko dve milijarde evra, a vi ste ga prodali za 400 miliona. Pitanje je samo gde je ta razlika u ceni otišla – rekao je Mali.

– Da nam država nije bila uništena do 2012. godine, ne bismo morali da prolazimo kroz teške mere fiskalne konsolidacije i da ispravljamo ono što je ostavljeno – rekao je Mali.

– Što se tiče programa liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, mislim da i golim okom građani Srbije mogu da vide da se nikada intenzivniji ekonomski rast i razvoj nije dešavao nego u poslednjih nekoliko godina – rekao je Mali.

– Da odgovorimo odmah jednim grafikonom koji pokazuje kumulativnu stopu rasta srpske ekonomije od 2018. do 2026. Sa 37,3 odsto Srbija je peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Ovo je izvor Eurostat, gospodine Šoškiću – rekao je Mali.

“Nakon Šoškićevog mandata javni dug je bio na 52,5 odsto”

Mali se potom vratio na Šoškićeve prethodne tvrdnje o rastu javnog duga.

– Ako je na kraju vašeg mandata javni dug bio 52,5 odsto BDP-a, a danas je 43,7 odsto, kako je onda moguće da tvrdite da je javni dug rastao brže od bruto domaćeg proizvoda? – pitao je Mali.

– Pre mandata Dejana Šoškića, 2008. godine, udeo javnog duga u BDP-u bio je oko 25 odsto. Nakon njegovog mandata bio je 52,5 odsto – rekao je Mali.

Mali je potom izneo i podatak o nominalnom BDP-u.

– Znate li koliki je BDP bio pre njegovog mandata, u apsolutnom iznosu? Oko 37 milijardi evra – rekao je Mali.