Izlaznost na izborima: Da li možemo očekivati 4 miliona birača

Izborna kampanja za parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar nije počela uobičajenim pitanjima – ko će s kim u koaliciju, ko su kandidati za premijera, ko je na desnici, a ko na levici. Počela je pitanjem ko sme i usuđuje se da se uopšte kandiduje.

Koalicija oko Miroslava Aleksića obavestila je Republičku izbornu komisiju da povlači kandidaturu kako bi, kako su naveli, “doprineli referendumskoj atmosferi”. Istovremeno, Narodna stranka saopštila je da ipak neće biti deo koalicije sa dr Branimirom Nestorovićem i da će potpise za kandidaturu prikupljati samostalno.

Kako smo došli do toga da pitanje ko se neće kandidovati postane važnije od toga ko je već rezervisao broj na glasačkom listiću? Da li odustajanje pojedinih lista može da promeni odnos snaga i gde će otići glasovi njihovih potencijalnih birača?

Da li povlačenje pojedinih lista menja izbornu scenu?

Milan Božić, profesor Matematičkog fakulteta u penziji ocenjuje za “Euronews” da povlačenje pojedinih lista samo po sebi ne menja bitno postojeću političku scenu, jer su, prema njegovom viđenju, ključne političke orijentacije i dalje zastupljene.

Kako navodi, biračima su i dalje ponuđene velike političke opcije – Srpska napredna stranka, koalicioni partneri oko Socijalističke partije Srbije, proevropski deo opozicije, kao i stranke koje predstavljaju desnu i nacionalnu političku opciju.

Božić smatra da su liste koje su odustale manje po broju potencijalnih glasova i procenjuje da bi zajedno mogle da predstavljaju nekoliko procenata biračkog tela.

Prema njegovom mišljenju, ključno pitanje je gde će ti birači otići – da li će ostati kod kuće, preusmeriti glas ka studentskoj listi ili ga dati vlasti.

– Ako je to bio projekat da se stvori referendumska atmosfera, nije uspeo – ocenio je Božić.

Božić smatra da se korišćenjem termina “studentska lista” kod dela birača mogu probuditi asocijacije na mladost, decu i unuke koji studiraju.

Istovremeno, navodi da u politici postoji prostor za različite političke strategije i poruke sve dok se ne krši zakon, ali ocenjuje da takav pristup može imati i političku cenu.

Posebno problematizuje činjenicu da bi biračima mogla biti ponuđena lista kandidata koji su široj javnosti uglavnom nepoznati.

“Pričamo o referendumskoj atmosferi, a na listiću između 12 i 15 lista”

S druge strane, Ivo Čolović, programski direktor CESID-a, ocenjuje da u javnosti trenutno zaista postoji atmosfera koja donekle podseća na referendumsku, pre svega zbog ideje da će se politička utakmica svesti na dve dominantne opcije.

Kako kaže, deo javnosti veruje da niko drugi osim studentske liste neće moći da uzme značajniji broj glasova sa opozicionog spektra.

Ipak, Čolović ukazuje na to da će biračima na izborima biti ponuđeno znatno više opcija.

Prema njegovoj proceni, na glasačkom listiću moglo bi da se nađe između 12 i 15 lista, uz mogućnost da se pojave i dodatne manjinske liste.

– Mi pričamo o referendumskoj atmosferi, a opet ćemo na listiću pred građanima imati 15-ak lista za koje oni mogu da glasaju – rekao je Čolović za “Euronews”.

Na izbore bi moglo da izađe između 3,8 ili 3,9 miliona birača?

Božić, pak, navodi da se broj punoletnih građana i broj ljudi koji realno mogu da glasaju ne mogu jednostavno izjednačiti, između ostalog zbog građana koji žive ili borave van Srbije.

Kada je reč o izlaznosti na izborima, Božić procenjuje da bi, uz izlaznost od oko 70 odsto realnog biračkog tela, “na izbore moglo da izađe između 3,8 i 3,9 miliona birača, dok smatra da bi četiri miliona bilo moguće, ali manje verovatno”.

“Procenat izlaznosti da se posmatra u odnosu na broj ljudi koji realno mogu da glasaju”

Ivo Čolović ukazuje na to da se u javnosti često govori o velikom broju apstinenata, ali da procenat izlaznosti mora da se posmatra u odnosu na broj ljudi koji realno mogu da učestvuju na izborima.

Kako kaže, ukoliko bi na izbore izašlo četiri miliona birača od približno pet miliona onih koji realno mogu da glasaju, to bi značilo izlaznost od oko 80 odsto tog biračkog tela.

– Ljudi su ovde dosta orijentisani ka izborima, mnogo više nego što se to zaista predstavlja u javnosti – rekao je Čolović.

Kao jedan od problema izdvaja građane Srbije koji žive u inostranstvu.

Čolović navodi da se poslednjih godina broj građana koji izlaze na izbore uglavnom kretao oko 55 do 58 odsto ukupnog biračkog tela, ali upozorava da se taj procenat ne može jednostavno tumačiti kao dokaz da veliki deo stanovništva aktivno apstinira.

Kako kaže, pitanje je da li će neka politička opcija uspeti da na izbore izvede dodatnih 100.000 ili 200.000 birača koji inače ne bi glasali.

(Euronews)