Šta novi plan Marte Kos za reformu EU donosi Srbiji?

Evropa se sprema za istorijski rez koji bi mogao direktno da pogodi Srbiju. Plan Marte Kos za reformu Evropske unije (EU) podrazumeva, između ostalog, ukidanje veta i prava glasa u Savetu EU, a iako bi konačno stao na put ucenama pojedinih država, stručnjaci upozoravaju na skrivenu opasnost: prelazak na odlučivanje većinom mogao bi opasno da oslabi diplomatski štit Beograda zemalja koje ne priznaju Kosovo. Zato analitičari ocenjuju da je novi plan i – mač sa dve oštrice za Beograd.

Mijat Kostić, iz organizacije Novi treći put, ocenjuje da je osnovni cilj ove reforme smanjenje ucenjivačkog kapaciteta pojedinačnih država članica koje su zbog sopstvenih interesa blokirale ključne odluke EU.

Kada je reč o Srbiji, dilema je da li ovaj način odlučivanja može da se odnosi i na odluke u vezi sa proširenjem i otvaranjem poglavlja, a Kostić kaže da je to svakako jedno od pitanja.

– Klaster 3 nije otvoren, zato što su određene zemlje glasale protiv iz različitih razloga. Ukoliko bi se prešlo na kvalifikovanu većinu, ne bi mogla jedna mala zemlja da blokira i da stavlja veto. U suštini, kada bi se prešlo na takav način glasanja, pogotovo za otvaranje poglavlja i proširenje, da biste blokirali neku odluku, trebalo bi da imate najmanje četiri države koje čine više od 35 odsto stanovništva EU, što je mnogo teže za blokiranje bilo kakve odluke i naravno onemogućava ovu situaciju da jedna država iz ličnih interesa blokira ceo proces odlučivanja – navodi naš sagovornik.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević naglašava da uvođenje odlučivanja kvalifikovanom većinom umesto konsenzusa zapravo predstavlja reviziju Lisabonskog ugovora, odnosno reviziju EU. Prema njegovoj oceni, reč je o iznuđenom rešenju pod dominacijom geopolitičkih interesa, pri čemu se budućim članicama nudi samo “reducirano članstvo” bez punih prava.

Dovodi u pitanje osnovne principe na kojima počiva EU

Smatra da će tu nastati problem, jer je pitanje da li će i druge zemlje to prihvatiti, jer to dovodi u pitanje osnovne principe na kojima počiva EU – ravnopravnost i jednoglasnost oko onih ključnih stvari, poput budžeta ili politike proširenja i prijema novih članica.

– To je otvorena tema. Kako će se to završiti ne znam, ali na tome insistira tvrdo jezgro u koje spadaju zemlje osnivači, Nemačka, Francuska, zemlje Beneluksa, uz još neke države čiji su motivi geopolitički – baltičke i severne. Koliko će to zaživeti – videćemo. U svakom slučaju se ulazi u proces revizije, ne samo osnovnih dokumenta, nego suštine i funkcionisanja Evropske unije u celini – naveo je Milivojević.

Analitičar iz Skoplja Petar Arsovski ocenio je da je inicijativa prvenstveno usredsređena na ubrzanje procesa proširenja.

– To znači otvaranje klastera, otvaranje pojedinačnih poglavlja, uklanjanje nekih blokada po individualnim vetima zemalja članica, ali to ne menja princip članstva. A, na kraju procesa pregovaranja postoji i proces učlanjenja zemlje u Evropsku uniju koji je različit za mnoge zemlje članice u EU. Negde se čak traži i referendum. Tako da bi ovo ubrzalo međukorak, ali neće ukloniti konačnu branu za punopravno članstvo – naveo je za Kosovo onlajn Arsovski.

Šta podrazumeva predlog Marte Kos?

Predlog reforme proširenja EU zove se “Analiza politika pre proširenja”, juče je dospeo u javnost a podrazumeva nekoliko ključnih promena:

• Odricanje od prava veta: Nove države članice bi morale da se odreknu prava veta na odluke koje se u Uniji donose konsenzusom, i to na određeno vreme
• Mehanizam suspenzije finansijskih sredstava: Novoj članici bi se mogla uskrati finansijska sredstva tokom ograničenog perioda ukoliko pokaže ozbiljno nazadovanje u oblasti vladavine prava, krši zajedničke vrednosti EU, loše upravlja sredstvima EU ili ugrožava njene finansijske interese.
• Privremeno suspendovanje prava glasa: Evropska komisija bi imala mogućnost da predloži privremeno suspendovanje odlučivanja novoj članici u Evropskom savetu i Savetu EU, odnosno oduzimanje prava glasa
• Efikasnije odlučivanje: U cilju bržeg odlučivanja, predlaže se donošenje odluka kvalifikovanom većinom (“za” treba 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto ukupne populacije EU) umesto konsenzusom kad god je to moguće. Ovo uključuje i spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i određena finansijska pitanja, kroz tzv. “pasarela” klauzule. Ipak, ostala bi “ručna kočnica” kojom bi članica mogla da prosledi sporno pitanje Evropskom savetu
• Smanjenje broja evrokomesara: Da bi se institucije pripremile za veću EU, predlaže se smanjenje broja članova Evropske komisije na dve trećine broja članica, uz usvajanje sistema rotacije u Evropskom savetu. To znači da svaka zemlja ne bi imala svog evrokomesara.

Rizik kada je reč o Kosovu

Ideja ima pozitivne odjeke, ali dvojica analitičara kažu i da nosi određene rizike. Kostić kaže da bi takvo rešenje bilo rizik, posebno kada je reč o evrointegracijama Kosova.

– U toj situaciji ako bi glasale zemlje koje imaju veću demografsku i političku moć, na primer Francuska i Nemačka koje priznaju Kosovo, mogle bi lakše da se donose sve odluke koje se tiču Kosova i potencijalnog pristupanja Kosova kao nezavisne zemlje iz ugla EU. To ne bi moglo tek tako lako da se blokira, jer bi onda ova kvalifikovana većina verovatno uvek bila na strani zemalja koje podržavaju Kosovo – ukazao je Kostić.

I Arsovski ukazuje na tu opciju. Smatra da će oduzimanje potpunog veta, odnosno potpunog konsenzusa, oslabiti političku zaštitu Beograda od strane pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, ali da ne znači automatski članstvo i priznanje Kosova.

– Na primer, Španija i Rumunija su deo inicijative, a ne priznaju Kosovo. Znači, zemlje članice prave granicu između svoje političke pozicije prema Kosovu i inicijative za lakše odlučivanje. Da, napraviće bolju klimu i legitimisati Kosovo na izvestan način, ali ne znači konačno priznanje i rešavanje konačnog statusa, već će ipak sačekati nekakve pregovore između Beograda i Prištine – zaključuje Arsovski.