Objavljeno najnovije istraživanje: Porazno mali broj Srba veruje EU

Svega 36 odsto građana Srbije ima poverenje u EU, a samo 35 procenata veruje da bi ulazak u EU bila dobra stvar, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometra. Razloge treba tražiti u tome da sve više građana Srbije EU vide kao aktera sa dvostrukim standardima, a pritom sumnjaju da će članstvo u EU doneti ekonomski prosperitet, ocenjuju analitičari za “Blic”.

Od svih država Zapadnog Balkana Srbija je na ubedljivo poslednjem mestu i kada se radi o poverenju u EU i kada je reč o stavu prema ulasku u EU. Zanimljivo da isti procenat građana u Srbiji – po 35 odsto smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar i nemaju nikakav stav u vezi sa tim pitanjem. Dok 30 odsto građana u Srbiji misli da bi ulazak Srbije u EU bio loša stvar.

Poređenja radi, u Albaniji čak 84 odsto građana podržava ulazak u EU, a u Crnoj Gori 66 procenata, pokazuje istraživanje Eurobarometra koje je preneo European Western Balkans.

Poverenje u EU

• Albanija: 80 odsto građana ima poverenja u EU dok 16 procenata nema
• Kosovo (u istraživanju predstavljeno kao nezavisna država): 75 procenata građana uglavnom veruje EU, a 17 odsto uglavnom ne veruje
• Crna Gora: 65% građana uglavnom veruje EU, dok joj 31% uglavnom ne veruje
• Severna Makedonija: 60 odsto građana ima poverenja u EU, a 31 odsto uglavnom nema
• BiH: 56% građana uglavnom veruje EU dok joj 40% uglavnom ne veruje
• Srbija: samo 36% ljudi uglavnom veruje EU dok joj 59% uglavnom ne veruje

Članstvo u EU: Dobra ili loša stvar?

• Albanija: 84% građana smatra da bi to bila dobra stvar, a samo 5% da bi bila loša
• Crna Gora: 66% građana kaže da bi članstvo u EU bilo dobra stvar, a 10% da bi bilo loša (ostatak građana smatra da to nije „ni dobra ni loša stvar“)
• Severna Makedonija: 62 odsto građana misli da bi ulazak u EU bila dobra stvar, a svega devet procenata to ne misli
• BiH: 48% građana veruje da bi članstvo u EU bilo dobra stvar, 27% smatra da bi bilo loša, a 25% da ne bi bilo ni dobra ni loša stvar.
• Srbija: Samo 35% građana veruje da bi to bila dobra stvar, 30% smatra da bi bila loša, dok 35% smatra da to ne bi bila ni dobra ni loša stva

“Postoji skepticizam i pesimizam”

Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike (CEP) kaže za “Blic” da se ovi rezultati manje-više poklapaju sa poslednjim nalazima CEP-a u februaru.

– S jedne strane, postoji skepticizam prema EU, a s druge strane pesimizam u vezi sa članstvom u EU. Građani Srbije posmatraju EU kao aktera sa dvostrukim standardima i što se bude uvećavalo to mišljenje skepticizam će rasti – analizira Subotić.

Kako kaže, postoji vrednosni i ekonomski aspekt odnosa prema EU.

– Građani vide da EU donosi određene vrednosne benefite, ali EU treba da dokaže da se oslanja na te vrednosti. Takođe, ekonomija igra važnu ulogu. Ne postoji utisak da će ulazak u EU dovesti do ekonomskog prosperiteta kao što je, recimo, takvo mišljenje postojalo prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – ocenjuje Subotić.

Dodaje da je i sama EU suočena sa svojim unutrašnjim problemima.

– EU je sve više pritisnuta i sa istoka i sa zapada zbog čega joj je ograničena mogućnost ekonomskog prosperiteta. Zbog toga je sve manje konkurenta. Skepticizam ka EU postoji čak i među proevropskim građanima u Srbiji – navodi Subotić.

Fragmentisano društvo

Po njemu, simptomatično je kako je naše društvo fragmentisano u vezi sa mišljenjem o tome da li je ulazak u EU dobra ili loša stvar.

– Gotovo jednak broj građana smatra i da je dobro i da je loše, ali i nema stav o tome. Ukoliko se nastave ovi trendovi mislim da će se doza skepticizma ka EU uvećavati. Pritom, postoji nerešeno pitanje Kosova, odnosa sa Rusijom, kao i problem granice sa Crnom Gorom ako ta država uđe u EU pre Srbije – smatra Subotić.

Kako kaže, relevantan reper u tom smislu su i rezultati istraživanja u Crnoj Gori.

– Crna Gora bi trebalo da bude primer da se napreduje ka EU kada se “zasuču rukavi”, ali istraživanja su pokazala da mnogi građani u Crnoj Gori taj napredak vide kao interesni potez EU, a ne kao rezultat reformske transformacije države. Takođe, nisu mnogo optimistični u vezi sa ulaskom u EU jer znaju da će to doneti čvrstu granicu sa Srbijom, što će otežati kretanje, putovanja, trgovinu – zaključuje Subotić.

“Izneverena očekivanja i nadanja”

I Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije, deli mišljenje da postoji više razloga zbog čega građani Srbije nemaju poverenja u EU i uopšte proces evrointegracija.

– Ceo proces pristupanja Evropskoj uniji predugo traje. Izneverena su očekivanja i nadanja još od 2000. godine i promene vlasti. Stalno su pomerani rokovi za ulazak u EU i građani sve manje veruju uopšte u mogućnost da postanemo članica EU. Zbog toga čak 35 odsto građana ne zna ni da li je dobar ni da li je loš ulazak u EU – ocenjuje Zečević za “Blic”.

Kako kaže, jedan od razloga je i pitanje Kosova i odnos prema Srbima na KiM.

– Ni 13 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nije došlo do formiranja Zajednice srpskih opština. Dakle, nije realizovan Briselski sporazum iako je posrednik bila EU. Generalno, mislim da je u Srbiji mnogo veća skepsa prema mogućnosti da uđemo u EU nego prema samoj EU – navodi Zečević.