Rama i Mickoski nisu optimisti da će njihove države uskoro u EU: Kad smo počeli ovaj proces, imao sam crnu kosu

Kako će ubuduće izgledati politika proširenja EU u atmosferi bezbednosnih i ekonomskih rizika s kojima se trenutno suočava Evropa? Hoće li tokom mandata nove Komisije EU konačno biti postignut značajniji napredak u integraciji balkanskih zemalja? Koje su zemlje najbliže članstvu u EU? I kako one mogu doprineti stabilizaciji EU? Sve su to bile teme panela o Zapadnom Balkanu na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu na kojoj su učestvovali Marta Kos, komesarka EU za proširenje, Edi Rama, premijer Albanije i Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije.

Foto: Tobias Schwarz / AFP / Profimedia

Slovenačka komesarka Kos naglasila je da danas na tempo pristupanja utiču geopolitički faktori i da se situacija promenila u odnosu na vreme kada je njena zemlja ulazila u EU.

– Tada je bilo jasno ako zemlja poštuje kriterijume, ulazi u EU. Kasnije je to postalo komplikovanije. A danas je još komplikovanije zbog spoljnih sila koje bi želele da propadnemo – navela je Kos.

Foto: Rusmin Radic / AFP / Profimedia / Profimedia

Dodala je da nije prioritet samo proširenje već pre svega ujedinjenje Evrope.

– Vraćamo se korenima. EU je osnovana da sačuva mir, slobodu, bezbednost i prosperitet. Sada se fokusiramo na bezbednost i mir. Proširenje može biti najvažniji politički element bezbednosnih garancija. Postoji razlog zašto zemlje (u regionu, prim. red.) žele da postanu deo EU, a ne, recimo, SAD – poručila je Kos.

Kako je rekla, EU ubrzava proces proširenja “što se vidi na primeru Ukrajine, a EU trenutno po tom pitanju radi dva ili tri puta brže nego ranije”.

Rama: Kada smo pokrenuli ovaj proces, imao sam crnu kosu, a brada mi je bila uredna

S druge strane, Edi Rama, albanski premijer, skeptičan je da njegova zemlja može do kraja 2026. godine ispuniti sve uslove za ulazak u EU.

– Kada smo pokrenuli ovaj proces, imao sam crnu kosu, a brada mi je bila uredna – naveo je Rama.

Foto: Tobias Schwarz / AFP / Profimedia

Rama smatra da se promene unutar EU odvijaju presporo i da ih je premalo. Zapadni Balkan vidi kao prostor velikih mogućnosti i za zapadnoevropske kompanije, a zalaže se za što brži pristup balkanskih zemalja zajedničkom tržištu EU.

– Nas je, bez Rusa, 700 miliona ljudi u Evropi. To je ogromno tržište. Pogledajte šta se dogodilo u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj kada su ušle. Mnogo su investirale, ali i zaradile, i onda su tu dividendu unele u EU. Evropa mora da se promeni ili će nestati – rekao je Rama.

Mickoski: Promenite ime, promenite zastavu, promenite valutu. Pa šta je to?

Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije, podsetio je da je njegova zemlja na put ka članstvu u Evropskoj uniji krenula pre Albanije i da je zajedno s Hrvatskom dobila status kandidata.

– A Hrvatska je već više od decenije članica Unije, u Šengenu je, koristi evro kao svoju valutu. A mi smo i dalje tamo gde smo bili pre 15 godina. Zašto je to tako? – upitao je Mickoski.

Konstatovao je da je njegova zemlja „žrtva bilateralizacije” unutar EU, odnosno činjenice da pojedine zemlje mogu blokirati napredak kandidata i na tom putu ih ucenjivati.

– Umesto da Evropu donosimo na Balkan, mi Balkan unosimo u Evropu – rekao je Mickoski, misleći pre svega na politiku susednih zemalja.

Podsetio je na “istorijat blokada njegove zemlje i dodao da, uprkos svemu, Skoplje ostaje pouzdan partner EU”.

– Promenite ime, promenite zastavu, promenite valutu. Pa šta je to? Da li je to mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje? Pa koliko dugo ćemo trpeti dvostruke standarde – upitao je Mickoski.