in

Svaka deseta osoba u Srbiji ima problem sa štitnom žlezdom: Dr Miloš Žarković otkriva šta može da poremeti njeno funkcionisanje

Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta. Procene su da u Srbiji svaki deseti građanin ima poremećaj rada štitne žlezde. Lekari ukazuju da je jednom godišnje potrebno otići na preventivni pregled.

Shutterstock

 

„Hormoni štitaste železde prvenstveno regulišu rad mozga, omogućuju normalan razvoj mozga, znači, ako nemate dovoljno hormona neposredno posle rođenja, dolazi do teškog zasoja u rastu i razvoju“, rekao je za RTS profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog.

Dodao je da s tim u vezi, naše pedijatrijske službe rade dobar skrining. Takođe, štitna žlezda je odgovorna za regulaciju rada metabolizma. Ubrzava ga ili usporava, utiče na mišiće.

„Ako imate previše hormona štitaste železde, umrećete, ako imate premalo hormona štitne žlezde, naravno na duge staze – ponovo ćete umreti“, kaže profesor.

Svaka deseta osoba u Srbiji ima problem sa štitnom žlezdom: Dr Miloš Žarković otkriva šta može da poremeti njeno funkcionisanje

Printscreen/RTS

 

Ističe da „najviše pati mozak“ u slučaju poremećaja rada ove žlezde.

„Mozak ne funkcioniše uopšte dobro, ni sa mnogo, ni sa malo. Ako imate mnogo tiroidnih hormona, takozvanu tireotoksikozu, dolazi do nervoze, poremećaja razmišljanja, gubitka telesne težine, drhtanja i lupanja srca. Ako to jako dugo traje dolazi do tereotoksičnog srca, gde će srce da popusti na kraju i onda to može da se završi jako loše“, upozorava profesor Žarković.

Ipak, kaže da se srećom, poslednjih decenija ne dešavaju takvi teži slučajevi, jer je dojagnostika na povišenom nivou.

Međutim, iz dosta razloga, povećava se broj pacijenata koji imaju neki od problema sa radom štitnjače. U svetu se povećava broj slučajeva karcinoma ove žlezde, kao i kod nas, a među pacijentima je i više dece, mada se, kako profestor kaže, mora uzeti u obzir i da je takvo stanje delom i zbog bolje dijagnostike. U najsavremenijim zemljama ipak, došlo je do pada broja ljudi koji imaju probleme sa radom štitaste žlezde.

„Imamo nevolju jer imamo endokrine remetitelje u našoj okolini. Što se tiče autoimune bolesti štitaste žlezde, otprilike, da bi nastala 60 posto je genetika, a 40 posto su uslovi spoljne sredine. Zato, tiroidne bolesti idu u porodicama. Ako jedan član ima, velike su šanse i da ima drugi član“, objašnjava profesor.

U faktore spoljašnje sredine ubrajamo količinu raspoloživog joda, selena, gvožđa, mikrosupstance iz nekih teksilnih proizvoda, radijacija…

Svaka deseta osoba u Srbiji ima problem sa štitnom žlezdom: Dr Miloš Žarković otkriva šta može da poremeti njeno funkcionisanje

Shutterstock

 

Obolenja štitaste žlezde, češća su kod žena iz više razloga, ali je svakako važno da se ljudi sa simptomima jave lekaru. Među simptomima su problemi sa koncentracijom, raspoloženjem, produbljeni glas…

Tablete, operacija, radioaktivni jod…

Kada se bolest rano otkrije, može se omogućiti adekvatno i uspešno lečenje.

„Hipotireoza generalno, kada vam žlezda uopšte ne radi je smrtonosna bolest. Dugo traje ali se na kraju umre. Vi date jednu mali tabletu, i imate zdravog pacijenta, a mala tableta je jako jeftina“, objašnjava profesor.

„S druge strane, hipertireozu možemo da lečimo, možemo lekovima, ponekad da je i izlečimo, ako ne – imamo radioaktivni jod i operaciju. Napokon, što se tiče tiroidnih karcinoma, to je s jedne strane najlakši karcinom, gde 90 odsto tih karcinoma se izleče samo operacijom bez ičega. Nažalost tu je najgori anaplastični karcinom, gde je preživljavanje šest meseci, i tu ne možemo ništa“, izjavio je gost RTS-a.

Svaka deseta osoba u Srbiji ima problem sa štitnom žlezdom: Dr Miloš Žarković otkriva šta može da poremeti njeno funkcionisanje

Printscreen/RTS

 

Klinički centar Srbije je pre nekoliko meseci dobio najsavremeniji aparat za bolju dijagnostiku po pitanju funkcionisanja štitnjače. Osoblju olakšava rad, a pacijentima, između ostalog pomaže tako što se preciznije određuje da li je, ili nije potrebno operativno lečenje.

Kada je reč o prevenciji, profesor Žarković navodi da je važno da se redovno kontrolišu osobe koje imaju genetičku predispoziciju za neku od bolesti koja je u vezi sa štitnjačom, potom oni sa autoimunim bolestima i ljudi stariji od 45 godina. Laboratorijske analize su takođe poželjne jednom godišnje.