in

Ivana (38) pobedila je INVAZIVAN rak dojke: Iako su prognoze bile jako loše, ona je preživela, a sada je nasledila STARI porodični posao

Ivana je otkrila rak na vreme. Kada je imala 33 god. otišla je na redovnu kontrolu dojke gde su joj pronašli određene promene. Posle detaljnijih analiza, Ivani su saopštili da ima veoma invazivan rak i da što pre mora da krene sa lečenjem.

 

 

 

– Sa 34. godine mi je dijagnostikovana karcinom dojke.Kada sam otišla sam na redovan pregled, ultrazvuk dojki, doktor mi je saopštio da imam neku promenu. Otišla sam da se izlečim od „Jagodice Bobice“, kako sam ja to zvala i verovala da nije ništa opasno, ali saopštili su mi da imam vrlo agresivnu i invazivnu vrstu karcinoma i to dva komada na desnoj dojci – prisetila se Ivana za portan Naj žena.

Privatna arhiva

 

Kako od šoka nije mogla da dođe sebi i želeći da sačuva voljene od boli i stresa, Ivana je pokušala da sakrije svoju dijagnozu, ali kako je strah sve više obuzimao, odlučila je ipak da im saopšti o čemu je reč. Kako ona kaže, majka je to najteže podnela.

– Tati sam rekla preko telefona i nisam videla njegovu reakciju, na svu sreću, a moja majka je radila u Crnoj Gori kako bi David i ja imali od čega da živimo. Ja sam njoj ispričala priču da imam genetske predispozicije da dobijem karcinom i da je bolje da mi odstrane dojku. Otišla sam u Crnu Goru da joj to saopštim i ona je to jako jako loše podnela, a prijatelji! Kako ko. Neko je bio jak i bio uz mene. Uvek postoje ljudi koji nam olakšaju i koji nam otežavaju – rekla je ona i dodala:

Privatna arhiva

 

– Sestra rođena je bila trudna i gledala sam maksimalno da je zaštitim, međutim to je prosto neizvodljivo. U takvim situacijama ne može ništa da se sakrije.

U to vreme njen sin, David je bio jako mali i ona se plašila kako će on to da prihvati. Međutim, mali borac, koji je i sam imao mnogo operacija je to podneo herojski i sve vreme bio uz svoju majku.

– Kada sam otkrila da bolujem od karcinoma moj sin je imao sedam i po godina. Ja sam mnogo razmišljala kako da mu saopštim to i trebalo mi je desetak dana da smislim kako da mu prezentujem u tu priču. Međutim, on je bio izrazito jak. Mislim da je bio previše svestan svega i previše jak i da je to stoički podneo uz mene i bio mi najveća podrška.

Privatna arhiva

 

Kako od Ivaninog života je zavisila još jedna mala duša, ona nije mogla tako lako da se preda, to joj, kako kaže, nije ni bila opcija. Bila je odlučna u ovoj borbi.

– U toku lečenja sam uvek imala na umu da ja imam jedan jedini cilj i da ja prihvatam jednu jedinu opciju, a to je pobeda. Iako sam osećala u nekim momentima vrlo veliku količinu straha, nisam dozvolila da me to savlada.

Kako život piše bajke dokaz je ovaj momenat u njenom životu. U najtežem trenu je stigao on, Viktor, koji joj je dao još veću snagu i kako ona kaže, kada ga je prvi put uzela u ruke, ozdravila je.

Privatna arhiva

 

– Kada sam krenula na prvu hemoterapiju, moja sestra je bila u devetom mesecu i zvala me je negde oko 12:00 da mi kaže da ima trudove i da misli da je krenula da se porađa. Sutra ujutru u 5:00 me zvala da mi saopšti da je rodila Viktora. On je, pored mog sina, bio moja najveća snaga. Prosto, to je neki novi život, on je Viktor, on je moja Viktorija i zauzima posebno mesto u mom životu – rekla je Ivana za portal Naj žena i dodala:

– Kasnije, kada su krenuli iz porodilišta, ja sam ih onako ćelava čekala ispred zgrade, samo da mi dovedu Viktora i onog momenta kada sam ga stavila tu na grudi i zagrlila, mislim da sam tog momenta definitivno izlečena od karcinoma.

Naj Žena/Aleksandar Nalbantijan

 

Kako ni jedan put do cilja nije lak, tako je i ovog puta bilo. Ivana, nakon što je krenula na hemo terapije ostala bez kose, koja je simbol svake žene, onda je ostala i bez dojke, i to je bio veliki šok za nju.

– Kada sam došla kući posle druge operacije i kada su mi skinuli zavoje i konce i steznike, bila sam vrlo razočarana i bilo mi je mnogo teško. Mislim da je to jednako težak trenutak kao i trenutak kada sam trebala da ošišam svoju kosu, iz prostog razloga što je to za ženu nešto što je krasi i to nam i te kako utiče na ego, na naše samopouzdanje i mislim da su to najteži momenti za žene koje prolazi kroz ovu borbu.

Ivana se posle određenog vremena izlečila, karcinom je „ubila“ i promenila svoj živo iz korena, ali kako ona navodi, uvek će u njenom životu postojati taj zarez i strah od povratka ove opake bolesti.

Naj Žena/Aleksandar Nalbantijan

 

– Sada ima četiri godine kako sam izlečena. Što je najgore od svega, imam urezano tu negde u glavu da prosto uvek postoji neka mogućnost da se sutra probudim i da saznam da je on opet tu. Međutim, mislim da sam dosta jaka bez obzira koliko vučem trauma iz prošlosti, da to potisnem nekako. Naravno, tu je noć kada osetimo slabosti, zagrlimo jastuk i isplačemo se. To je sasvim normalno i mislim da kroz ceo moj život i dalje će postojati uvek neki zarez: Da li će, možda će i tako dalje. Na meni je da ostanem jaka i da se borim sa tom činjenicom, jer prosto to je iza mene, to je bilo i više se nikada neće ponoviti.

Svaki dan je blagodat i trebamo biti zahvalni na njemu. Neki ljudi to shvate tek kada ih nešto „udari“ po glavi. Tako je i u njenom slučaju bilo. Ivana je razumela šta je život i kako se živi, tek kada je počela da se za isti bori i grabi i nogama i rukama kako bi preživela.

– Kao što većina ljudi kaže, ovo je druga šansa za život. U mom slučaju je definitivno tako. Živim svoj pravi život, od momenta od kada sam dobila karcinom .

Naj Žena/Aleksandar Nalbantijan

 

Nažalost, kako se mnogo žena u Srbiji bori sa istim problemom, Ivana se trudi da pruži svoju maksimalnu podršku. Svoju priču i savete redovno deli na svom profilu na TikToku, gde i ima preko 28 hiljada pratioca.

– Znam da postoji u Srbiji jako veliki broj žena koje se bore sa karcinomom i gledam da na svaki mogući način im pomognem, koliko je to moguće. Na TikToku se trudim da širim pozitivnu energiju i da naravno stupim u kontakt sa ženama koje se bore sa karcinomom kako bi im delimično olakšala, jer smatram da žena koja je prošla karcinom i te kako najbolje razume ženu koja je trenutno u borbi.

Ivana je već četiri godine zdrava, a prošle godine je odlučila da se oproba u porodičnom poslu.

Njena čukunbaka Gospova je počela da se bavi pčelarstvom još davne 1886. godine kako bi mogla da preživi, jer joj je muž poginuo u ratu. I sve do danas, taj posao je zadržan u porodici Bogdanović. Ivana će biti šesta generacija koja uči od starijeg i preuzima polako sav posao na sebe. 

– Uvek me je zanimalo kako to zapravo izgleda i šta se tu radi. Prvo smo počeli da cedimo med. Samo otvaranje ramova mi je bilo vrlo interesantno i mogu da kažem da je privuklo moje interesovanje da učim dalje, radim i učestvujem u svemu tome. Prvi put kada sam otišla među košnice, kada sam čula taj zvuk oko sebe, bilo me je u glavi: „da li ja to baš želim“.  Međutim, kad sam stekla to poverenje prema odelu koje nosimo, ja sam shvatila da sam sigurna i da one ne mogu da mi naude – prisetila se Ivana.

Naj Žena/Aleksandar Nalbantijan

 

Ostatak priče možete pogledati u našem videu.

BONUS VIDEO