in

Olena Zelenska i Tamara Vučić govorile u okviru konferencije “Zajedno za mentalno zdravlje”

Da hrabro progovorimo, odgovorno skrenemo pažnju, saosećajno ohrabrimo i dobrovoljno pomognemo – to je poruka prvih dama Srbije i Ukrajine Tamare Vučić i Olene Zelenske na Konferenciji o mentalnom zdravlju, koja je u Palati “Srbija” održana pod njihovim pokroviteljstvom. Tamara Vučić na samom početku konferencije poslala je poruku “da nikada nemojmo da zanemarimo važnost snagu i moć osmeha i jednog pogleda punog razumevanja”.


U okviru konferencije “Zajedno za mentalno zdravlje” posvećene razbijanju stigme i pružanju podrške svima koji se suočavaju sa mentalnim izazovima Tamara Vučić i Olena Zelenska govorile su o deci i mladima, ali i o mentalnom zdravlju u postkonfliktnom i svetu posle kovida.

“Niko od nas ne zna šta se dešava u srcu prolaznika”

Kako je prva dama Srbije, Tamara Vučić objasnila, niko od nas ne zna šta se dešava u srcu ili glavi nekoga ko prolazi pored nas.

– Kao što niko od nas ne zna šta se dešava u srcu ili glavi nekoga ko upravo prolazi pored nas, ili nekoga ko danas sedi ovde u publici, ili nekoga ko stoji ili će stajati ili sedeti na ovoj sceni, potpuno je sve jedno, nekoga ko sa vama razgovara i iako se osmehuje, možda traži znak, taj trag ljubaznosti koji će mu pomoći da pregura dan – rekla je ona.

Supruga predsednika Ukrajine, Olena Zelenska, govorila je o ukrajinskom iskustvu u ovoj oblasti.

Ja ću govoriti i o ukrajinskom iskustvu u ovoj oblasti. Govorićemo i o ukrajinskom nacionalnom programu za mentalno zdravlje koji smo doneli u prvih nekoliko meseci nakon invazije. Rat nisu samo žrtve, ekonomsko i drugo uništavanje već se radi i o psihološkoj traumi koja se tada javlja. Znamo da ljudi čekaju da se njihovi najbliži izvuku iz ruševina i kada sve to vidimo zapravo shvatamo da je svima nama potrebna psihološka pomoć – rekla je Olena Zelenska.

Direktor Instituta za mentalno zdravlje u Ukrajini Oleh Romančuk naveo je da je veoma visok procenat dece i mladih u Ukrajini koji su bili izloženi traumatičnim događajima, dodajući da je reč o konstantnom stresu gde se ta trauma ponavlja, te da se deca ne osećaju bezbedno.

“Sve je više anksioznih poremećaja, posttraumatskog stresa”

Zabrinuti su za svoju budućnost. Takođe, i njihovi roditelji, nastavnici, stručnjaci za mentalno zdravlje su pod hroničnim stresom. Sve je više anksioznih poremećaja, posttraumatskog stresa. Pokušavamo da ublažimo negativni uticaj i da ih zaštitimo. Odlučili smo da budemo ljudi puni nade, a ne očaja i da negujemo otpornost – izjavio je Oleh Romančuk sa Instituta za mentalno zdravlje u Ukrajini.

Članica radne grupe za rani razvoj Ministarstva zdravlja Srbije prof. dr Snežana Ilić istakla je da je važno identifikovati mentalne smetnje kod dece u toku ranog razvoja, pogotovo do treće godine.

– Želeli smo zapravo da preokrenemo malo praksu koja je bila više nekako rehabilitaciono-orijentisana kako i porodično-orijentisanoj praksi i ka tome da zapravo jednu pravovremenu i ozbiljnu sistemsku podršku možemo da pružimo jedino ukoliko, i neko je na početku i rekao, ukoliko imamo intersektorsku saradnju, znači saradnju zdravstva, socijale i obrazovanja – objasnila je ona.

Stručnjaci su podsetili da se institucionalna zaštita mentalnog zdravlja u Srbiji vrši na tri nivoa, u šest institucija i u , Beogradu, Novom Sadu i Nišu i da podaci istraživanja pokazuju da se čak 75 odsto mladih sa prepoznatim simptomima leči.

Autorska prava Blic / Tekst / Slika / Video /