in

Najuspešniji KGB agent ikada: Kako je “bakica špijunka” odavala britanske nuklearne tajne

Većina ljudi zna za špijunske poduhvate Džozefin Bejker ili Mata Hari, ali kroz istoriju su prodefilovale brojne žene koje su se bavile ovim poslom. Predstavljamo vam pet žena čije su sudbine zaslužile da budu ekranizovane.

1. Nur Inajat Kan 

Odrasla je u Francuskoj gde je studirala dečiju psihologiju i muzičku akademiju. Bavila se pisanjem dečijih priča, ali je onda počeo Drugi svetski rat i ona biva regrutovana od strane francuske sekcije za specijalne operacije. U jednom trenutku bila je jedina osoba koja je iz okupiranog Pariza slala poruke saveznicima. Zbog izdaje od strane kolega završila je u zatvoru, pa u logoru Dahau. Nikad nije „prodala“ nijednog svog saradnika.

2.  Nensi Vejk

Sa 16 godina pobegla je od kuće i otišla iz Australije za Njujork gde je počela da radi kao novinar. Za vreme Drugog svetskog rata boravila je na tlu Evrope gde je videla sve strahote nemačkih okupatora. Tada je odlučila da se uključi u borbu protiv Nacista. Ubrzo je izgradila jaku reputaciju, dobila je nadimak „Beli miš“ jer je uvek uspela da izbegne hvatanje i njena „glava“ je bila procenjena na pet miliona franaka.

3. Jošiko Kavašima

Po rođenju je Kineskinja i potomak kraljevske porodice Manču. Sa osam godina ostala je bez roditelja i tada je usvaja japanski špijun Naniva Kavašima. Godinama je trenirala sve borilačke veštine i kad je odrasla postala je „petparačka“ heroina. Iako je radila kao odličan špijun za razne agencije, želela je da se eskploatiše javno. Na taj način je dovela u pitanje svoju karijeru, a tragično je završila kada su je kineske vlasti osudile za izdaju.

4. Manuela Saenz

Još jedna žena sa fascinantnim životom koja je povezana sa latino-amerikanskom borbom za nezavisnost. Poznata je kao ljubavnica revolucionara Simon Bolivara, a on ju je prozvao svojom spasiteljkom jer mu je pomogla da pobegne iz Bogote. Tokom života učestvovala je u brojnim revolucijama i političkim igrama.

5. Melita Norvud

Najvažniji špijun KGBa i radila je za ovu službu preko 40 godina. Bila je simpatizer komunističke partije i odlučila je da postane špijun Sovjetskog Saveza u Velikoj Britaniji. Zaposlila se u jednom istraživačkom timu u kojem je prikupljala podatke o nuklearnom programu. Nikad nije otkrivena, a tek 35 godina nakon povlačenja otkriveni su neki detalji njenog rada kao špijun.

Niko od stanovnika Bekslihita na jugoistoku Londona nije mogao da poveruje da je njihova ljubazna komšinica, šarmantna stara dama Melita Norvud, u stvari bila jedan od najvažnijih sovjetskih špijuna u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući Meliti Norvud Staljin je bio bolje upoznat sa konstrukcijom britanske nuklearne bombe od većine članova vlade Velike Britanije. 

Tokom skoro 35 godina gđa Norvud je kopirala i slala u Sovjetski Savez na stotine tajnih dokumenata o britanskom nuklearnom programu. Ubeđeni komunista Nastavljajući tradiciju njenih roditelja koji su po opredeljenju bili socijalisti, Melita Sirnis (ćerka emigranata iz Letonije je posle udaje postala Norvud) je od detinjstva bila ubeđeni komunista. 30-ih godina tajno se učlanila u Britansku komunističku partiju. Istovremeno je radila kao sekretarica u Britanskoj asocijaciji za istraživanje obojenih metala, koja se bavila razvojem britanske nuklearne tehnologije.

 

Legion Media Britanci nisu obraćali pažnju na komuniste u svojim redovima, ali Sovjeti su uočili sjajnu  priliku. 1937. godine Melitu je vrbovala sovjetska obaveštajna služba i ona je počela da radi za „svetsku revoluciju”. „Nisam to radila da bih zaradila novac, već kako bih sprečila poraz novog sistema koji je imao veliki značaj, jer je običnim ljudima omogućio hranu i druge životne troškove koje su mogli da priušte, dobro obrazovanje i zdravstvenu zaštitu”, prisećala se Melita mnogo godina kasnije. 

U srcu britanskog nuklearnog programa Norvud je imala direktan pristup detaljima britanskog nuklearnog programa pod kodnim imenom „Tube Alloys”. Njen šef Dž. L. Bejli bio je član savetodavnog odbora kompanije, a Melita je imala njegovo puno poverenje i pristup njegovim sefovima: jednom u kancelariji i drugom u njegovoj kući u Londonu. Norvud je fotografisala strogo poverljiva pisma, naučne izveštaje, analize itd. i slala ih Sovjetima. Ove informacije su im značajno pomogle da razviju svoje nuklearne tehnologije.   

Vin Callcut/Oldcopper.org Melita Norvud, poznata kao agent Hola, bila je veoma cenjena u Sovjetskom Savezu, čak više od poznatijeg agenta Kima Filbija. Ona je opisana kao „disciplinovan i odan agent, koji čini sve što može da pomogne sovjetskoj obaveštajnoj službi”. Penzionisanje i razotkrivanje Dva puta je britanska kontraobaveštajna služba  MI5 (1945. i 1965. godine) imala sumnje što se tiče pravog identiteta Norvudove, ali oba puta nisu imali dovoljno dokaza.

Tako da se ona 1972. godine mirno penzionisala i napustila posao u Asocijaciji za istraživanje obojenih metala, a samim tim i sovjetsku tajnu službu. Razotkrivena je tek 20 godina kasnije, kada je bivši oficir KGB-a Vasilij Mitrohin prebegao u Britaniju i razotkrio veliki broj informacija o sovjetskim agentima, a među njima i o Meliti Norvud. 

Međutim, zbog svojih godina „agent Hola” nije uhapšena ni saslušavana. Britanska vlada je odlučila da se ništa ne može postići time što bi se „baka-špijun” našla iza rešetaka. Tako da je gđa Norvud nastavila mirno da živi u svojoj kući u Bekslihitu.

 

Do svoje smrti 2005. godine Melita Norvud nikad nije zažalila zbog onog što je učinila. Za nju je rad za Sovjetski Savez bio stvar principa. Čak je odbila da prima tajnu doživotnu penziju od SSSR-a, ali je veoma rado primila prestižni Orden crvene zastave.

„Nisam želela novac. Nisam bila za to zainteresovana. Želela sam da Rusija ide u korak sa Zapadom”, govorila je gđa Norvud.