in

U kući pakla i košmara: Kad sam rodila dete za mene kreće horor, a pravi mi ga svekrva, a tek moj muž

Kada pogledamo realno, niti jedna majka ne treba sebi dozvoliti da se petlja u odnos između sina i njegove žene, kao što se ni žena ne treba petljati u njegov odnos sa majkom. Ovde donosimo priču jedne mlade žene koja ne zna šta da radi, pa je tako nesnađena anonimno tražila savet i pomoć ljudi sa društvenih mreža.

Kako kaže udala se u zajednicu i sve je bilo dobro dok na svet nije došao njen sin.

“Rodila sam sina, a onda je za mene krenuo pakao kojeg nisam mogla ni sanjati. Majka mog muža je želela da to dete kupa, presvlači, nisam mogla da to podnosim. Uvek bi mi govorila kako ja treba da se ponašam prema detetu koje sam ja rodila. Ja sam mužu rekla da mi to smeta ali on nikada nije bio na mojoj strani. Samo ću jednog dana uzeti sina i otići, jer ovo ne mogu više da izdržim”.

Odnos između dve žene, koji je u početku bio prilično dobar, iz nekog razloga je počeo da se kvari pred našim očima. I što dalje, to gore. Dete sada ima nešto više od godinu dana, i u kući pakla i košmara.

Svekrva se raduje povratku sina sa posla, prigovara snaji i sigurna je da je on jednostavno dužan da obuzda “ovog bezobrazlnika”.

“Dete bez čarapa, prozor otvoren – nabraja majka grehe snahe. – I uzgred, on je celu noć kašljao!.. Po ceo dan sedi na podu”, samo su neke od svakodnevnih zamerki svekrve, koje je ova očajna mama prenela na internetu…Podelila je sa drugima svoje iskustvo. I to, kakvo iskustvo!

“Dete ima godinu dana, ne govori i ne zna šta je lonac! Gde si to videla… Naša deca u ovom uzrastu su već jela, recitovala pesme, išla u toalet… Jer nismo imali internet…”, “Oslobođena je od svega, ja kuvam, perem mašinu za mašinom, usisavam. Ova tvoja neće da pere šolju za sobom… A u isto vreme ne može da brine o detetu – pa, to joj je sve! Nemam reči! Aleksej odsutno osluškuje ceo ovaj tok i mehanički klima glavom”.

Vlatka ponašanje njenog muža doživljava kao kukavičluk i izdaju. Muž ne vidi nikakav problem u Vlatkinom ponašanju prema bebi, ali ne želi da se svađa sa majkom. Ali mogao je da zaštiti svoju ženu.Da kaže, ovo je naše porodica i naše dete. Pa bar, u najgorem slučaju, prebacite razgovor na drugu temu, a ne slušajte sve ove gluposti. Ali on ćuti, a svekrva sve više navija, uverena da je sin pažljivo sluša i podržava.

Kad bi samo mogao da kažeš da ne želiš ovo da čuješ! – onda Vlatka plače u svojoj sobi. Zašto misli da sam loša majka?? Sve radim za svoje dete, čitam mu, igram se sa njim, šetam svaki dan, dojim… reci joj! Pa to je nemoguće, ceo dan sa detetom! Zar zaista nemam pravo da odvojim pola sata za odmor kada je dete zaposleno ili spava? I kuvam… ponekad. I uvek perem sudove! 

Kad se konačno našao sa suprugom oći u oči, tek tu pokazuje infatilnost.  Aleksej odbacuje žalbe svoje žene.

“To su tvoje ženske stvari!.. Znam da si dobra majka. Ali šta hoćeš od mene? Pa da se kvađam sa svojom majkom? Život će postati potpuno nepodnošljiv. U njenoj smo kući, ona mnogo radi za nas. I kuva, bar ponekad, i čuva dete. Zatim, na kraju krajeva, ona želi ono što je najbolje, pre svega za svog unuka. Pa, ne obraćaj pažnju”!

Sada moj muž kategorički ne želi da se preseli u iznajmljeni stan. Cene iznajmljivanja su porasle, veoma je teško iznajmiti sa detetom, a ne želi da vuče svoju bebu okolo po tuđim ćumezima. Štaviše, područje je ovde naseljeno, a klinika je divna, a pedijatar na sajtu je samo mađioničar, ona je tretirala Aljošu kao dete.

Da, i štednja, uz majčinu pomoć, nekako ide, iako ne tako brzo koliko želite, ali ovo je već dobro. Posle novogodišnjih praznika Vlatka planira da ide na posao, dete će biti kod bake, pa je nemoguće da se iseli.

Podizanje hipoteke je odmah zastrašujuće rešenje, još morate da štedite. Pa, na kraju, toliko su izdržali – glupo je sad se uvrediti i ostaviti sve na pola puta.

Vlatka sve ovo razume i, generalno, pristaje da bude strpljiva – ali pod uslovom da Aleksej pokuša da je zaštiti od kritika i napada. Da li Aleksej treba da stavi svoju majku na njeno mesto? Kako podržati Vlatku? Udari pesnicom o sto, čvrsto reci da je ovo moja porodica – nemoj da se mešaš? Dobro,ne baš da udari, nego da popriča sa njom na dobar način, da jasno stavi do znanja da joj neće dozvoliti da mu grdi ženu?

Ili da uzmemo u obzir majčino gledište, na kraju krajeva, oni su u njenoj kući? Ili je neprikladno da muškarac rešava ženske sukobe? Neka se pomire, a da li je Aleksej u pravu što se svom snagom ne meša? Ako iseljavanje nije opcija, koji je najbolji način? Šta vi mislite?