in

“Stalno me pitaju da li me je dečko UDARIO”: Celog života su je MALTRETIRALI, uvek je bila drugačija, a danas roditelji SKLANJAJU decu od nje

Kejtlin Ounsvort poreklom iz Dartforda, ima mrlju boje vina na licu, bezopasno vaskularno stanje uzrokovano kapilarnom malformacijom na koži. Kada je bila mala, mama je Kejtlin rekla da je to zato što su je „vile ljubile u stomak“.

Međutim, kada je imala četiri godine, postalo je očigledno da je drugačija od druge dece u katoličkoj osnovnoj školi.

– Bilo je prilično teško odrastati sa tim. Osnovna škola je verovatno bila najteža jer su me jako maltretirali. Nije bilo mnogo ljudi, bilo je prilično odabrano, ali je prilično dramatično gurnuto pod tepih. Ljudi su pričali neke zaista loše stvari, ali ja ne želim da dozvolim da to utiče na mene. Ako dozvolim da to utiče na mene, neću moći da učinim sve što mogu da devojčice ne prozi kroz isto što i ja – priča Kejtlin za Kentonline.

Kejtlin je tokom odrastanja rekla da je imala sreće što ima porodicu koja je podržavala, ali kao i mnoge mlade devojke osećala je pritisak da se uklopi i prilagodi. Prikrivala je svoj beleg i šminkala se u pokušaju da ga prikrije i spreči ljude da bulje.

– Postoje moje fotografije u školi sa prekrivenim mladežom i tužno mi je da se osvrnem na to jer to sada nikada ne bih uradila. Sećam se da sam imala tako duge šiške i da nisam mogla da vidim kako treba. Nekako mi se čini da je to bilo da me zaštiti na neki način i sada me ta pomisao čini tužnom – ispričala je Kejtlin.

Profimedia

 

Tek poslednjih godina Kejtlin, koja je nastavila da pohađa Katoličku školu za devojčice, osećala je više samopouzdanja da ponosno govori o svojim razlikama. Danas ona u potpunosti prihvata svoj beleg i ohrabruje druge mlade devojke na sličan način da učine isto.

Ona deli svoju priču u okviru kampanje „Changing Faces“, dobrotvorne organizacije koja podržava i podiže svest ljudi sa razlikama u licu.

Dobrotvorna organizacija kaže da su izveštaji o neprijateljskom ponašanju porasli sa trećine ljudi sa vidljivom razlikom u 2019. na više od dve od pet u 2021. godini. Trećina ljudi sa vidljivom razlikom kaže da su zbog toga zurili u njih.

– Odrasla sam stideći se svog mladeža, želeći da mogu da ignorišem šta će ljudi reći. Pitao sam se šta sam uradila da bih bila drugačija i pitala se da li je to moja greška. Ali sada kroz svoju ulogu ambasadora vaskularnog belega pokušavam da edukujem ljude o ovom stanju.

Jedan od glavnih načina na koji to radi je preko TikTok-a, gde korisnici snimaju kratke video zapise na svom telefonu.

– Trenutno imam oko 5.000 pratilaca i dosta njih su ljudi sa mladežima i razlikama na licu. To su samo informativni, edukativni video snimci. Postoji samo toliko različitih sitnica koje detetu olakšavaju razumevanje – objašnjava Kejtlin.

Kejtlin kaže, kada je bila dete, mnogo bi joj pomoglo da je imala uzora koji je ličio na nju.

– Sada smo u društvu u kojem moramo da se uklopimo u određeni standard lepote, a ako to ne učinite, onda nemate mnogo toga za vas. Teško je živeti u takvom društvu. Dakle, kada bi bilo više ljudi sa razlikama i sposobnostima, to bi bilo mnogo inkluzivnije za sve i završilo bi se maltretiranje.

Profimedia

 

Kejtlin se redovno susreće sa teškim razgovorima radeći u prodavnici sportske odeće u tržnom centru.

– U poslu kojim se bavim ima mnogo dece i vi se razumete. Dobiješ upitan pogled, a roditelji onda odvlače svoje dete jer misle da si ti nasilan, a ja nisam. Ponekad kažu „O, šta ti se desilo sa licem?“ i to je kao „pa oni su deca, oni ne razumeju“.

Ali umesto da ih jednostavno povuče, ona ohrabruje roditelje i njihovu decu da joj postavljaju pitanja.

– Ako slučajno primetim radoznalo dete kako bulji, pitam da li mogu da im ispričam malu priču o tome kako me je vila poljubila kroz stomak moje mame. Umesto da ih roditelji odvrate i pretvore to iskustvo u neprijatnu situaciju, više bih volela da deca uče o belezima od rođenja i vidljivoj razlici na način na koji razumeju.

Kejtlin bi želela da vidi više ljudi sa razlikama u TV emisijama i filmovima. Ona veruje da bi likovi sa različitim izgledom i sposobnostima stvorili mnogo inkluzivnije okruženje. Upitana koji lik bi predstavila, Kejtlin je rekla: „Imala bih Diznijevu princezu, 100%. Ja bih je svuda oblepila.“

– Bila bi ista kao ja, neću da lažem: crvena kosa, beleg, plave oči, to bih uradila. Zato što je moj san još od kad sam bila dete da imam nekoga ko liči na mene i na koga ih mogla da se ugledam. Uvek govorim svojoj zajednici da bi naša lica i tela bez naših belega bili kao bašta bez cveća. A svi znamo da je cveće mnogo lepše u bašti – ispričala je svoju priču ova devojka.

NajŽena.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO