in

Pismo naše ČITATELJKE: Bila sam na LETOVANJU sa snajom i unukom, bila je to prava NOĆNA MORA, ne znam šta da radim!

Bila je to prava noćna mora. Samo ne znam da li da svom sinu sve kažem? Možda će mi neko dati neki mudar savet? – piše naša čitateljka M.V. u pismu redakciji.

Pre nekoliko dana sam se vratila sa letovanja gde sam bila sa snajom i dvogodišnjom unukom. Sin nije mogao da krene sa nama zbog posla. Unuka je veoma živahna, snaha nije htela da ide sama sa njom. Osim toga, mesto je ionako bilo plaćeno. Zamolili su me da idem umesto sina i pomognem u čuvanju deteta.

Snaja mi je pre odlaska obećala da ću i ja imati lep odmor, dugo nisam nigde putovala, pogotovo u druge zemlje. Oni su platili boravak u Turskoj. Pristala sam da im pomognem, a nikad nisam bila u Turskoj, nadala sam se da ću nešto posetiti, videti nešto novo. Ipak, upozorila sam snaju da neću moći da čuvam dete po ceo dan, što zahteva veliku pažnju, posebno pored vode. Trebalo je da podelimo brigu oko deteta i obe da odmorimo.

Kada smo stigli, ispostavilo se da sam ja trebala da budem dadilja, a snaja se odlično zabavljala. Upoznala je grupu mladih ljudi njenih godina, koji su od ranog jutra radili u baru pored bazena. S vremena na vreme nas je obilazila, ali ja sam se brinula o unuci sama. Mala spava dosta odmah posle večere, a naravno da sam je ja vodila u sobu. Snaha je govorila „i baka će se odmoriti“. I radije bih sedela sam na plaži ili prošetala. Kad god sam to pomenula, snaha je iznenada nestajala u vreme kada je se dete sprema za krevet.

Možda se snaha dva puta brinula o njoj tokom dvonedeljnog boravka. Tako je bilo i uveče. Posle večere smo išli na šou, htela sam da pogledam neke predstave, da sednem među ljude. Negde oko 22 sata moja snaja je nestala i ostavila me sa bebom. Verovatno se vratila ujutru, kada smo uveliko spavale. Kasno je ustajala, ja sam već bila na doručku sama sa unukom, jer je bila gladna.

Moja snaja je agresivno reagovala na sve moje pokušaje da joj skrenem pažnju. Rekla je da ne radi ništa loše, umorila se i od malog deteta, a ja sam imala besplatan odmor i obećala sam da ću joj pomoći. Rekla sam da i ja želim da odem negde, da vidim nešto, a ne da ostanem po ceo dan u hotelu. Vrištala je da mogu da idem ceo dan, niko me nije držao na silu, da zna da sam sebična i da brinem samo o sebi. Posle jednog zajedničkog putovanja, shvatila sam kakva je ona. Uostalom, nisam odbila da pomognem, već sam samo želela da i ja odmorim malo i da ne pauim na dete od jutra do večeri.

Nije mi se dopao stil života moje snahe na ovom odmoru, očigledno je flertovala sa čudnim momcima, bog zna šta je radila sa njima noću. Kad sam joj to rekla, strašno se naljutila, rekla je da već dve godine sedi kod kuće sa bebom i da i ona ima pravo da se malo zabavi. A njen muž, moj sin, ne bi imao ništa protiv. Nisam baš sigurna u to. Moja snaha je ljuta na mene, a i ja na nju. Ispred mog sina smo se pretvarale da je sve u redu, ali sada ne znam da li da mu kažem istinu o tome kako se njegova žena ponašala prema meni, kako se ponašala na ovom odmoru. Da se ​​pretvaram da se ništa nije dogodilo? Zaista imam dilemu.

Ako želite da posavetujete našu čitateljku ili želite da podelite vašu priču, pišite nam na redakcija@najzena.rs 

BONUS VIDEO