in

Skok pritiska, otežano DISANJE i uporna glavobolja: Sve su to simptomi RESPIRATORNE INSUFICIJENCIJE, a evo kad pluća GUBE funkciju

 

Šta se zna o respiratornoj insuficijenciji? Najpre, važno je reći da ova bolest može biti i akutna i hronična.

Akutna respiratorna insuficijencija predstavlja urgetno stanje koje nastaje u roku od nekoliko sati ili dana, a najviše do nedelju dana. Predstavlja naglo nastalu slabost disajne funkcije, koja omogućava razmenu gasova između spoljašnje sredine i krvi, prenosi Žena.rs

Najčešći uzroci? Ovo stanje mogu da izazovu upale pluća, plućna tromboembolija, edem pluća, teško pogoršanje astme i hronične obstruktivne bolesti pluća, akutni respiratorni distres sindrom, moždani udar, određene moždane povrede, trovanja ili neuromišićne bolesti.

Osobe sa ovom zdravstevnom smetnjom dišu teško i ubrzano, zauzimaju prinudan položaj da bi mogli da dišu, a tokom disanja koriste pomoćne mišiće, konfuzne su, a imaju i ubrzan puls i skok krvnog pritiska.

Analizom gasova u arterijskoj krvi uspostavlja se dijagnoza. Određuje se tako koncentracija kiseonika i ugljen dioksida u krvi, kao i pH krvi.

Na lošu funkciju disanja ukazuju: smanjenje koncentracije kiseonika i/ili povećanje koncentracije ugljen dioksida u krvi i pad pH krvi.

Ovakvo stanje se leči isključivo u bolnicama odnosno u jedinicima poluintezivne i intezivne nege.

Hronična respiratorna insuficijencija nastaje zbog hroničnih plućnih oboljenja kada pluća više ne mogu da snabdevaju organizam potrebnom količinom kiseonika. Pod njom se podrazumeva smanjena koncentracija kiseonika odnosno povišena koncentracija ugljen dioksida.

Simptoma može da bude malo, ukoliko se ovo stanje razvija postepeno. Da je došlo do naglog pogoršanja, najavljuju prvo teška i veoma uporna glavobolja u vidu “šlema”, praćena osećajem pune ili prazne glave, a često i mučninom i povraćanjem.

Glavobolje mogu da prate i pogoršanje oštrine vida, akomodacije i suženje vidnog polja. Pospanost posle obroka, takođe, može da signalizira da je došlo do pogoršanja.

Pogoršanje prate i razdražljivost, euforija, agresivnost, konfuznost, dezorjentisanost u vremenu i prema drugim ljudima, akustične halucinacije i psihoze, koji prethode komi. Tu su i neurološki zanci: drhtanje, izostavljanje ili ponavljanje slova i reči, tremor pojedinih grupa mišića, najčešće onih u predelu lica, pa tremor gornjih ekstremiteta, a na kraju celog tela. Nisu isključeni ni epileptični napadi.

Ubrzan rad srca, hipertenzija, koža koja postaje topla, vlažna i modra, podbulo lice, isturene očne jabučice, otežano disanje, kašalj sa iskašljavanjem… sve to dolazi sa napretkom bolesti.

A bolest se dijagnostikuje na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, rendgenografije pluća, EKG-a i analize gasova u arterijskoj krvi. Lečenje se odvija na odeljenjima intenzivne nege.

BONUS VIDEO