in

Prvi znakovi da mozak RAPIDNO PROPADA: Ovi su svi simptomi MOŽDANE MAGLE, obavezno se javite lekaru ako ih primetite

Moždana magla je česta posledica stanja izazvanih stresom, ali i nekim bolestima. Radi se o poremećenoj, usporenoj ili manje efikasnoj funkciji normalnih kognitivnih procesa.

Glavni uticaj ogleda se u problemima sa pamćenjem, ali i obavljanju zadataka i izvršavanju obaveza. Oni direktno zavise od naše sposobnosti efikasnog skladištenja i upotrebe informacija, koje su nam potrebne da bismo bili funkcionalni.

Problemi sa fokusom i pamćenjem

Svi naši organi reaguju na hronični stres tako što se stavljaju u jednu vrstu „odbrambenog položaja“. Kada smo u takvoj situaciji, telo reaguje pojačanim lučenjem hormona stresa.

Taj osećaj konstantnog pritiska utiče na naše kognitivne sposobnosti tako što nam je koncentracija lošija, imamo smanjenu mogućnost fokusiranja, bez motivacije smo, dolazi do teškoća sa uspavljivanjem i kvalitetnim snom, misli su nam konfuzne i nesređene, piše Eklinika.

Oporavak, uz promenu nekih životnih navika trebalo bi da donese boljitak u sferi pamćenja i da ukloni osećaj moždane magle.

Kada se još javlja moždana magla

Moždana magla je mogući simptom i nekih drugih bolesti kao što su multipla skleroza (MS), depresija, dijabetes, anemija, hormonske promene. Za osobe koje imaju probleme sa ravnotežom ovo može da bude posebno opasno, jer postoji šansa da dođe do padova. Ako se ovakvi simptomi ponavljaju, obavezno se javite lekaru ili zatražite mišljenje neurologa. U slučaju da primetite da je gubitak pamćenja trajniji, ili da se takve epizode javljaju često, takođe potražite stručnu pomoć.

Ponovite važne informacije više puta

Koren većine poremećaja pamćenja je izostanak potrebne brzine za percepciju novih informacija. Takođe, tu je i nepažnja, koja može biti praćena umorom ili apatijom. Često se događa, recimo, da ne možete da se setite gde ste parkirali automobil.

Ako u tom trenutku posvetite pažnju još nečemu, ili razgovarate telefonom, velika je šansa da će se traženje automobila pretvoriti u gubljenje vremena, nervozu i dodatni stres. Trebalo bi da se potrudimo da upamtimo neki orjentir, i svakako u isto vreme da ne „zatrpavamo“ svoj mozak novim informacijama.

Shutterstock

 

Bez obzira na godine života, raspodela informacija ali i njihovo ponavljanje, posebno ako se oporavljate od covid 19, dobra je formula za vraćanje pažnje. I proživljene stvari kojima se češće vraćate, ali i nove informacije, uticaće na povratak moždane funkcije, ako je problem prolaznog tipa. Za sada dostupni podaci iz istraživanja kažu da je moždana magla posle preležane covid infekcije prolazna. Obično, bez obzira na kliničku sliku, prođe najduže nakon nekoliko meseci.

Moždana magla “voli” višak aktivnosti

Usled ekspanzije društvenih mreža i elektronskih uređaja, većina nas je previše izložena ovoj vrsti moždane stimulacije. Do smetnji u našoj memoriji dolazi i kada nas čeka više stvari koje treba istovremeno zapamtiti. Uz to, i više obaveza koje treba obaviti. Upozoravanje o obavezama putem elektonskih podsetnika jeste korisno, ali ako ih je previše, takođe može da izazovu dodatni stres. U nekom trenutku našeg života, mozak jednostavno smanjuje broj stvari o kojima možemo da razmišljamo i da ih radimo istovremeno.

Kada istvoremeno radimo više stvari, pažnja posvećena svakoj se smanjuje, može da dođe do manje preciznosti i grešaka. Jednostavno, mozgu to može da bude previše čak i ako ste potpuno zdravi. Ako smanjite broj poslova koje obavljate odjednom, to mozgu daje priliku da ispravno „kodira“ informacije. Tako se i „popunjavaju rupe“ u memoriji.

Napravite raspored

Trebalo bi da sami procenite koji način vođenja beleški o obavezama ili planera je za vas bolji: elektronski podsetnik ili zapisivanje rukom. Na mnoge stvari koje zaboravljamo, utiču naše raspoloženje, uverenja, iskustva, očekivanja, ali i fiziologija i zdravstveno stanje. Loš dan, svađa, ili ako se osećate slabo zbog bolesti – sve to može da promeni način na koji naš mozak prima i obrađuje informacije. Vođenje planera će pomoći da se propusti, ali i panika zbog njih, svedu na minimum.

Jedna od najčešćih situacija zaboravljanja koja neminovno vuče i nervozu jeste gubitak svakodnevnih stvari koje često nosimo, poput ključeva, novčanika ili mobilnog telefona. Sasvim je normalno da nešto izgubimo ili zaboravimo gde ste spustili, ali i da provedemo neko vreme tražeći. Pokušajte da držite neku kutiju ili korpicu blizu ulaznih vrata i ostavljate stvari poput novčanika ili ključeva kada uđete u stan. Rutinom ostavljanja predmeta na isto mesto smanjićemo i potrebu da ih tražimo, manje opteretiti mozak i proces pamćenja.

Ne žurite sa oporavkom

Ako ste pod pojačanim stresom jer oporavak od preležane infekcije covid 19 ide sporo, a moždana magla vam pravi probleme u svakodnevnom fukcionisanju, pokušajte da se smirite i ne paničite. Sve to je, kažu lekari, normalan proces, a mozgu možete i sami da pomognete. Budite radno i društveno angažovani kako bi kognitivne funkcije mogle da se vraćaju u ravnotežu, ali ne preterujte.

Zamolite ukućane, prijatelje, poslodavce ili kolege za razumevanje i strpljenje ako vam je za obavljanje nekih aktivnosti sada potrebno više vremena. Trudite se da budete fizički aktivni, da provodite vreme na svežem vazduhu, meditirajte, radite vežbe disanja. Kiseonik je mozgu preko potreban. Izbegavajte stres koliko god je to moguće, a ako tegobe ne prolaze ni nakon šest meseci, potražite lekarsku pomoć.

BONUS VIDEO