in

Prof. Dr Jasna Mihailović: Čvorovi na štitastoj žlezdi udruženi sa OVOM promenom u organizmu, VELIKI su rizik za KARCINOM

 

Poslednjih decenija u našoj zemlji zabeležen je povećan broj obolelih od karcinoma štitaste žlezde, a jedan od razloga za to je i sve bolja dijagnostika ove bolesti. Pošto karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, najvažnije je da se ona otkrije na vreme i adekvatno leči, jer tada je izlečenje moguće u preko 95 odsto slučajeva.

Osim toga, upozorila je doktorka, osobe koje imaju kombinaciju nodusne strume i Hašimoto tireoiditisa (može se posumnjati UZ pregledom, a dokazuje se prisustvom povišenog titra antitela na tireoglobulin i TPO ili biopsijom) – imaju predispoziciju za nastanak karcinoma.

– Zato se kod pacijenata sa nodusnom strumom i autoimunim tireoiditisom mora uraditi detaljna dijagnostika, što uključuje punkciju nodusa, uz patocitološku analizu koja će sa velikom verovatnoćom ukazati na benignu ili malignu prirodu nodusa – kaže prof. dr Jasna Mihailović.

Ona podseća da imamo sve više obolelih od hipo i hiper funkcije štitaste žlezde, ali to ne znači da su ovi poremećaji i predispozicija za maligno oboljenje ovog organa. U najvećem broju slučajeva malignitet nije udružen s povećanjem funkcije štitaste žlezde – hipertireozom.

– Karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, tako da je neophodno da se ona dijagnostikuje na vreme.

Prema njenim rečima, primenom ultrazvuka kod više od 50 odsto odrasle populacije otkrivaju se tiroidni nodusi.

– Oni imaju pretežno benigni tok i predstavljaju rezultat različitih patoloških procesa kao što su adenomi, ciste, degenerativne promene uključujući tiroiditise, edeme, fibrozu ili krvarenje. Međutim, u tiroidnom nodusu u oko pet odsto slučajeva javlja se karcinom, i to tri puta češće kod žena nego kod muškaraca.

Faktori nastanka karcinoma štitaste žlezde

Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde, a papilarni su najčešći i javljaju se u područjima gde nema jodnog deficita, kao što je slučaj sa Srbijom, što je pokazala i studija Unicefa rađena u našoj zemlji. Jonizujuće zračenje je jedini dokazan etiološki faktor koji utiče na pojavu karcinoma.

– Svako ozračivanje štitaste žlezde ili prednje strane vrata gde se nalazi štitasta žlezda, pogotovo u mlađem životnom dobu, predstavlja veliki rizik za nastanak karcinoma štitaste žlezde. Tu je, zatim, nasledna komponenta, tj. podatak o postojanju nodusne strume u porodici, kao i podatak da je neko u porodici bolovao od karcinoma štitaste žlezde (važno je pogotovo za papilarne i medularne karcinome), a zatim i neki drugi faktori, kao što je uticaj nekih strumogenih materija (kupus, kelj, keleraba i karfiol…), kao i nepoznati uzroci – navela je prof. dr Mihailović za Žena.rs.

Benigni nodusi se periodično prate ultrazvukom, a operišu se ako njihov porast dovede do poremećaja funkcije okolnih organa, što se dokazuje dodatnom dijagnostikom (RTG traheje, CT/MR vrata).

– Nodusi za koje se sumnja da su maligni (kategorija Bethesda IV, V i VI) indikacija su za operativno lečenje, a nakon definitivne patohistologije odlučuje se o daljem tretmanu. Ako se dijagnostikuju i leče na vreme, karcinomi štitaste žlezde imaju dobru prognozu i preživljavanje, preko 95%, a u zavisnosti od životne dobi, veličine tumora i prisustva metastaza.

Tipovi karcinoma štitaste žlezde

* Papilarni (70–80%)

* Folikularni i Hürthle cell karcinom (10–15%)

* Medularni (5–10%)

* Anaplastični ili nediferentovani karcinom (oko 3%)

Metode za dijagnostiku

* Scintigrafija štitaste žlezde

* Ultrazvuk štitaste žlezde

* Biopsija

* Citologija aspirata

* Hirurško lečenje i primena radioaktivnog joda

MOGUĆE JE da uživate u slatkišima, a da se kilogrami ne lepe za vas: Uz TRI SAVETA nutricionistkinje ne morate da se odreknete ni POSLASTICA, ni TANKOG STRUKA