in

Evo ko najviše prenosi DELTA soj: Dr Ana Benko objasnila koja VAKCINA najbolje štiti od korone i šta nam najviše uništava IMUNITET

Virusolog Ana Banko rekla je za RTS da je dominantna delta varijanta virusa koja uspeva da probije imunitet. Kod vakcinacije nemate uvek imitaciju kompletnog prirodnog imuniteta, kaže ona. Onog trenutka kada se pandemija stavi pod kontrolu, tada ćemo moći da govorimo o nekom drugačijem režimu vakcinacije – možda će biti neka kombinovana vakcina, rekla je Ana Banko. Pokazalo se da kombinacija preležane infekcije sa vakcinacijom takođe stvara veoma dobar imunitet.

Ona Ističe da pandemija predugo traje, preveliki broj ljudi je inficiran i virusu se statistički daje šansa da se menja.

On se, kako kaže, ne menja zbog nekih svojih intelektualnih sposobnosti i taktike kojom se vodi u ovoj pandemiji, on jeste opasniji u smislu da se lakše prenosi, veći broj ljudi može da zarazi.

-Mi danas pričamo o virusu koji počinje polako da podseća na virus morbila koji se širi među velikim brojem ljudi kada imate jednog zaraženog u prostoriji ili u zatvorenom prostoru –  rekla je ona.

Na početku se “vuhanski” soj mogao preneti na jednu ili dve osobe, sada se delta varijanta koronavurusa prenosi, kako se navodi, i na osam osoba.

Alfa virusa više nema, deltu prenose i vakcinisani 

-Interesantna priča je da koliko god smo pominjali alfa ili britansku varijantu, nje više nema, tako da dominantna varijanta jeste delta. Izgleda da ovde najviše preživljavaju one varijante koje imaju najveću mogućnost širenja. Delta varijanta je dominantna iz više razloga, lakše se širi, ono što je još održalo deltu – gde je tu ključna promena – jeste to što je prenose vakcinisani. To je ključna promena –  istakla je Banko.

Pokazalo se da delta ne u 100-postotnoj statističkoj verovatnoći uspeva da probija imunitet – brejk-tru infekcije koje se pominju stručno. Kako sam ranije objašnjavala: vakcinisana osoba u idealnim okolnostima zaustavlja domino efekat – to je domina koja ostaje čvrsta ili niz šibica i vakcinisana osoba zaustavlja da se požar dalje širi. Vakcinisana osoba više to nije, deltu prenose svi zbog čega su ovi talasi toliko veći nego što smo mogli da pretpostavimo pre šest mesec.

-Volela bih da to ne bude momenat da ćemo izgubiti poverenje u vakcinu, razlika je između idealne vakcine i vakcine koja je dovoljno efikasna da kontroliše pandemiju”, istakla je ona.

Kaže da se moramo pomiriti sa tim da idealna vakcina ne postoji, niti je ikada postojala po svim karakteristikama.

Ne skidajte masku na poslu ni u toaletu 

Ana Banko podseća da su epidemiološke mere iste, one nas na isti način efikasno štite – vrlo je važno ne zaboraviti da imamo delta varijantu koja se lako prenosi i da bi bila greška u malom zatvorenom prostoru skinuti masku, poput toaleta na poslu.

To su mali momenti nepažnje kod kojih sada nekako lakše bivamo zaraženi, padamo, umorili smo se.

Prema njenim rečima, u malom prostoru ostaće količina virusa i moći će da se prenese, i trebalo bi povesti računa o takvim situacijama. 

Verovatno ste i do sada videli među poznanicima koliko se lakše zarazi jedna porodica u kući, skoro je neminovno da se svi zaraze, a sećate se prošle godine da nije bilo obavezno da se svi članovi porodice zaraze, to je primer kako delta funkcioniše”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, maska nas štiti na isti način.

Koja vakcina najbolje štiti

Govoreći o efikasnosti vakcine, kaže da se nije značajno promenila efikasnost za slučajeve hospitalizacije i smrtni ishod i to je najvažnije, ali se smanjila efikasnost za zaražavanje kao probijanje imuniteta.

Studije koje su poredile efikasnost, koliko je zapravo smanjena – su došle kod RNK vakcina na nekih 80 odsto, kod vektorskih se pominje 70, 60 ili 50 posto, zavisi od studije, jako je teško izmeriti.

Iznela je podatak da vakcina protiv gripa ima efikasnost oko 50 posto.

Prirodni imunitet

Priča oko prirodnog imuniteta naročito u poređenju sa vakcinalnim je kompleksna i do sada nije moglo da se odredi koji je imunitet jači, podvlači Banko.

Oni koji su preležali koronu vrlo često izbegavaju da se vakcinišu pod pretpostavkom da imaju bolji imunitet i ta priča ne leži na valjanim temeljima.

-Prirodni imunitet je u najvećem broju slučajeva idealan i vakcinacija sama po sebi treba da potpuno imitira prirodni imunitet, jer prirodni imunitet kada se javlja sadrži sve njegove komponente. Kod vakcinacije nemate uvek imitaciju kompletnog prirodnog imuniteta. Pokazalo se da kombinacija preležane infekcije sa vakcinacijom takođe stvara jako dobar imunitet, ali osobe koje su preležali vuhanski soj zasigurno imaju manji kapacitet imuniteta za nove sojeve nego vakcinisani – kaže ona.

Ko je s početka pandemije dobio koronu oni imaju slabiji imunitet zato što su vakcine u toku svoje proizvodnje, iako nije tada postojao delta soj, u svojim strukturama uvrstile neke mutacije koje će kasnije biti deo novih sojeva.

Probijanje imuniteta

Banko kaže da je vakcina proizvela antitela – do ovog trenutka se nije stvorio soj odnosno varijanta koja bi potpuno bila nevidljiva našem imunitetu, pa je pitanje mnogih zašto se sada ne adaptiraju vakcine za delta soj, ali je to nerealno.

U ovom trenutku nemamo toliku korist od toga jer su vakcine i dalje dovoljno efikasne na delta soj, a možda u jednom trenutku dođe varijanta čim padne efikasnost ispod 50 odsto, sigurno da će se vakcina adaptirati, kaže ona.

Treća doza vakcine

Ana Banko kaže da buster doza nije iznenađenje. Prema sadašnjim saznanjima, četvrta, peta će se sigurno davati kao i ova buster pod sličnim okolnostima dok god pandemija bude u ovakvoj aktivnosti kao sad što viđamo.

Prema njenim rečima, onog trenutka kada se pandemija stavi pod kontrolu, tada ćemo moći da pričamo o nekom drugačijem režimu vakcinacije – možda će biti neka kombinovana vakcina.

Kod nas je teško napraviti uniformni protokol jer imamo više različitih vakcina, ali znamo koje su prioritetne grupe za vakcinaciju nakon šest meseci, to su imunosuprimirani.

Studija koja je rađena sa RNK vakcinama je pokazala da imunosuprimirani pacijenti nakon dve doze samo u 40 odsto slučajeva razviju antitela.

-Kada su treću dozu dali sa razmakom druga–treća doza od samo šest nedelja, dokazali su da čak 70 odsto tih ljudi stiče imunitet. Kod imunosuprimiranih je potrebno ipak na neki način više stimulisati imunitet koji im je oštećen –  rekla je Banko.

Svi građani koji imaju hronične bolesti da se odluče za treću dozu, a sledeća grupa su osobe koje su primile Sinofarm vakcinu – zbog mehanizma dejstva te vakcine, a ono što se u našoj praksi pokazalo, je da je kod većine ljudi koji su vakcinisani sinofarmom nakon šest meseci nedetektabilan nivo antitela, ukazala je Banko.

Prema studijama – pre par nedelja je objavljena jedna u Izraelu – pokazalo se da nakon tri meseca nivo antitela počinje da opada. Na kraju šest meseci imunitet meren antitelima je podjednak onoj količini koja je bila posle prve doze vakcine ili nakon prirodno preležane infekcije.

Kombinacije vakcina

Ana Banko kaže da je “Moderna” istog mehanizma kao “Fajzer”.

Ona objašnjava da se postavlja pitanje ako je neko primio Fajzer vakcinu da li se može vratiti na Sinofram, posle šest meseci.

 – Ko je primio dve doze Sinofarma i prošlo je šest meseci, preporučila bih da primi treću dozu, bilo da je Sinofarm ili Fajzer. Kod osoba koje su starije i imunosuprimirane, pokazano je da kod njih mehanizam, odnosno platforma na kojoj je proizveden Sinofarm nekada nije dovoljana da razvije imunitet i mi smo to u realnosti videli da osobe starije od 60 čak nakon prve dve doze Sinofarma nisu razvije imunitet – to nije ništa čudno. Kod tih osoba se preporučuje da prime Fajzer  –  kaže ona.

Ako se pozovemo na studiju u Izraelu, koja je merila trajanje efikasnosti vakcine, oko šest meseci, je pokazala da kod populacije preko 50 ili 60 godina taj imunitet značajno brže pada nego kod najimunokomptetentijih, mladih, do 50 godina.

Kod “sputnjika” – prva doza odnosno druga su različite komponente – ono što nam treba je upakovano u nosač, nosač je virus koji je različit. U buster dozi vraćamo se na prvu varijantu vakcine, jer je to nosač koga ćemo se mi manje sećati iz prve doze i neće ga naš imunitet odbaciti kao poznatog, a nama je važno da ga ne odbacimo da bi iz njega iiscrpili informacije, objasnila je Banko.

Kombinacije između Astra-Zeneke i Fajzera kao buster ili “sputnjika” i Fajzera kao bustera su zasnovane na kliničkom ispitivanju od prošle godine – mešanje Astra-Zeneke i Fajzera na osnovu te kliničke studije je ova kombinacija.

Ono koji su merili antitela, ako ih nakon prve dve doze nisu imali, po savetu svih treba da pređu na Fajzer, zaključila je Ana Banko.

Virus hara Srbijom, a nije korona: Ljudi se žale na mučninu, dijareju i povraćanje! Sve više obolele DECE, a na OVE STVARI treba da obratite pažnju