in

Ako ste umorni i TEŠKO DIŠETE, a nije prehlada, odmah kod KARDIOLOGA: Dr Otašević objašnjava koji simptomi ukazuju na probleme sa SRCEM

Profesor dr Petar Otašević, kardiolog Instituta “Dedinje”, kaže za “Novosti” da je ova vrsta dodatnog ispitivanja otežanog disanja naročito važna kod starijih osoba, kao i onih koje boluju od dijabetesa.

 

– Kod većine srčanih bolesnika, u naporu, kao tegoba, javlja se bol u grudima ili angina pektoris. Tada nema dileme da je reč o narušenom zdravlju srca. Međutim, kod pacijenta starije životne dobi i kod obolelih od šećerne bolesti nije retkost da se, umesto bola, kao simptom kardiovaskularnog oboljenja javlja upravo osećaj otežanog disanja.

 

Osećaj zamora, malaksalost i nedovoljno dubok udah, osim na srčane probleme, mogu da ukazuju i na druga patološka stanja.

– Malokrvnost i snižena funkcija štitaste žlezde takođe mogu da uzrokuju tegobe slične prehladi. Kod ovih bolesnika neophodan je multidisplinarni pristup u ispitivanju, koji bi trebalo započeti pregledom kardiologa – kaže dr Otašević za “Novosti”..

 

Da li guši i steže u grudima zbog respiratorne infekcije, ili je reč o mnogo ozbiljnijem oboljenju, moguće je da se utvrdi i na osnovu drugih simptoma.

– Ukoliko je otežano disanje praćeno kijavicom, kašljem, bolovima u mišićima i povišenom temperaturom, onda je prilično jasno da se radi o prehladi i ne treba ići dalje od fizičkog pregleda – kaže profesor Otašević.

 

Kada problemi sa disanjem i umorom traju duže, i posle prehlade, obavezno bi trebalo otići kod kardiologa.

– Određene vrste virusa mogu da oštete srce tako što uzrokuju zapaljenje srčanog mišića – kaže naš sagovornik. – Zato, ako tegobe postoje i posle preležane prehlade, tokom više nedelja i meseci, trebalo bi utvrditi da li postoji problem sa plućima ili srcem.

 

Iza simptoma otežanog disanja i nepodnošenja napora obično se otkrije teško srčano oboljenje.

– Kod ovih pacijenata prvo radimo ultrazvuk srca i koronarografiju, da bismo utvrdili razlog otežanog disanja i loše tolerancije napora – kaže profesor Otašević. – Ukoliko je problem srčana slabost, onda započinjemo davanje lekova i pratimo njihovo dejstvo. Ukoliko je problem suženje krvnih sudova ili loša funkcija srčanih zalistaka, onda se, pored lekova, može predložiti i operacija.

BEZ ODLAGANJA

 

Profesor Petar Otašević kaže da ako pacijent zna da je srčani bolesnik, a javi se otežano disanje, otiču mu noge i dobija na težini, to su onda znaci akutnog pogoršanja. Takav pacijent bi trebalo da stigne na pregled kod kardiologa u najkraćem mogućem roku.

Dolazi jesen i vreme ALERGIJA: Uberite na vreme OVU biljku i smanjite nadražaj disajnih puteva