in

“Zbogom Miro, ja danas pogiboh, budi srećna i bez tate” Ovo su POSLEDNJE poruke MUČKI streljanih u Šumaricama, oproštajna pisma roditelja koja izazivaju gorčinu

 

PROZVANO JE PETO-TRI! “Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu.”

Nemačke okupacione snage streljale su u Kragujevcu 20. i 21. oktobra 1941. godine više hiljada civila u znak odmazde i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Republike Srbije u Drugom svetskom ratu.

Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, zato što za toliko osoba raspolažu podacima – ko su, gde su i kada rođeni, i čime su se bavili. Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.

Slova krvave bajke nisu ispisana samo u čuvenoj pesmi Desanke Maksimović. Na današnji dan pre tačno osamdeset godina 1941. žvrljana su drhtavim rukama na đačkim knjižicama, ličnim kartama i poleđinama koverata…

Pisali su ih ljudi znajući da će biti poslednji pozdrav koji nikada neće moći da izgovore voljenima. Pisala su ih i deca.

 

 

Bile su to poslednje misli, želje, poruke, upućene najvoljenijima, za koje su znali da ih više nikada neće videti. Od same pomisli ledi se krv čoveku u žilama…

“Na ovom mestu upisaće se eventualne promene”, iskucao je neko u đačkoj knjižici dečaka sa slike. Neko ko nije ni slutio da će ta eventualna promena biti smrt.

Znajući da će uz bat vojničkih čizama biti odvučen na streljanje, srpski đak je običnom olovkom jedino stigao da napiše

“Dragi mama i tata, poslednji put”.

Muzej u Kragujevcu čuva na desetine takvih pozdrava. Jedan pripada Radoslavu Simiću.

“Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez tate” napisao je čovek, verovatno svojoj ćerkici.

Opraštala su se deca od roditelja, rastajali su se roditelji od dece. Jedan očajan otac stigao je jedino ovo da poruči mališanima:

“Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu deco i čuvajte se. Zbogom zauvek, vaš tata Laza”.

Knjigovođa Jakov Medina, uhapšen 18. a streljan 20. oktobra, kratko je napisao:

“Lebac sutra nemojte poslati, voli vas tata”

Teško je poverovati da je ovakvo zverstvo ljudsko biće moglo da počini drugome.

Još je teže ako znamo da je to učinjeno najmanje 2.400 puta. Toliko je bilo ubijenih. Pre 74 godine streljački vod bez milosti ubio je 40 dece mlađe od 15 godina, ubijen je i 261 srednjoškolac. Nisu poštedeli ni 15 dečaka, čistača obuće.

Da li su BOŽIĆNE ČARAPE banalna ideja za poklon? Ne ako izaberete bilo koji od ovih modela