in

Teška konstrukcija im je bila VEZANA za struk: Ova opasna MODA je koštala živote na hiljade ŽENA

Gledajući neke modne trendove – vezivanje stopala u Kini, boje sa arsenom i šminku koja sadrži olovo – možda ćete i pomisliti da je to prava noćna mora za žene kroz istoriju. Krinolin, koji su žene željno nosile u rano viktorijansko doba, takođe je bio opasan trend, iako nijedan dizajner nije predvideo njegovu smrtonosnu prirodu.

Iako krinolin nije bio prva črsta podsuknja koju su žene nosile pre nekoliko vekova, on je svakako jedan od poznatijih modnih trendova. Krajem 15. veka popularne su bile fartingale, koje su se nosile npr. od kraljice Elizabete I.

Moda za suknje sa okruglim okvirom pojavila se u prvoj polovini 19. veka i bila je dobro prihvaćena od žena iz različitih društvenih slojeva. I dame i zaposlene žene su konačno mogle da se oslobode teških suknji i uštirkanog platna u korist lakših odevnih predmeta. Više nisu morale da nose nekoliko slojeva podsuknji da bi svojim kreacijama dali pravi oblik.

Tri žrtve nedeljno

Krinolin se sastojao od lake podsuknje nategnute preko zvonastog okvira napravljenog od obruča (npr. od lakog metala ili trske) povezanih trakama na koje se stavljala široka suknja. Takva konstrukcija je kasnije vezana trakama za struk žene koja ju je nosila.

Vremenom je, međutim, krinolin dostigao tako megalomske oblike da je počeo da predstavlja pretnju njihovim vlasnicima.

Profimedia

 

Istorijski izvori govore da je zbog nošenja krinolina oko 3 hiljade. žene…. izgubile živote. Nije ni čudo, jer prema Evropskom udruženju za modnu baštinu, najekstravagantnije krinoline su mogle da budu i do 5,5 m u prečniku , što ih je činilo krajnje nepraktičnim. Čak su i oni manji stvarali probleme. Žene koje su ih nosile obarale su prolaznike i predmete oko sebe. Oni su takođe bili predmet podsmeha viktorijanskim slikovnim pričama u novinama. I predstavljale su opasnost da su na vrhuncu popularnosti krinolina, prema Njujork tajmsu iz 1858. godine, koštale života tri žene nedeljno.

Nije se radilo samo o glomaznosti, već i o zapaljivim materijalima

Probleme za žene mogla bi izazvati ne samo veličina krinolina, već i njegova konstrukcija. Napravljene od zapaljivih materijala, krinoline su se mogle zapaliti od slučajno ispuštene šibice, prevrnute sveće ili nepažnje kada bi dama koja ih je nosila stajala preblizu zapaljenog kamina. Veličina ovog komada odeće nije dozvoljavala da se na vreme uoči pretnja.

Profimedia

 

Tako su na tako tragičan način umrle polusestre engleskog pisca Oskara Vajlda, Meri i Emili. U noći Noć veštica 1871. obema je to bio poslednji bal. Tokom plesa, Meri se previše približila svećnjaku i njena haljina se zapalila. Emili je pritrčala sestri u pomoć i takođe se zapalila. Uprkos panici koja je izbila među gostima, požar je ugašen, ali su opekotine obe sestre bile izuzetno teške. Žene su umrle u narednih nekoliko dana – Meri je umrla devet dana nakon tragedije, a Emili je umrla tek 21. novembra.

Kako su modu za “haljine sa karikama” usvojile ne samo bogate, već i dame niže klase, one su postale široko dostupne i naširoko reklamirane u štampi. Kupovali su ih i radnice, a balerine su ih nosile tokom nastupa. 

Na sreću, moda džinovske krinoline bila je kratkog veka, ali se završila ne zbog smrti žena. Radilo se o… pristojnosti. Jači nalet vetra, posrtanje ili sedenje bili su dovoljni da se suknja podigne, otkrivajući donji veš ili golo telo pred očima skandalizovane gospode.

Kraj krinolina došao je sa završetkom Američkog građanskog rata. 

Krinoline, ili „haljine sa obručem“, nisu potpuno izašle iz mode, iako su vremenom prestale da budu element svakodnevnog odevanja. I danas se uglavnom nose kao element svečanih kreacija – venčanica ili balskih haljina.

BONUS VIDEO